Цетињски летопис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фрагмент Цетињског летописа

Цетињски летопис, познат и као Цетињска хрисовуља и Цетињска хроника је збирка рукописа (писма, документи, извештаји и песме), које је сакупио митрополит Василије III Петровић Његош, и који је и сам аутор неколико текстова у њему. Садржи 81 листова димензија 32 цм х 21,5 цм писаних српском ћирилицом. Чува се у Цетињском манастиру. Постоје и друге верзије ове збирке, која нису идентична оригиналу, јер су оригиналне текстове преписивали и преводили на савремени језик различити људи, у различитим временима. Неки од примерака се чувају у Одеси и Санкт Петербургу.[1]

Зборник је до 19. века био познат као Цетињска хрисовуља. Од тог времена се назива хроника или летопис, понегде се среће и као Црнојевића хрисовуља или Цетињска хроника, јер се чува у Цетињском манастиру, који је саградио Иван Црнојевић 1484. године.

Садржај зборника[уреди]

Први рукопис летписа је биографија Скендербега, која је највећи део хронике. Хроника још садржи и повеље и друге докумената издате од стране средњовековних српских владара.[2]

Најпознатија је повеља Стефана Првовенчаног из 1212. године, у којој је он даје списак цркава које је саградио у Котору и Превлаци.[3] Затим повеља Ивана Црнојевића из 1485. године у којој је забележио своје ктиторство у земљишту и имовине Цетињском манастиру.[4]

Препис повеље Ивана Црнојевића из 1485. којим је основао Цетињски манастир је такође део Цетињског летописа.[5]

У саставу летописа је и опис битке на Царевом Лазу (1712), митрополита Василија.[6]

Први научник који је користио ову хронику као извор његових радова био је Василије III Петровић Његош, у свом спису о историји Црне Горе, објављеном у Москви 1754. године.

Извори[уреди]

  1. ^ Државни Архив Црне Горе: „Настајање, чување и коришћење архивске грађе за време владика из разних племена и првих Петровића“, 2011
  2. ^ Petrović, Vasilije; Radmilo Marojević (1985) [1754], Istorija o Crnoj Gori [History of Montenegro] (in Serbian), Podgorica: Leksikografski zavod Crne Gore, pp. 133, OCLC 439864504
  3. ^ Malbaša, Predrag. Manastir i crkva sv. Mihaila na Prevlaci. pp. 17. Retrieved 12 August 2012.
  4. ^ Bogićević, Čedomir (2010). Crnogorski pravno istorijski rječnik (in Serbian). Službeni list Crne Gore. pp. 188. Retrieved 13 August 2012.
  5. ^ Popović, Predrag (2011), in Budimir Dubak, Crnogorski identitet, zbornik dokumenata o jeziku, narodu i vjeri
  6. ^ Jovićević, Vladimir (10 February 2007). "Vladika Danilo, vizionar slobode i državnosti". Dan (in Serbian): 8. Retrieved 13 August 2012.

Спољашње везе[уреди]