Transparentnost Srbija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Transparentnost Srbija
SkraćenicaTS
Osnovana2002. (2002)
Datum osnivanja2002. (2002)
TipNeprofitna organizacija
Namenapovećanje transparentnosti rada državnih organa kao načina sprečavanja zloupotrebe javnih ovlašćenja u privatne svrhe (borba protiv korupcije)
Metod delovanjapreventivno delovanje: podizanje svesti javnosti o opasnosti i šteti koju korupcija nanosi društvu, podsticanje reformi i predlaganje konkretnih preporuka
SedišteBeograd, Srbija
Područje delovanjaSrbija
RukovodiociNemanja Nenadić
Matična organizacijaTransparensi internašonal
Veb-sajtwww.transparentnost.org.rs

Transparentnost Srbija (TS) je nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija posvećena borbi protiv korupcije u Srbiji. Deo je mreže nacionalnih ogranaka organizacije Transparensi Internešnel i akreditovani zastupnik te organizacije u Republici Srbiji.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Transparency International je uspostavio saradnju sa aktivistima civilnog društva u Srbiji krajem devedesetih godina. Isprva su aktivnosti Transparency International u Srbiji bile organizovane u okviru Evropskog pokreta, a prvi predsednik ogranka bio je dr Predrag Jovanović. U to doba, u prvoj godini nakon petooktobarskih političkih promena, koje su kao jedan od ciljeva proklamovale i borbu protiv korupcije, organizovana je serija okruglih stolova o korupciji u raznim oblastima društva (“otvoreno o korupciji”), promocija dobre prakse transparentnosti naročito na lokalnom nivou (Novi Beograd, Čukarica, Kikinda i drugde), kao i prva analiza Sistema društvenog integriteta (National Integrity System), koja je promovisana na međunarodnoj konferenciji krajem 2001. Prioriteti su u to doba bili zalaganje za donošenje nacionalne antikorupcijske strategije i ključnih antikorupcijskih zakona, a naročito o javnim nabavkama.

Od 2002, Transparentnost Srbija je dobila status „nacionalnog ogranka u formiranju” Transparensi Internešnel, a za predsednika je izabran prof. dr Vladimir Goati. U naredne četiri godine, Transparentnost Srbija je, u saradnji sa ograncima iz zemalja regiona i samostalnim aktivnostima, uticala na usvajanje i podizanje kvaliteta antikorupcijskih zakona (promotivne kampanje, predlozi amandmana, uporedne analize i pravne analize propisa) i na upoznavanje javnosti sa njihovim sadržajem (istraživanja javnog mnenja, analize propisa, izjave za medije), ali i na uočavanje ogromnih problema u primeni. U to doba glavni prioriteti su bili usvajanje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (2004), Zakona o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija (2004), puna primena Zakona o finansiranju političkih stranaka (2003) i Zakona o javnim nabavkama (2002), kao i donošenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (2005) i pratećeg akcionog plana (2006).

Od 2006. se spektar oblasti neprestano širi. Od te godine, u okviru TS funkcioniše i Antikorupcijsko savetovalište koje pruža podršku građanima i preduzetnicima u slučajevima kada smatraju da im korupcija onemogućava da ostvare neka od svojih prava. Između ostalog, TS se bavi pitanjima odgovornosti u pravosuđu, etičkim standardima u lokalnoj samoupravi, uređenjem javne uprave, javno-privatnim partnerstvima, kontrolom državne pomoći.

Od oktobra 2005. godine TS je u potpunosti priznata kao ravnopravni član međunarodne organizacije Transparency International (TI). To podrazumeva koordinaciju u sprovođenju globalne strategije TI, zalaganje za zajedničke ciljeve sa drugim članicama i Sekretarijatom (čije je sedišteu Berlinu, Nemačka) kao i razmenu iskustava o delotvornoj borbi protiv korupcije. Ova akreditacija je potvrđena u tri navrata. S druge strane, TS je, registrovana kao domaće udruženje građana, i u potpunosti je samostalna u određivanju oblasti i problema kojima će se baviti i načinima njihovog rešavanja.

U septembru 2015, povodom međunarodnog dana prava javnosti da zna, Transparentnost Srbija je dobila godišnju nagradu za za poseban doprinos afirmisanju prava na pristup informacijama.

Saradnja[uredi | uredi izvor]

Transparentnost Srbija je član ili partner više koalicija aktivnih u različitim oblastima. Od 2004. godine bila je jedan od osnivača Koalicije za slobodan pristup informacijama[1], grupe nevladinih organizacija koja se zalagala za usvajanje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, promovisala Zakon i njegovu primenu po usvajanju[2]. Transparentnost Srbija je partner Koalicije za nadzor javnih finansija, grupe nevladinih organizacija okupljene od 2005. godine u cilju podizanja nivoa transparentnosti javnih finansija, fiskalne odgovornosti i učešća građana u kreiranju i nadgledanju javnih politika[3].

Kao odgovor na rastući interes za društveno odgovornim poslovanjem, 2007. godine kancelarija UNDP u Srbiji i Narodna banka Srbije promovisali su inicijativu Ujedinjenih nacija za unapređnje društveno odgovornog poslovanja pod nazivom „Globalni dogovor“. Inicijativi se ubrzo pridružilo više od 100 kompanija, akademskih institucija i nevladinih organizacija, među kojima je i Transparentnost Srbija[4]. Od 2013. godine TS je i deo Koalicije prEUgovor, grupe nevladinih organizacija koje prate evropske integracije Srbije u oblasti poglavlja 23 i 24[5] U dosadašnjem radu TS je sarađivala sa brojnim državnim organima, međunarodnim organizacijama i domaćim udruženjima.

Ciljevi[uredi | uredi izvor]

Najvažniji cilj koji Transparentnost Srbija želi da ostvari jeste povećanje transparentnosti rada državnih organa kao način da se spreči zloupotreba javnih ovlašćenja u privatne svrhe. Svoje ciljeve Transparentnost Srbija ostvaruje preventivnim delovanjem - podizanjem svesti javnosti o opasnostima i štetama koje korupcija nanosi društvu, podsticanjem reformi i predlaganjem konkretnih preporuka.

TS ostvaruje ciljeve kroz razvoj:

  • Ekspertske osnove u oblasti borbe protiv korupcije;
  • Odgovarajućih programa za borbu protiv korupcije u Srbiji;
  • Sopstvenih kapaciteta i organizacione strukture;
  • Regionalne saradnje u cilju razmene iskustava i zajedničkog delovanja na polju borbe protiv korupcije u Jugoistočnoj Evropi i šire;
  • Mreže organizacija i pojedinaca sa kojima organizacija sarađuje.

Programski prioriteti TS su:

  • Povećanje odgovornosti organizacija civilnog društva;
  • Unapređenje efikasnosti i čestitosti institucija i mehanizama koji štite društvo od korupcije (policija, pravosuđe, specijalizovana tela itd), radi što uspešnijeg otkrivanja, obelodanjivanja i kažnjavanja korupcije;
  • Poboljšanje rada javnog sektora kako bi se osigurala vladavina prava i efikasno korišćenje novca poreskih obveznika;
  • Širenje fronta za borbu protiv korupcije kroz tretiranje ovog problema zajedno sa drugim životno važnim pitanjima (npr. zaštita životne sredine, zaštita prava potrošača);
  • Izgradnja mehanizama za merenje prisustva korupcije u pojedinim društvenim sferama i percepcije korupcije među pojedinim kategorijama ljudi radi provere uspešnosti antikorupcijskih mera i osmišljavanja daljeg delovanja;
  • Praćenje efekata primene antikorupcijskih propisa i implementacije strateških akata za borbu protiv korupcije

Organizacija[uredi | uredi izvor]

Bivši predsednik TS Vladimir Goati i programski direktor Nemanja Nenadić

Transparentnost Srbija organizovana je kao udruženje, u skladu sa odredbama Zakona o udruženjima - ima Skupštinu članova, koja donosi najvažnije akte, Upravni odbor, koji sprovodi planirane aktivnosti, Nadzorni odbor, koji ima kontrolnu funkciju. Funkcioneri udruženja su predsednik, izvršni direktor, programski direktor i finansijski direktor.

Pored ovih organa u ostvarivanju ciljeva učestvuju i menadžeri pojedinih projekata, asistenti na pojedinim projektima i stalni i povremeni saradnici.

Aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Od osnivanja pa do danas u fokusu interesovanja bile su javne nabavke, finansiranje političkih stranaka, sukob interesa, pristup informacijama od javnog značaja. Osim predominante usmerenosti na rešavanje sistemskih problema, Transparentnost Srbija radi i sa građanima.Od 2006. godine u okviru Transparentnosti Srbija funkcioniše Antikorupcijsko savetovalište koje pruža pravnu pomoć građanima koji se suočavaju sa korupcijom. Transparentnost Srbija se finansira isključivo na osnovu projekata, od donacija, u najvećem procentu stranih Vlada, međunarodnih organizacija i fondova.

Jedna od inicijativa TS u oblasti finansiranja političkih stranaka rezultirala je povraćajem 750.000 evra u budžet Srbije. TS je, naime, 2007. utvrdila[6] da je prethodne godine pogrešno obračunato koliko novca političke partije treba da dobiju iz budžeta i inicirala kod Ministarstva finansija da se greška ispravi. Partije su novac počele da vraćaju godinu dana kasnije, na rate, kroz umanjenje iznosa koje su dobijale iz budžeta[7].

U 2011. i 2015. godini TS je objavila studije Sistema društvenog integriteta[8]- sveobuhvatne procene kako najvažniji segmenti društva i države (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnik građana, Državna revizorska institucija, Agencija za borbu protiv korupcije, pravosuđe, političke stranke, civilno društvo, izvršna vlast, tužilaštvo, policija, zakonodavna vlast, mediji, poslovni sektor, javni sektor, Republička izborna komisija, preduzeća u državnom vlasništvu) mogu da doprinesu sprečavanju korupcije i koliko su imuni na korupciju[9].

Indeks percepcije korupcije (CPI) po državama 2017. godine u svetu, prema podacima Transparency International

TS redovno predstavlja Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International - najveće globalno rangiranje koje sprovodi TI, a predstavljaju svi ogranci te organizacije. Prema rangiranju za 2019. godinu, Srbija je imala indeks 39 (na skali od 0 do 100, gde 100 znači da nema korupcije), i zauzimala 91. mesto među 180 zemalja i teritorija[10]. Transparentnost Srbija redovno predstavlja i Globalni barometar korupcije, koji za razliku od CPI (meri utisak poslovnog sveta o raširenosti korupcije) meri direktna iskustva građana o korupciji. Na predstavljanju poslednjeg Barometra, za 2016. godinu, TS je iznela procenu da se u Srbiji godišnje dogodi najmanje 374.000 neotkrivenih slučajeva podmićivanja radi dobijanja usluga javnog sektora ili zaštite od kažnjavanja.[11].

Transparentnost Srbijaje 2015, 2017, 2019 i 2020. godine sprovela ocenjivanje i rangiranje svih jedinica lokalne samouprave u Srbiji po transparentnosti- LTI. Prema podacima za 2020. godinu najtransparentnija opština u Srbiji bio je Bečej, a na dnu liste su bile Bela Crkva i Jagodina[12].

Antikorupcijsko savetovalište, koje pruža podršku građanima i preduzetnicima u slučajevima kada smatraju da im korupcija onemogućava da ostvare neka od svojih prava, godišnje ima oko 2200 poziva, a najviše se odnosi na korupciju u pravosuđu i zdravstvu[13].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Koalicija za slobodu pristupa informacijama”. Arhivirano iz originala 09. 10. 2016. g. Pristupljeno 07. 10. 2016. 
  2. ^ [„Pravna inicijativa Koalicije za slobodu pristupa informacijama | Medija centar Beograd[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 09. 10. 2016. g. Pristupljeno 07. 10. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) Pravna inicijativa Koalicije za slobodu pristupa informacijama | Medija centar Beograd]
  3. ^ „Koalicija za nadzor javnih finansija :: O Koaliciji[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 30. 09. 2016. g. Pristupljeno 07. 10. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  4. ^ „UNGC Serbia Members[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 09. 10. 2016. g. Pristupljeno 07. 10. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  5. ^ O nama - prEUgovor
  6. ^ Partije ponovo opljaèkale graðane - B92.net
  7. ^ Stranke vraćaju dugove
  8. ^ [„Transparentnost Srbija: Politika ugrožava sudstvo, vlada sve nezavisnija | N1 Srbija[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 07. 10. 2016. g. Pristupljeno 07. 10. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) Transparentnost Srbija: Politika ugrožava sudstvo, vlada sve nezavisnija | N1 Srbija]
  9. ^ http://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/TS_izvestaj_NIS_2015.pdf
  10. ^ „Transparentnost: Srbija na 91. od 180 mesta po indeksu percepcije korupcije | N1 Srbija”. Arhivirano iz originala 22. 10. 2020. g. Pristupljeno 19. 10. 2020. 
  11. ^ TS: 31 odsto graðana za godinu dana dalo mito policiji - B92.net
  12. ^ „Bečej, Novi Pazar i Sombor najtransparentniji u Srbiji | Danas”. Pristupljeno 19. 10. 2020. 
  13. ^ RTS :: Transparentnost: Loša ocena za proces pripreme budžeta

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Транспарентност_Србија&oldid=27755861”