Трогони

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Trogoni
Vremenski raspon: rani eocen − današnjost (49−0 Ma)
Crvenoglavi kvecal
(Harpactes erythrocephalus)
pesma
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Aves
Red:
Trogoniformes

Porodica:
Trogonidae

Rodovi

Apaloderma
Euptilotis
Harpactes
Apalharpactes
Pharomachrus
Priotelus
Trogon

Trogoni u svetu

Trogoni[1] (lat. Trogoniformes) predstavlja red ptica sa samo jednom, istoimenom porodicom (lat. Trogonidae). Porodica ima sedam rodova i 46 vrsta koje nastanjuju tropske šume Afrike, Indije, Jugoistočne Azije, Srednje i Južne Amerike,[2] a najveći deo dana provode na drveću. Retko se zadržavaju na tlu. Imaju kratke i slabe noge i nisu dobri trkači. Neke vrste su vrlo ugrožene uništavanjem njihovih staništa. Među njima je i dugorepi kvecal, nacionalni simbol Gvatemale.

Obeležja[uredi | uredi izvor]

Trogoni su ptice sa šarenim perjem. Vrlo su mirne, i kad sede na grani teško ih je uočiti. Mužjaci su izrazitih boja, dok su ženke manje upadljive. Perje im je meko i paperjasto. U dugačkom repu imaju dvanaest pera od kojih su po tri sa svake strane kraća od unutrašnjih. Dužina repnih pera varira od vrste do vrste, u rasponu od 25 do gotovo 80 cm. S gornje strane tela perje ima metalni odsjaj smaragdno zelene, zelene, plave, a ponekad i smeđe boje. S donje strane je često crveno, plavo, žuto ili belo. Krila su im jako zaobljena i uska, a pera na njima srpoliko savijena. Dva prsta su okrenuta prema napred, a dva prema nazad. Druge ptice imaju prvi i četvrti prst okrenut prema nazad, ali kod trogona su prema nazad okrenuta prva dva prsta. Kod korena kljuna koji je širok i snažan perje im prelazi u čvrste čekinje koje izgledaju kao čuperak. Mladunce u prvo vreme hrane insektima i drugim beskičmenjacima, dok se odrasli hrane različitim bobicama i voćem.

Evolucija i taksonomija[uredi | uredi izvor]

Fosil pripadnika roda Masillatrogon iz Mesela

Položaj trogona unutar klase Aves bio je dugogodišnja misterija.[2] Predloženi su različiti odnosi, uključujući papagaje, kukavice, tukane, jakamare i puhovkinje, modrovrane, sove i legnjeva. Noviji morfološki i molekularni dokazi ukazuju na vezu sa mišjakinjama. Jedinstveni raspored prstiju na stopalu (vidi morfologija i let) je mnoge naveo da smatraju da trogoni nemaju bliskih rođaka i da ih stavljaju u zaseban red, možda sa sličnim atipičnim mišjakinjama kao najbližim srodnicima.

Najraniji formalno opisani fosilni uzorak je lobanja iz ranog eocena u Danskoj (od pre 54 miliona godina).[3] Ostali trogoniformni fosili nađeni su u depozitima Meselske jame srednjeg eocena u Nemačkoj (od pre 49 miliona godina),[4] i u oligocenskim i miocenskim depozitima iz Švajcarske i Francuske, respektivno. Najstariji fosil trogona Novog sveta je iz relativno novijeg pleistocena (manje od 2,588 miliona godina).

Smatralo se da porodica vodi poreklo iz Starog sveta,[5] uprkos sadašnjeg bogatstva porodice, koja je raznovrsnija u neotropskom Novom svetu. DNK evidencija izgleda da podržava afričko poreklo trogona, pri čemu je afrički rod Apaloderma bazalan u porodici, a druga dva roda, azijski i američki, su se odvojili pre između 20-36 miliona godina. Novije studije[6][7] pokazuju da DNK dokazi daju kontradiktorne rezultate u pogledu bazalnih filogenetskih odnosa; tako da je trenutno nepoznato da li su svi postojeći trogoni potomci afričkog ili američkog pretka ili ijednog od njih.

Sistematika[uredi | uredi izvor]

Podvrste[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Prilog I, Strogo zaštićene vrste koje se nalaze na Dodacima CITES konvencije”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ a b Collar, N.J. (2001). "Family Trogonidae (Trogons)", pp. 80–129 in del Hoyo, J.; Elliot, A. & Sargatal, J. (eds.). (2001) Handbook of the Birds of the World, Vol. 6 Mousebirds to Hornbills. Lynx Edicions, Barcelona, Spain. ISBN 978-84-87334-30-6.
  3. ^ Kristoffersen, Anette Vedding (2002). „An early Paleocene Trogon (Aves: trogoniformes) from the Fur Formation, Denmark”. Journal of Vertebrate Paleontology. 22 (3): 661—666. doi:10.1671/0272-4634(2001)022[0661:AEPTAT]2.0.CO;2. 
  4. ^ Mayr, Gerald (2005). „New trogons from the early Tertiary of Germany”. Ibis. 147 (3): 512—518. doi:10.1111/j.1474-919x.2005.00421.x. 
  5. ^ Espinosa de los Monteros, Alejandro (oktobar 1998). „Phylogenetic Relationships Among the Trogons”. The Auk. 115 (4): 937—954. JSTOR 4089512. doi:10.2307/4089512. 
  6. ^ Moyle, Robert G. (2005). „Phylogeny and biogeographical history of Trogoniformes, a pantropical bird order”. Biological Journal of the Linnean Society. 84 (4): 725—738. doi:10.1111/j.1095-8312.2005.00435.x. 
  7. ^ Johansson, U. S.; Ericson, P. G. P. (1. 5. 2005). „A re-evaluation of basal phylogenetic relationships within trogons (Aves: Trogonidae) based on nuclear DNA sequences”. Journal of Zoological Systematics and Evolutionary Research. 43 (2): 166—173. doi:10.1111/j.1439-0469.2004.00292.x. 
  8. ^ „ITIS Report: Apaloderma”. Integrated Taxonomic Information System. Pristupljeno 11. 8. 2014. 
  9. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Names. London, UK: Christopher Helm. str. 50. ISBN 978-1-4081-2501-4. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Trogoni na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трогони&oldid=25880692”