Hajdi Santamarija

Hajdi Santamarija
Datum rođenja	(1922-12-30)30. decembar 1922.
Mesto rođenja	Vilja Klara, Kuba
Datum smrti	28. jul 1980.(1980-07-28) (57 god.)
Mesto smrti	Havana, Kuba
Zanimanje	revolucionarka, filantrop i političarka
Supružnik	Armando Hart

Hajdi Santamarija Kudrado (šp. Haydée Santamaría Cuadrado; Vilja Klara, 30. decembar 1922 — Havana, 28. jul 1980) je bila kubanska revolucionarka i političarka, koja se smatra heroinom postrevolucionarnskog perioda Kube. Učestvovala je u napadu na kasarne Monkada u gradu Santijago de Kuba, a napad je predvodio Fidel Kastro, 26. jula 1953. godine. Bila je osnivačica Centralnog komiteta Komunističke partije Kube i jedna od prvih žena koje su pristupile toj partiji. Učestvujući u napadu na kasarnu Moncada, Hajdi je među relativno malom grupom ljudi koji su bili uključeni u svaku fazu Kubanske revolucije, od njenog nastanka, do njegovog ostvarenja.

Detinjstvo i mladost

Rođena u kubanskoj provinciji Vilja Klara, 30. decembra 1922. godine. Njeni roditelji bili su španski imigrati iz Galicije, Joakin Kurado i Abel Benigno Santamarija. Bila je najstarija među petoro dece, sestrama Aidom i Adom i braćom Abelom, Aldom. Pohađala je samo šest razeda škole, što nije bilo neuobičajeno zbog siromaštva i tadašnjih običaja o retkom i kratkom školovanju žena. Ipak Hajdi je iz ljubavi prema čitanju i učenju više puta išla u šesti razed, iako ga je pre toga završila. U školi se upoznala sa važnim piscima, među kojima je i Hose Marti, važna figura kubanske književnosti i nacionalni simbol nezavisnosti.

Nakon što je pokušala da postane medicinska sestra i nakon što je postala nastavnik za kratko vreme, Hajdi je uspela da se osamostali od svoje konzervativne porodice, pridruživši se njenom bratu Abelu Santamariji u gradu Havana početkom pedesetih godina. U Havani je u to vreme počela da se susreće sa Abelovim prijateljima, među njima i sa Fidel Kastrom.

Hajdi Santamarija i Melba Hernandez bile su jedine dve žene koje su direktno učestvovale u napadu na kasarne Monsada, 26. jula 1953. godine.

I nakon 26. jula 1953. godine, Hajdi je bila uključena u veliki broj akcija koje su se odvijale. Učestvovala je u transportu oružja, priključila se pokretu Pokretu 26. jul, organizovala i pomagala u sastancima lidera te partije.

Revolucijske i postrevolucijske aktivnosti

Nakon učestvovanja u napadu na kasarne Monsada, Hajdi je završila u zatvoru, gde je psihički i fizički maltretirana, kako bi odala ostale učesnike tog napada i druge bitne stvari. Nakon pištanja na slobodu, pomogla je da se ponovo osnuje Pokret 26. jul i pridružila se gerilama koje su vodili Fidel Kastro i Če Gevara. Bila je član ženskog bataljona, koji je osnovao Fidel Kastro, 4. septembra 1958. godine.

Nakon Kubanske revolucije, 1959. godine osnovala je kulturnu instituciju Casa de las Américas i bila njen direktor dve decenije. Ta institucija je pružala podršku radovima latinoameričkih odmetnika i postoji i danas. Institucija je promovisala književnost, donela inovativnu muziku, slikarstvo i pozorište kubanskom narodu. Njena podrška umetnosti i njena predanost duhu revolucije pomogle su joj da upozna veliki broj umetnika iz cele zemlje, kojima je između ostalog i pomagala.

Privatni život i smrt

Udala se za Armanda Harta i sa njim imala dvoje dece, kubanskog pisca Selija Harta i Abela Harta. Zajedno sa svojim suprugom pomogla je velikom broju dece, a upravljali su i sirotištem. Hajdi je bila sklona depresiji, a nakon dve decenije braka, razvela se od svog supruga Armanda Harta.

Počinila je samoubistvo 28. jula 1980. godine u svom domu. Događaji za vreme Kubanske revolucije ostavili su neizbrisiv trag na psihu Hajdi, a ona je tokom tog perioda izgubila veliki broj dragih ljudi, što je dovelo do njenog labilnog psihičkog stanja.