Šafarikov triod
Šafarikov triod je ćirilični pergamentni rukopis s kraja 12. veka.
Prema I.A.Karabinovu, to je najstariji sačuvani staroslovenski triod. Sadrži 151 list, početak, kraj i neki listovi iz sredine trioda su izgubljeni. Otvara se 7. kanonom kanona u subotu ujutru Sirne nedelje, a završava se kanonom na jutrenju Pedesetnice[1].
Sudeći po jezičkim osobenostima, stvorila ga je Ohridska književna škola. Zapisano ćirilicom sa glagoljskim umetcima. Pretpostavlja se da je rukopis imao verbalni prototip [2].
Trioda pripada značajnim rukopisima koji koriste muzički znak fita (grčki teta), a sadrži 55 odgovarajućih znakova, koji čine 9 grupa sa različitim frekvencijama pojavljivanja u tekstu. Označava najranije pojavljivanje teme haploun među ćiriličnim spomenicima, način pisanja fita, u kombinaciji sa udvojenim znakovima pevačke notacije: oksi-dipli, varia-pijazma i apostrof [3].
Ranije je rukopis pripadao Pavlu Šafariku, sada se čuva u Ruskoj nacionalnoj biblioteci (br. F.p. I.74)[4].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Tutolmina S. N. Fitnыe načertaniя v nenotirovannыh triodяh (po materialam serbskih i bolgarskih rukopiseй XII–XIII vv.) Vestnik PSTGU. II: Muzыkalьnoe iskusstvo hristianskogo mira 2008 str. 15-30}}
- ^ Miltenov, Я. Kirilski rъkopisi s glagoličeski vpisvaniя. – Wiener slawistisches Jahrbuch, 55, 2009, 191-291.
- ^ Kožuharov, S. Problemi na starobъlgarskata poeziя. S., 2004, 325—326, 328.
- ^ Hristova, B. i dr., Slavяnski rъkopisi ot bъlgarski proizhod v Ruskata nacionalna biblioteka, Sankt-Peterburg. S., 2009, № 12.
