Foke Vulf Ta 152

Foke Vulf Ta 152 Fw Ta 152

Foke Vulf Ta 152
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1944.
Dužina	10,80
Razmah krila	14,44
Visina	3,36
Površina krila	23,50
Prazan	4031
Normalna poletna	4625
Maks. masa pri uzletanju	5217 kg
Klipno-elisni motor	1 x Junkers Jumo 213 E-1
Snaga	1287 kW
Maks. brzina na Hopt	759 km/h
Taktički radijus kretanja	2000 km
Plafon leta	14800 m
Brzina penjanja	1152 m/min

Foke Vulf Ta 152 (Focke-Wulf Ta-152) je bio među najbržim klipnim lovačkim avionima Drugog svetskog rata i najbolji visinski lovac u naoružanju nemačke Luftvafe. Imao je snažno naoružanje i odlične manevarske sposobnosti na velikim visinama kako bi mogao da se suprotstavi savezničkim bombarderima. Međutim došao je u upotebu suviše kasno (krajem 1944. godine) i u malom broju (samo oko 200 komada) zbog čega nije imao značajniji uticaj na tok rata. Amerikanci su po kapitulaciji hitlerovske Nemačke sve preostale primerke hitno transportovali u Ameriku.

Iako je proizveden u fabrici aviona Foke Vulf, Ta 152 je umesto oznake "FW" dobio oznaku „Ta“ u čast svog projektanta, nemačkog inženjera Kurta Tanka.

Razvoj

Nemačko ministarstvo za vazduhoplovstvo raspisalo je 1942. godine konkurs za Hochleistungsjäger (lovac visokih performansi) koji je trebalo da ima izuzetno visok plafon leta i da najbolje performanse ostvari na velikim visinama. Potreba za visinskim lovcem odličnih performansi proistekla je iz činjenice da su nemački obaveštajci stalno slali informacije o novim američkim super-bombarderima B-29. Na konkursu su učestvovale fabrike Meseršmit i Foke Vulf. Konstruktorima su stavljeni na raspolaganje svi avionski motori koje je u to vreme proizvodila nemačka industrija. Takođe, novi avioni je trebalo da budu što jače naoružani kako bi bili u stanju da uništavaju američke četvoromotorne bombardere koji su se pokazali izuzetno otporni na dejstva dotadašnjih nemačkih lovačkih aviona.

Kurt Tank je više godina unazad razmatrao mogućnost projektovanja ovakvog aviona, zbog čega je imao značajnu prednost u odnosu na konkurenciju. Odlučio je da za novi avion iskoristi postojeći trup aviona Foke-Vulf Fw-190 koji je bio skoro idealno koncipiran za klipnog lovca, kao i da zadrži pouzdani stajni trap i repne površine. Najveće izmene pretrpelo je krilo čija površina je značajno povećana kako bi avion mogao da dosegne propisani plafon leta. 1943. godine tehnički biro pri ministarstvu je prihvatio Tankov projekat i dobio je zeleno svetlo za izradu prvih prototipova serije H.

Jedina mana Ta 152 je bila što u to doba nemačka industrija nije imala tako kvalitetne materijale i pouzdanost mu nije bila jača strana. Dolazilo je do čestih kvarova i otkazivanja sistema a 1945. došlo je i do hroničnog nedostatka goriva.

Skraćenicu Ta je dobio u čast inženjera Kurta Tanka koji je u to doba bio ikona nemačke avijacije. Koliko je to bio dobar avion govori i jedna anegdota:

Kurt Tank je bio i dobar pilot i jednom prilikom je krajem novembra 1944 avionom Ta 152 poleteo sa aerodroma u Langenhagen-u. Morao je hitno da stigne na sastanak u Foke Vulf-ovu fabriku u Kotbus. Avion je bio naoružan, ali bez municije. Ubrzo posle poletanja presrela su ga četiri P-51 Mustanga. Kako nije imao municiju (možda je to i bilo bolje, ipak nije bio pilot lovac) dao je pun gas i uključio sve sisteme za povećanje snage. Ubrzo posle toga američki lovački avioni su ostali daleko iza njega.

Ovaj avion je koršćen u suštini vrlo malo i to mahom kao lovac presretač. Bio je smrtonosan za protivničke lovačke avione i bombardere, ali je mahom korišćen za presretanje lovačke pratnje zbog dobrih manevarskih sposobnosti i performansi. Bombardere su mahom napadali mlazni avioni Meseršmit Me 262 svojim teškim naoružanjem (četiri topa od 30 mm i raketama vazduh-vazduh). Proizvedeno je samo 220 aviona Ta 152.

Literatura

• "Ratna krila" - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, IRO "Vuk Karadžić" i "Službeni list SFRJ", Beograd. 1987. ISBN 978-86-307-0085-9.

Galerija

• 
• 
  Ta 152H