Trnovska škola

Crkva Svetog Dimitrija u Velikom Trnovu.

Četvorojevanđelje cara Ivana Aleksandra.

Trnovska škola je termin koji označava kulturnoistorijski period u Bugarskoj za vreme Drugog carstva (1185–1396). Škola je tesno povezana sa usponom i padom Bugarske.

Iako je Drugo bugarsko carstvo bilo potreseno ratovima, ustancima, uzurpacijama vlastoljubivih feudalnih gospodara, arhitektura, umetnost i književnost, muzika i duhovni život beležili su razvoj. Restauracijom Bugarskog carstva 1185. vizantijski uticaj na bugarsku umetnost je prestao, a umetnost Prvog bugarskog carstva nastavljena. Trnovska umetnička škola razvijala se ne samo u dvorskim školama oko nove prestonice Carstva - Trnova, čije ime nosi. Bitna odlika koja Trnovsku školu čini različitom od vizantijske umetnosti jeste bogatstvo dekorativnih tendencija.

Padom Vidina posle pobede Turaka u Nikopoljskoj bici 1396. palo je Drugo bugarsko carstvo a sa njom i njegova umetnost. Kulturna dostignuća koja su u 14. veku bila vidljiva u svim oblastima ljudskog stvaralaštva, doprinela su bugarskom udelu evropske civilizacije.

Istorija

Bugarska pod Ivanom Asenom.

Sredinom 12. veka bugarski carevi su vaspostavili političku i vojnu moć, koja im je na kulturnom polju omogućila gradnju brojnih crkava, manastira i dvorova širom Carstva. Trnovo je u srednjem veku važilo za jedno od najznačajnijih hodočasnih mesta na Balkanskom poluostrvu. Za savremenike Trnovo u isto vreme bilo Jerusalim, Rim i Konstantinopolj. Brojne relikvije svetaca, među kojima svetog Save, svetog Dimitrija Solunskog, svete Petke, svetog Ivana Rilskog bile su pohranjene ovde, u građevinama podignutim specijalno u tu svrhu. U 13. i 14. veku vrhunac su dostigli i slikarstvo i ukrašavanje knjiga. Njihovi predstavnici prekoračili su pravila tradicionalnog ikonopisanja.

Nadiranjem Oslanlija bugarski pisari, arhitekte, slikari i građevinari sklonili su se iz Trnova, Vidina, Dobrudže u okolne zemlje (Srbiju, Vlašku, Moldavsku, Transilvaniju i Rusiju) i izvršili znatan uticaj na njihov kulturni razvoj (npr. Konstantin Filozof kod Srba). Samo nekoliko remek dela (građevina, ikona, rukopisa) iz perioda procvata bugarske kulture preživelo je viševekovnu vladavinu Osmanlija. Mnoga od njih nalaze se izvan Bugarske.

Literatura

• Assen Cilingirov: Die Kunst des christlichen Mittelalters in Bulgarien : 4. bis 18. Jh. ; Architektur, Malerei, Plastik, Kunsthandwerk. Beck. . München. 1979. ISBN 978-3-406-05724-3. 
• Gerhard Ecker: Bulgarien. Kunstdenkmäler aus vier Jahrtausenden von den Thrakern bis zur Gegenwart. DuMont Buchverlag, Köln 1984.
• Gerald Knaus: Bulgarien. Beck, München 1997, S. 53.
• Vera P. Mutafchieva: Bulgarien. Ein Abriss. Verlagshaus Anubis, Sofia. 1999. ISBN 978-954-426-195-5.
• Hans-Joachim Härtel, Roland Schönfeld: Friedrich Puste Verlag, Regensburg. 1998. ISBN 978-3-7917-1540-7. str. 64-67..

O arhitekturi

• Aleksandar Popow, Jordan Aleksiew: Carstvaщiяt grad Tъrnovgrad. Arheologičeski proučvaniя. Nauka i izkustvo, Sofiя 1985.
• Margarita Koeva: 2000 godini hristiяnstvo. Pravoslavni hramove po bъlgarskite zemi (XV - sredata na HH v.), Akad. izd. prof. Marin Drinov, 2002
• Reinhardt Hootz: Kunstdenkmäler in Bulgarien. Ein Bildhandbuch. Deutscher Kunstverlag. . München. 1983. ISBN 978-3-422-00383-5. 
• Nikolaj Owtscharow: Tarnovgrad - die zweite Weltstadt nach Konstantinopel. In: Geschichte Bulgariens. Kurzer Abriss. Lettera Verlag, Plowdiw. 2006. ISBN 978-954-516-584-9.

Dodatna literatura

• Donka Petkanova: Starobъlgarska literatura IX-XVIII vek Univ. izd. Kliment Ohridski 1992.
• Gerhard Podskalsky: Theologische Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Serbien 815-1459. Beck. . München. 2000. ISBN 978-3-406-45024-2. 
• Konstantin Manasses: Die slavische Manasses-Chronik. nach der Ausg. von Joan Bogdan / mit e. Einl. von Johann Schröpfer. Fink, München 1966.
• Ivan Duйčev, Letopista na Konstantin Manasi. Fototipno izdanie na Vatikanskiя prepis na srednobъlgarskiя prevod, Sofiя 1963.
• Penьo Rusev : Estetika i maйstorstvo na pisatelite ot Evtimievata knižovna škola. BAN, Sofia 1983.
• Emil Georgiev: Literaturata na Vtorata bъlgarska dъržava.