28. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
28. јул (28.07.) је 209. дан године по грегоријанском календару (210. у преступној години). До краја године има још 156 дана.
Садржај |
Догађаји[уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 28. јул
- 1330. — Српски краљ Стефан Дечански потукао у бици код Велбужда војску бугарског цара Михајла Шишмана. Шишман погинуо у тој бици.
- 1402. — Битка код Ангоре. Тамерлан победио Бајазита
- 1586. — Томас Хериот из Колумбије донео прве кромпире у Енглеску. Крајем XVI века кромпир пренет и у Шпанију. У почетку гајен као украсна биљка, али због пораста становништва, ратова и глади широм Европе ушао и у исхрану.
- 1737. — Аустријанци окупирају Ниш и Османлије им предају кључеве града.
- 1821. — Перу прогласио независност од Шпаније.
- 1858. — Први пут употребљен отисак прстију као знак идентификације. Употребио га Вилијам Хершел у Индији, када је узео отисак од Рађјадара Конаија са полеђине једног уговора.
- 1868. — Ратификован 14. амандман Устава САД, којим су црнци добили право на држављанство.
- 1876. — У бици на Вучјем долу, код Билеће, Црногорци победили турску војску под командом Муктар-паше и нанели јој тешке губитке, око 4.000 мртвих и рањених и 310 заробљених.
- 1914. — Аустроугарска објавила рат Србији, месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Даљи ток догађаја довео до Првог светског рата.
- 1919. — У Амстердаму почео Међународни синдикални конгрес, на којем је основан Интернационални савез синдиката, познатији под називом Амстердамска синдикална интернационала.
- 1937. — Јапанци у Кинеско-јапанском рату заузели Пекинг.
- 1940. — Британци у Другом светском рату одбили немачки напад на медитеранско острво Малту.
- 1941. — У одмазди за пожаре у немачким гаражама Немци у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера.
- 1945. — Амерички бомбардер Б25 у густој магли ударио у „Емпајер стејт билдинг“ у Њујорку, тада највишу зграду у свету. Погинуло 14 људи.
- 1976. — У земљотресу у којем је потпуно разорен кинески град Тангшан погинуло најмање 242.000, а повређено 164.000 људи.
- 1984. — Председник САД Роналд Реган отворио Олимпијске игре у Лос Анђелесу, које су бојкотовали СССР и још неке земље тадашњег совјетског блока као реванш за амерички бојкот Олимпијских игара у Москви 1980.
- 1999. — Европски суд за људска права прогласио француску државу кривом за тортуру над затвореником осумњиченим за растурање дроге. То је била прва пресуда овог суда једној европској земљи.
- 2000. — Мировне трупе Уједињених нација ушле у делове граничног подручја између Либана и Израела. Израел 24. маја, после 22 године, повукао трупе из окупационе зоне од 15 километара.
- 2001. — Алехандро Толедо преузео дужност председника Перуа, као први председник индијанског порекла у историји те земље.
Рођења[уреди]
- 1899. — Велибор Глигорић, српски књижевни и позоришни критичар.
- 1926. — Власта Велисављевић, српски глумац.
- 1938. — Арсен Дедић, хрватски композитор и музичар.
- 1945. — Џим Дејвис, амерички аниматор, цртач стрипа Гарфилд
- 1976. — Џејкоби Шедикс, амерички музичар, текстописац и ТВ водитељ
- 1983. — Владимир Стојковић, српски фудбалски репрезентативац.
Смрти[уреди]
- 450. — Теодосије II, источноримски (византијски) цар.
- 1655. — Сирано де Бержерак, француски писац.
- 1741. — Антонио Вивалди, италијански композитор и виртуоз на виолини. (* 1678.)
- 1750. — Јохан Себастијан Бах, немачки композитор. (* 1685.)
- 1794. — Максимилијан Робеспјер, један од главних вођа Француске револуције.
- 1942. — Вилијам Питри, британски археолог.
- 1968. — Ото Хан, немачки хемичар и нуклеарни физичар. Добитник Нобелове награде за хемију 1944.
- 1980. — Милан Ајваз, српски глумац (* 1897.)
- 1992. — академик Јован Рашковић, политичар, оснивач СДС-а у Хрватској.
- 1996. — Иван В. Лалић је био српски песник, есејиста и преводилац
- 2003. — Боб Хоуп, амерички комичар.
- 2004. — Франсис Крик, енглески биолог. (* 1916.)
- 2007. — Душан Прелевић Преле, српски музичар писац и сценариста.
