Strukturalizam u arhitekturi

Fudži TV zgrada u Odajbi, Tokio 1996 (Kenzo Tange)

Strukturalizmus je nastao u nauci 20. veka kao pravac osnovan na metodološku orijentaciju kojoj je cilj izučavanje struktura objekata pri naglasku na prioritete celine u odnosu na delove i izučavanje odnosa među elementima datog sistema u arhitekturi i urbanizmu javlja se sredinom 20. veka gde se su se primenjivale strukture kao izrazi socijalne i funkcionalne zavisnosti kao i određene projektne teme kao multiplikacije modula i primena geometrizovanih formi. Često su iz ove teorije proizilazili osnovne struktura iz modula ili rastera i predlozi procesa izvođenja. Strukturalizam je jedna reakcija na CIAM- funkcionalizam, racionalizam koji su u izgradnji gradova za stanovništvo donosili jednu bezličnost primenjivanih formi.

Strukturalizam u uopštenom smislu je u mišljenu 20. veka je nastao na različitim mestima u raznim profesijama i tako se prmećuje u okviru lingvistike, etnografije, folkloristike antropologije, filozofije, umetnosti i arhitekture odnosno urbanizma.

Nastanak

Strukturalizam u arhitekturi i urbanizmu nastao je u udruženju arhitekata CIAM posle diskusije platforme za arhitekturu i rbanizam posleDrugog svetskog rata od 1928- 1959. godine U ovoj organizaciji operisale su razne grupacije arhitekata koji su zagovarali ideje racionalista, arhitekture kao umetnosti, zagovornici reformi i starih učenja. Jedan od prvih koji su se suprotstavljali arhitekturi u Noja sachtlihkajt i racionalizmu bio je Aldo van Ajk sa svojom „Izjavom protiv racionalista“ prilikom šestog kongresa CIAM iz 1947. godine.

On je bio jedini koji je o okviru male grupe („Tim Ten“)dao bazu za strukturalizam. Grupa je bila aktivna 1953. godine i tu su se izdvojile dve struje od kojih je jedna bila brutalizam od zastupnika Alison Smitson a druga strukturalizam Alda van Ajka. Spolja su došli pobude od Lujs Kana iz amerike i Kenzo Tangea iz Japana kao i Holanđanina Jona Habrakena sa njegovom teorijom i principima primena.

Manifest

Jadan od uticajnih manifesta za pokret strukturalizma bio je sastavljen u časopisu „Forum“ iz Amsterdama koji je bio istovremeno i program u CIAM-u 1959. godine u Otrelu- na jedanajstoj konferenciji. Jezgro ovog manifesta bio je napad na racionaliste koji su bili odgovorni za razvoj arhitekture posle Drugog svetskog rata. Oterlo-kongres je postao pošetak struje strukturalizma u arhitekturi i od tog se vremena u stručnoj literaturi susrećemo sa ovim izrazom.

Glavni principi i razvoj

Ka potpunom razvoju strukturalizma u arhitekturi je došlo posle Drugog svetskog rata kada je za to bila zaslužna grupa arhitekata koja je bila protiv strogoće i bezličnosti prdhodnog doba. On se projavljuje pre svega kao aplikacija na stvaralački rad arhitekata i postao je deo kasnije moderne.

Dotadašnja moderna je kretala u pravcu koji su nosioci ovog pravna u principu negirali. Nisu se slagali uglavnom sa glavnim određujućim faktorom moderne- sa tehnikom. Odbijaju sterilnost, anonimnost i bezličnost koncepcija. Srtukturalizam se zalaže za glavnu osovinu koncepcije stvaranja i osnovu svog rada socijalne odnose i ljudsko ponašanje. Izlazišta za stvaranje se menjaju i nisu više srroga i uzrokovana tehnikom kao u samoj moderni. Ovi novi principi proizilaze iz antropologije koje je razradio u svojim delima Klod Levi-Štraus.

Vodeća ličnost i most između teorije Štrausa je Aldo van Ajk. On polazi od teze da osnov društveene strukture čini mreža odnosa, i shvata da funkcionisanje društvenih struktura i postojanje u okviru okvira njih znači obogaćivanje života i nalaženje smisla pri čemu biti mimi njih znači određena forma egzila.

Zbog toga oblici i prostori strukturalističkih građevina treba da budu mesta koja podupiru socijalne odnose tako, da stvaraju arhitekturu sa osećajnim pristupima za pojedine funkcije. Njihov estetski utisak je drugorazredan

Rezultat dalih reakcija na prošlost, i ako generacija strukturalista stvara bez neposrednog dodira i iskustva sa klasičkom modernom, je uplatnjavanje pojmova kao sakupljanje oblika i sastav su bazični pojmovi pri oformljavanju strukturalizma. Karakteristične crte strukturalizma su čvrste fizičke strukture u koje su se trensformisale fleksibilne socijalne strukture.

Ove nove tendencije, pomaci u pojimanju funkcije dela, njihove interakcije sa ljudima i uticaji na njihove delatnosti i odnose, nisu nastali iz dana u dan, već nasuprot, tražilo je to mnogo istraživanja , posmatranja i otkrivanja. I kako svaka država sobom nosi novu istoriju čije ogledalo je stvaralački redovi tako možemo strukturalizam da otkrivamo u 40.-tim godinama 20. veka u romanskim državama (Oskar Nimajer) dok u severnim zemljama uticaji se pojavljuju posle 60.-tih godina (Ero Sarinen)

Mogućnosti izbora koje nude koncepsije dve vrste strukturalizma bile su izlazišta za Holanđanina Hermana Hercbergera. Mogućnost izbora u njegovom stvaralaštvu znači strukturalno razlaganje i lavirintni prostor. Sve ovo ispunjava delo zgrada osiguranje u Apeldornu koja je sastavljena od strukturalističkih kvadratnih sekcija koje pripominju grad u gradu. Za reprezentanta strukturalizma možemo obeležiti Habitat u Montrealu. Tu se radi o sastavu prizmastih kontejnera piramidajno stavljanih jedna za drugim. Njegov autor je Moše Safdie.

Princip strukturalizma u urbanizmu za posleratno doba spajan je izrazitim rastom stanovnika i u velikoj meri iskorištava multiplikacije i ponavljanja struktura u jasbim geometrijskim formama i varijacijama. Organizacijom mreže naselja se bavio Grčki arhitekta Konstantinos Doksijadis koji je bio inicijator naučno inžinjerske discipline estetike, fenomen doba Daljom interesantnom građevinom je psihijatrijska klinika u Mindelharnisu u Holandiji od Jakoba Bakema iz 1973/1974. godine.

• 
  Kimbel Muzej umetnosti u Fort Vortu (Luis Kahn)
• 
  Institut u La džolija Kalifornija , 1965 (Luis Kahn)
• 
  Zgrada biroa u Apeldornu, 1972 (Herman Hertcberger)
• 
  Univerzitet FU Berlin, 1963-73 (Kandilis Josic & Vuds)
• 
  Jamanaši kulturni centar u Kofu, 1967 (Kenzo Tange)
• 
  zgrade skupštine u Niderhajm-Vestfalen u Diseldorfu, 1979–]]1988]].
• 
  Univerzitetska klinika u Ahenu, 1971–1985.
• 
  Habitat, Svetska izložba u Montrealu, 1967 (Moše Safdie)
• 
  Kubushaus u Roterdamu, 1985 (Pit Blom)
• 
  Spomenik ubijenim Jevrejima Evrope, 2005 (Peter Ajsenman)
• 
  Spomeničko naselje u Jerusalimu, 2005 (Moše Safdie)

Literatura

• Dulla, Matúš: Dejiny architektúry 20. storočia. (Skriptum.) Bratislava 2002.
• Hollingsworthová, Mary: Architektura 20. století. 1. vyd. Bratislava: Columbus, 1993
• Melvin, Jeremy: ...izmy ako rozumieť architektúre, Bratislava, SLOVART 2006

Spoljašnje veze

• O strukturalizme na portale ProtoART.ru(jezik: ruski)
• Illюstrirovannaя statья o strukturalizme(jezik: ruski)