Цетињски летопис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фрагмент Цетињског летописа

Цетињски летопис, познат и као Цетињска хрисовуља и Цетињска хроника је збирка рукописа (писма, документи, извештаји и песме), које је сакупио митрополит Василије III Петровић Његош, и који је и сам аутор неколико текстова у њему. Садржи 81 листова димензија 32 цм х 21,5 цм писаних српском ћирилицом. Чува се у Цетињском манастиру. Постоје и друге верзије ове збирке, која нису идентична оригиналу, јер су оригиналне текстове преписивали и преводили на савремени језик различити људи, у различитим временима. Неки од примерака се чувају у Одеси и Санкт Петербургу.[1]

Зборник је до 19. века био познат као Цетињска хрисовуља. Од тог времена се назива хроника или летопис, понегде се среће и као Црнојевића хрисовуља или Цетињска хроника, јер се чува у Цетињском манастиру, који је саградио Иван Црнојевић 1484. године.

Садржај зборника[уреди]

Први рукопис летписа је биографија Скендербега, која је највећи део хронике. Хроника још садржи и повеље и друге докумената издате од стране средњовековних српских владара.[2]

Најпознатија је повеља Стефана Првовенчаног из 1212. године, у којој је он даје списак цркава које је саградио у Котору и Превлаци.[3] Затим повеља Ивана Црнојевића из 1485. године у којој је забележио своје ктиторство у земљишту и имовине Цетињском манастиру.[4]

Препис повеље Ивана Црнојевића из 1485. којим је основао Цетињски манастир је такође део Цетињског летописа.[5]

У саставу летописа је и опис битке на Царевом Лазу (1712), митрополита Василија.[6]

Први научник који је користио ову хронику као извор његових радова био је Василије III Петровић Његош, у свом спису о историји Црне Горе, објављеном у Москви 1754. године.

Извори[уреди]

  1. Државни Архив Црне Горе: „Настајање, чување и коришћење архивске грађе за време владика из разних племена и првих Петровића“, 2011
  2. Petrović, Vasilije; Radmilo Marojević (1985) [1754], Istorija o Crnoj Gori [History of Montenegro] (in Serbian), Podgorica: Leksikografski zavod Crne Gore, pp. 133, OCLC 439864504
  3. Malbaša, Predrag. Manastir i crkva sv. Mihaila na Prevlaci. pp. 17. Retrieved 12 August 2012.
  4. Bogićević, Čedomir (2010). Crnogorski pravno istorijski rječnik (in Serbian). Službeni list Crne Gore. pp. 188. Retrieved 13 August 2012.
  5. Popović, Predrag (2011), in Budimir Dubak, Crnogorski identitet, zbornik dokumenata o jeziku, narodu i vjeri
  6. Jovićević, Vladimir (10 February 2007). "Vladika Danilo, vizionar slobode i državnosti". Dan (in Serbian): 8. Retrieved 13 August 2012.

Спољашње везе[уреди]