Hipostaza (medicina)
| Hipostaza | |
|---|---|
| Latinski | hypostasis |
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
Hipostaza od (grč. hypóstasis — застој) ili hipostazna hiperemija, (lat. hypostasis) je posebna vrsta pasivne hiperemije nastala kod insuficijencije cirkulacije i nedovoljnog arterijskog pritiska, pri čemu krv ne može da protiče kroz kapilare potrebnom energijom.[1] Krv zbog toga pod dejstvom gravitacije zastaje u nižim delovima tela shodno zakonima sile teže.[2]
Pri uspravnom položaju više krvi se nalazi u donjim udovima. Kod bolesnika u postelji nalazi se veća količina krvi u dorzalnim delovima trupa. Ako bolesnik leži na leđima onda se najveća količina krvi sliva u dorzo-bazalne delove pluća. Hipostazna hiperemija dovodi do sličnih posledica kao i zastojna hiperemija i odlikuje sa tamno-plavičastom-crvenkastom bojom tkiva. Ona se javlja pri kraju života bolesnika i predstavlja većinom agonalnu pojavu, koja u plućima priprema teren za pojavu zapaljenje pluća. Ovo stanje se naziva hipostazna pneumonija.[3]
Takođe posle nastupanja smrti dolazi do slivanja krvi u niže partije pod dejstvom sila teže. Na ovaj način nastaju mrtvačke mrlje (lat. livores mortis) koje predstavljaju najvažniji znak da je nastupila smrt.[4]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Handbook on Hyperbaric Medicine Autor: Daniel Mathieu Saradnik: Daniel Mathieu Izdavač: Springer. 2006. ISBN 9781402043765., 812 stranica
- ^ Arambašić M i sar. Opšta patologija, Dečje Novine, Gornji Milanovac, 1990.
- ^ Ristić M. Klinička propedevtika, Zavod za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava, Beograd 1990
- ^ Ćeramilac A. Patologija mehaničkih povreda, sudskomedicinski značaj. Medicinska knjiga Beograd-Zaagreb, 1973
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
