Брутализам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бруталистичко Краљевско позориште у Лондону
Генексова кула, арх. Митровић, Београд 1980. године
Хотел Интерконтинентал у Прагу и чешки брутализам
Студентски дом „Гоце Делчев“, Скопље

Брутализам је архитектонски стил модерне архитектуре који је цветао од 1954.1970. године. Назив је добио из фрацуске речи „beton brut“ која означава „груб“ бетон, што је термин који је фрацуски архитекта Ле Корбизије употребљавао да би описао ливени бетон са видљивим траговима оплате који је кориштен на већини његових зграда саграђених након Другог светског рата. Термин је почео масовно да се користи након објављивања књиге Рајнера Банхама "The New Brutalism: Ethic or Aesthetic?" која се бави покушајем да се окарактерише до тада настала група праваца деловања, нарочито у Европи.

Историја[уреди]

У 1954. години је била у Енглеском граду Хунстантон завршена зграда средње школе чији су аутори били Алисон и Петар Смитсон и чији су блокови на први поглед одговарали интернационалном стилу градње у којој је новост била примена бетонских сирових површина зидова и плафона као и видљива инсталација. Сами аутори су још за време студија почели употребљавати термин брутализам. У вези са радовима Ле Корбизијеа са сировим бетоном грађени су објекти који су имали бетон у изгледима који није био обрађиван „Зихтбетон“.

Карактеристика[уреди]

Брутализам исто тако као и модерна, минимализам и интернационални стил у архитектури је правац који је имао много елемената који су били поновљени. Он је ово обогаћивао ауторским елементима по правилу масивно формираним од бетонских грубих и необрађених елемената. Бетон се одливао у грубу дрвену оплату са намером да буде за поглед ефектан и интересантан у свом грубом изгледу.

Бетон који је увек био материјал претежно конструктиван сам без себе без естетског деловања постао је елеменат за декоративни и ликовни учинак на посматрача. Садржај и форма сами о себи не постоје и за своје изјашњавање потребан им је материјал. Бетон нема облик као сировина и његов облик се добија после уградње и стврдњавања. Нови брутализам у 50.-тим годинама је наглашавао естетичку страну- уплатњавање сировог материјала у његовој нескривеној природној структури.[1]Пре је бетонска површина сматрана за мање вредну и несвршену и погодну за само за објекте који нису имали естетске захтеве. овај правац није откривен у ново доба и имао је своје претходнике на почетку века у Ф. Л. Рајту и другим архитектима али се развијао у послератним годинама у настављању на функционализам и реакцију на рационално усмерене индустризујуће тенденције. Ови објекти са бетоном у изгледу могу дати објектима живу површину и богати пластички израз али са собом доноси масивну изградњу у којој није могуће касније ништа мењати без икакве флексибилности и то су монолитне грађевине које имају поред другог и привилегију да није битно шта то кошта.[1]

Честим елементом у бруталистичкој архитектури су елементи стубова на којим стоји цела зграда. За разлику од функционализма који надовезује на брутализам он није механички апликован систем правила. Брутализам се никада није тако развио као правац функционализма и његови деривати.

Брутализам је изразито доминантна архитектура и намерно делује монументалном једнозначношћу свога израза и због тога је критикован јер је игнорисао околне историјске објекте и док су архитекти били фасцинирани изгледом и утисцима које је представљао брутализам он није био прихваћен од стране широке публике и у њој није нашао свога поборника.

Извори[уреди]

  1. ^ а б Architektura ÖSR 1971/5 M. Bächer, E.Heinle Stavby s povrchovou strukturov betonu

Литература[уреди]

  1. Architektura ČSR 1971/5 M. Bächer, E.Heinle Stavby s povrchovou strukturou betonu Praha 1971.
  2. H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  3. Udo Kutermen,Savremena arhitektura Novi Sad 1971.
  4. Sophie Daria Le Corbusier sociolog urbanismu-Praha 1967.
  5. истоимени чланак из чешке Википедије

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам