Света Петка

Овaj чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. Ако желите да га средите, приведите стил енциклопедијском критеријуму, и додајте му проверљиве и поуздане референце или литературу.       Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Друга значења су пописана у чланку Света Петка (вишезначна одредница).

Света Петка
Света Петка
Света
Рођен	10. век, Епиват
Преминуо	11. век, Епиват
Поштује се у	православна црква
Празник	14. октобара по јулијанском, 27. октобар по грегоријанском календару).
Категорија:Светитељи

Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή - петак) је била хришћанска подвижница из 11. века.

Родила се у граду Епивату (Пиват - на турском Бојадис), који се налазише на обали Мраморног мора између Силимврије и Цариграда у Тракији половином 10. века. Из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989—996)

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде“ (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.

Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле их бугарски цар Јован Асен 1238. године пренесе у Трново, да би биле пренете у Влашку након пада Бугарске под Турке. Када је и Влашка постала угрожена турским упадима, а на молбу српске кнегиње Милице мошти су пренете у Београд. Када султан Сулејман I 1521. године осваја Београд, он уз остале драгоцености преноси у Цариград и мошти св. Петке. На молбу молдавског господара Василија 1641. године мошти су пренете у град Јаши, где се и данас налазе (осим два прста шаке, који су у капели свете Петке на Калемегдану).

Широм наше земље налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале. Та чудотворна и лековита вода (агијазма, грч. αγίασμα) ове светитељке, лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.

Српска православна црква

Српска православна црква је слави 14. октобра по старом, односно 27. октобра по новом календару.

Ову Параскеву наш народ обично зове св. Петка а у српским приморским крајевима „Петка Биоградска“, јер су јој мошти почивале такође и у Београду. Такође је позната и као Петка Трновска, јер су јој мошти биле у Трнову.

Света Петка се по броју свечара налази на шестом месту на листи највећих српских слава.

Види још

• Параскева Римска
• Извор Свете Петке у Железнику

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Света Петка

• Света Петка Српскa Православнa Црквa - Званични сајт
• Света Петка (фељтон „Вечерњих новости“, 26-31. октобра 2009)
• Извор Свете Петке у Железнику
• Љиљана Хабјановић Ђуровичћ: Над моштима Свете Петке („Политика“, 24. октобар 2011)