Usnjače

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Usnjače
Thalassoma lunare, tipična usnjača
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Actinopterygii
Red: Perciformes
Podred: Labroidei
Porodica: Labridae
G. Cuvier, 1816
Rodovi

vidi tekst

Usnjače ili morski grgeči (Labridae) predstavljaju porodicu morskih riba, od kojih su mnoge jarko obojene. Porodica je velika i raznolika, sa preko 600 vrsta u 81 rodu, koji su podeljeni u 9 podgrupa ili plemena. [1] [2] [3] Obično su to male ribe, a većina ih je manja od 20 cm (7,9 in) centimetara, iako najveća, Cheilinus undulatus, može da dostigne dužinu i do 25 metara. Ove ribe su mesožderke, hrane se širokim spektrom malih beskičmenjaka. Mnoge manje usnjače prate tragove krupnije ribe, skupljajući beskičmenjake uznemirene njihovim prolaskom. [4] Juvenilne jedinke nekih predstavnika rodova Bodianus, Epibulus, Cirrhilabrus, Oxycheilinus, i Paracheilinus skrivaju se među pipcima slobodno živećeg korala gljive Heliofungia actiniformis. [5] [6]

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Većina usnjača nastanjuje tropske i suptropske vodama Atlantskog, Indijskog i Tihog okeana, mada neke vrste žive u umerenim vodama: Labris bergylta živi severno od Norveške. Usnjače se obično nalaze u plitkim staništima, kao što su koralni grebeni i stenovite obale, gde žive blizu podloge.

Anatomija[uredi | uredi izvor]

Drawing of wrasse profile showing eye, lips, and teeth
Usne Labrus festivus

Usnjače imaju usta koja mogu neobično dugo da ispruže, uglavnom sa odvojenim vilicama i zubima koji strše prema spolja.[7] Mnoge vrste se lako prepoznaju po debelim usnama po kojima su u brojnim jezicima dobile ime. Leđno peraje ima 8 do 21 grebena i 6 do 21 meki krakova, koji se obično prostiru duž većeg dela leđa. Usnjače predstavljaju vrstu koja pokazuje polni dimorfizam. Mnoge vrste su sposobne i da promene pol. Juvenilne jedinke predstavljaju mešavinu mužjaka i ženke (poznatih kao jedinke u početnoj fazi), s tim da najveće odrasle jedinke postaju teritorijalni mužjaci (terminalna faza).

Usnjače su zbog svoje strukture čeljusti postali glavna vrsta u proučavanju biomehanike ishrane riba. Nosne i mandibularne kosti su povezane na njihovim zadnjim krajevima krutim neurokranijumom, a gornje i donje artikulacije na gornjoj vilici spajaju sa prednjim vrhovima ove dve kosti, odnosno, stvaraju petlju od četiri krute kosti povezane pokretljivim zglobovima. Ovakva povezanost kostiju dozvoljava ovim ribama da pomeraju usta na različite načine (brzo izbacivanje vilice ili snažan ugriz) i na taj način odvoji morfologiju od funkcije. Stvarna morfologija usnjača odražava to, pri čemu mnogi rodovi pokazuju različitu morfologiju čeljusti što rezultira istim funkcionalnim rezultatom u sličnoj ili identičnoj ekološkoj niši.[7]

Reproduktivno ponašanje[uredi | uredi izvor]

Većina vrsta iz ove porodice su protoginijski hermafroditi u okviru haremskog sistema parenja.[8] [9] Dobar primer takvog reproduktivnog ponašanja vidi se kod vrste Semicossyphus pulcher. Hermafroditizam omogućava složene sisteme parenja. Labroidi pokazuju tri različita sistema parenja: protoginijski, leking i promiskuitetni. [10] Grupno mrešćenje i mrešćenje u paru događaju se u sistemima parenja. Vrsta mrešćenja do koje dolazi zavisi od veličine tela muškarca. Labroidi se obično mreste na otvorenom supstratu, oslobađajući veliki broj planktonskih jaja, koje raznose plimne struje; odrasli labroidi nemaju interakciju sa potomcima.[11] Usnjače iz potporodice Labrini predstavljaju grupu usnjača koje ne pojazuju prethodno opisane osobine razmnožavanja.

Promena pola kod usnjača uglavnom predstavlja prelaz iz ženske u mušku jedinku, ali eksperimentalni uslovi su dozvolili promenu iz mužjaka u ženku. Ako se dva mužjaka vrste Labroides dimidiatus stave u isti rezervoar, rezultat je da manji od njih ponovo postaje ženka.[12] Pored toga, iako je jedinka koji menja pol generalno najveća ženka,[13] takođe postoje dokazi da je najveća ženka umesto toga „odabrala” da zadrži ženski pol u situacijama u kojima može maksimizirati svoju adaptivnu vrednost uzdržavanjem od promene pola.[14]

Podgrupa Labrini nastala je bazalnim rascepom unutar porodice Labridae tokom eocena.[3] Podgrupa je sastavljena od osam rodova, u kojima 15 od 23 vrste pokazuju ponašanje koje obuhvata negu mladunaca,[11] što se kreće od jednostavne do složene roditeljske brige o jajima i mladima; mužjaci grade gnezda od algi ili prave grube šupljine, provetravaju jaja i brane gnezda od konspecifijskih mužjaka i grabljivica. Kod vrsta koje izražavaju ovo ponašanje, jaja ne mogu preživeti bez roditeljske brige.[15] Vrste rodova Symphodus, Centrolabrus i Labrus pokazuju ovakvo ponašanje.

Usnjače čistači[uredi | uredi izvor]

Photo of two small wrasses cleaning large wrasse's gills
Usnjače čistači, Labroides sp., koje čiste područje oko škrga vrste Novaculichthys taeniourus na grebenu na Havajima

Usnjače čistači su jedne od najpoznatijih riba čistača. Žive u simbiozi sa većim, često predatorskim ribama, neguju ih i profitiraju konzumirajući ono što uklanjaju sa njihovih tela. Ribe „klijenta” okupljaju se na „stanicama za čišćenje” i čekaju da riba čistač ukloni parazite poput mokrica iz porodice Gnathiidae, a čistači čak uđu i u njihova otvorena usta i škržne šupljine kako bi i njih očistile. Pojedinačna usnjača radi ovaj proces oko četiri sata dnevno, a za to vreme može da očisti više od 2.000 riba.[16]

Usnjače čistači najpoznatije su po tome što se hrane mrtvim tkivom, ljuskama i ektoparazitima, mada se zna da i one „varaju”, konzumirajući zdravo tkivo i sluz, što je energetski „skup” proces za ribu „klijenta”. Ribica Labroides dimidiatus je jedna najpoznatijih čistača koji se nalaze na tropskim grebenima. Svega nekoliko slučajeva je zabeleženo u kojima je riba klijent pojela čistača, a ovo je verovatno zato što je uklanjanje parazita važnije za preživljavanje ribe od kratkoročnog dobitka jedenja ribe čistača.[17]

Kada su usnjače čistači eksperimentalno uklonjene sa grebena u Australiji, ukupan broj vrsta riba se prepolovio, a njihov broj smanjio se za tri četvrtine. Takođe, neki dokazi iz drugog australijskog istraživanja pokazuju da je očišćena riba pametnija od one koju čistači ne opsluže.[16]

Prema istraživanju iz 2019. godine, usnjače čistači postali su prva riba koja je do sada uspešno prošla test sa ogledalom. [18] Međutim, pronalazač testa, američki psiholog Gordon G. Galup, rekao je da su ribe najverovatnije pokušavale da istrgnu zamišljenog parazita na drugoj ribi i da nisu pokazale samoprepoznavanje.[19]

Značaj za ljude[uredi | uredi izvor]

U priobalnom regionu Severne Amerike u zapadnom Atlantiku, najčešća vrsta hrane za domoroce bila je vrsta usnjača Tautoga onitis. Usnjače se danas obično mogu naći u javnim i kućnim akvarijumima. Neke vrste su dovoljno male da bi se smatrale pogodnim i sigurnim za stavljanje u akvarijum. Takođe se mogu koristiti kao riba čistač u borbi protiv najezde amfipoda i drugih parazita. [20] Komercijalna uzgoj riba čistijeg ostataka za suzbijanje štetočina na morskim ušima u komercijalnom uzgoju lososa razvio se u Škotskoj kao gomile ušiju, s očiglednom komercijalnom dobrobiti i održivosti.

Paraziti[uredi | uredi izvor]

Kao i sve ribe, i labridi su domaćini niza parazita. Munoz i Dijaz su 2015. godine predstavili spisak od 338 vrsta parazita koje su pronašli kod 127 vrsta usnjača. [21] Primer je nematoda Huffmanela ossicola.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Podgrupe i plemena[uredi | uredi izvor]

Rodovi[uredi | uredi izvor]

Vremenska linija[uredi | uredi izvor]

QuaternaryNeogenePaleogeneHolocenePleist.Plio.MioceneOligoceneEocenePaleocenePimelometoponOxyjulisBodianusCheilinusSymphodusLabrusLabrodonQuaternaryNeogenePaleogeneHolocenePleist.Plio.MioceneOligoceneEocenePaleocene

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Parenti, Paolo; Randall, John E. (15. 4. 2011). „Checklist of the species of the families Labridae and Scaridae: an update”. Smithiana Bulletin. 13: 29—44. 
  2. ^ Parenti, Paolo; Randall, John E. (jun 2000). „An annotated checklist of the species of the labroid fish families Labridae and Scaridae”. Ichthyological Bulletin. 68: 1—97. ISSN 0073-4381. 
  3. ^ a b Cowman, P.F.; Bellwood, D.R.; van Herwerden, L. (2009). „Dating the evolutionary origins of wrasse lineages (Labridae) and the rise of trophic novelty on coral reefs”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 52 (3): 621—631. PMID 19464378. doi:10.1016/j.ympev.2009.05.015. 
  4. ^ Choat, J.H.; Bellwood, D.R. (1998). Paxton, J.R.; Eschmeyer, W.N., ur. Encyclopedia of Fishes. San Diego: Academic Press. str. 211. ISBN 978-0-12-547665-2. 
  5. ^ Bos, Arthur R (2012). „Fishes (Gobiidae and Labridae) associated with the mushroom coral Heliofungia actiniformis (Scleractinia: Fungiidae) in the Philippines”. Coral Reefs. 31: 133. doi:10.1007/s00338-011-0834-3 Slobodan pristup. 
  6. ^ Bos, AR; Hoeksema, BW (2015). „Cryptobenthic fishes and co-inhabiting shrimps associated with the mushroom coral Heliofungia actiniformis (Fungiidae) in the Davao Gulf, Philippines”. Environmental Biology of Fishes. 98 (6): 1479—1489. doi:10.1007/s10641-014-0374-0. 
  7. ^ a b Wainwright, Peter C.; Alfaro, Michael E.; Bolnick, Daniel I.; Hulsey, C. Darrin (2005). „Many-to-One Mapping of Form to Function: A General Principle in Organismal Design?”. Integrative and Comparative Biology. 45 (2): 256—262. PMID 21676769. doi:10.1093/icb/45.2.256 Slobodan pristup. 
  8. ^ Robertson, D.R.; Warner, R.R. (1978). „Sexual patterns in the labroid fishes of the Western Caribbean II: the parrotfishes (Scaridae)”. Smithsonian Contributions to Zoology. 255 (255): 1—26. doi:10.5479/si.00810282.255. 
  9. ^ Kazancioglu, E.; Alonzo, S.H. (2010). „A comparative analysis of sex change in Labridae supports the size advantage hypothesis”. Evolution. 64 (8): 2254—226. PMID 20394662. doi:10.1111/j.1558-5646.2010.01016.x. 
  10. ^ Colin, P.L.; Bell, L. J. (1992). „Aspects of the spawning of labrid and scarid fishes (Pisces, Labroidei) at Enewetak Atoll, Marshall Islands with notes on other families (corrected reprint.)”. Environmental Biology of Fishes. 33 (3): 330—345. doi:10.1007/BF00005881 Slobodan pristup. 
  11. ^ a b Hanel, R.; Westneat, M. W.; Sturmbauer, C. (decembar 2002). „Phylogenetic relationships, evolution of broodcare behavior, and geographic speciation in the Wrasse tribe Labrini.”. Journal of Molecular Evolution. 55 (6): 776—789. PMID 12486536. doi:10.1007/s00239-002-2373-6. 
  12. ^ Kuwamura, T.; Tanaka, N.; Nakashima, Y.; Karino, K.; Sakai, Y (2002). „Reversed sex-change in the protogynous reef fish Labroides dimidiatus”. Ethology. 108 (5): 443—450. doi:10.1046/j.1439-0310.2002.00791.x. 
  13. ^ Munday, P. L.; Ryen, C. A.; McCormick, M. I.; Walker, S. P. W. (2009). „Growth acceleration, behaviour and otolith check marks associated with sex change in the wrasse Halichoeres miniatus”. Coral Reefs. 28 (3): 623—634. doi:10.1007/s00338-009-0499-3. 
  14. ^ Munoz, R. C.; Warner, R. R. (2003). „A new version of the size-advantage hypothesis for sex change: incorporating sperm competition and size-fecundity skew”. American Naturalist. 161 (5): 749—761. PMID 12858282. doi:10.1086/374345. 
  15. ^ Taborsky, M.; Hudde, B.; Wirtz, P. (1987). „Reproductive behavior and ecology of Symphodus (Crenilabrus) ocellatus, a European wrasse with four types of male behavior”. Behaviour. 102 (1–2): 82—118. doi:10.1163/156853986x00063. 
  16. ^ a b "The Fish That Makes Other Fish Smarter" by Ed Yong, The Atlantic, March 7, 2018
  17. ^ Trivers, R. L. 1971
  18. ^ „A species of fish has passed the mirror test for the first time”. 
  19. ^ „This tiny fish can recognize itself in a mirror. Is it self-aware?”. Animals (na jeziku: engleski). 7. 2. 2019. Pristupljeno 11. 5. 2020. 
  20. ^ „Sea Lice”. Scottish Salmon Producers' Organisation. Arhivirano iz originala 15. 9. 2013. g. Pristupljeno 8. 6. 2011. 
  21. ^ Muñoz G., Diaz P.E. 2015: Checklist of parasites of labrid fishes (Pisces: Labridae). Viña del Mar, Chile. PDF. open access publication - free to read

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Усњаче&oldid=27631435”