Шафариков триод
Шафариков триод је ћирилични пергаментни рукопис с краја 12. века.
Према И.А.Карабинову, то је најстарији сачувани старословенски триод. Садржи 151 лист, почетак, крај и неки листови из средине триода су изгубљени. Отвара се 7. каноном канона у суботу ујутру Сирне недеље, а завршава се каноном на јутрењу Педесетнице[1].
Судећи по језичким особеностима, створила га је Охридска књижевна школа. Записано ћирилицом са глагољским уметцима. Претпоставља се да је рукопис имао вербални прототип [2].
Триода припада значајним рукописима који користе музички знак фита (грчки тета), а садржи 55 одговарајућих знакова, који чине 9 група са различитим фреквенцијама појављивања у тексту. Означава најраније појављивање теме хаплоун међу ћириличним споменицима, начин писања фита, у комбинацији са удвојеним знаковима певачке нотације: окси-дипли, вариа-пијазма и апостроф [3].
Раније је рукопис припадао Павлу Шафарику, сада се чува у Руској националној библиотеци (бр. Ф.п. И.74)[4].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Тутолмина С. Н. Фитные начертания в ненотированных триодях (по материалам сербских и болгарских рукописей XII–XIII вв.) Вестник ПСТГУ. II: Музыкальное искусство христианского мира 2008 стр. 15-30}}
- ^ Милтенов, Я. Кирилски ръкописи с глаголически вписвания. – Wiener slawistisches Jahrbuch, 55, 2009, 191-291.
- ^ Кожухаров, С. Проблеми на старобългарската поезия. С., 2004, 325—326, 328.
- ^ Христова, Б. и др., Славянски ръкописи от български произход в Руската национална библиотека, Санкт-Петербург. С., 2009, № 12.
