Минхенски псалтир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Страница Минхенског псалтира

Минхенски псалтир или Српски псалтир (нем. Serbischer Psalter, лат. Codex Monacensis Slavicus 4) је настао крајем XIV века[1] и према мишљењу академика Војислава Ј. Ђурића, то је најраскошнија српска књига из средњег века[2]. Рађен је или за кнеза Лазара (13711389) или за његовог сина Стефана (13891427)[1] и има преко двеста страница, димензија 28 x 19.5 cm[1], од чега се на њих 148 налазе илустроване минијатуре[1]. Писан је српском редакцијом црквенословенског језика, старом унцијалном ћирилицом[1], а данас је део колекције Баварске државне библиотеке, из Минхена.

Није познато када је тачно настао, али је највероватније био део библиотеке Стефана Лазаревића. Касније је припадао библиотеци Ђурђа Бранковића (14271456) и сматра се да га је неко од његових потомака однео у фрушкогорски манастир Привина Глава[3].Српски патријарх Пајсије Јањевац (16141647) га је пронашао у манастирској ризници и позајмио га, да би псалтир укоричио и преписао 1629. године[1]. Овај препис је касније завршио у Народној библиотеци Србије и уништен је током нацистичког бомбардовања Београда 06.04.1941. године[3]. Оригинал псалтира је током Великог бечког рата, један баварски официр 1688. године узео из манастира и понео са собом, да би га 1689. године поклонио манастиру Готесцел, у Баварској шуми[1]. Књига 1782. године прелази у манастир светог Емерама у Регензбургу[1], а од 1810. године се налази баварској краљевској библиотеци. Псалтир је први објавио Ватрослав Јагић, 1906. године[3].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]