Дечанска хрисовуља

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дечанска хрисовуља је оснивачка повеља манастира Дечани из 1330. године. [1] Оригинал је написан у облику свитка, величине 330х5200 милиметара, оверена краљевским златним печатом. Познате су још две верзије писане на папирусу у облику књиге.

Хрисовуља је писана ћирилицом, на српској редакцији српскословенског језика.

Историја[уреди]

Краљ Стефан Урош Дечански, син краља Милутина, отац цара Душана, подигао је 1330. године задужбину манастир Дечане. Том приликом је издао хрисовуљу у циљу утврђивања правног статуса задужбине и регулисања статуса становништва, њихових права и обавеза на манастирским поседима. Побројани су поседи који припадају манастиру и мушко становништво на имањима. Све од Белог Дрима до Комова у Црној Гори, и од Пећи до реке Валбоне (у данашњој Албанији) припало је манастиру Дечани Хрисовуља је написана у канцеларији краљевог двора у Породимљу на Косову.

Сачуване су три верзије хрисовуље, које се разликују по језику и правопису. Христовуља представља значајни споменик српске средњовековне књижевности.

Оригинал верзије на папирусу се чувао у Народној библиотеци Србије на Косанчићевом венцу све до Априлског рата 1941. када је нестао. Недавно су се појавили поједини делови Дечанске хрисовуље у поседу приватних лица. [2]

Извори[уреди]

  1. ^ Милица Грковић, Прва хрисовуља манастира Дечани, Архив Србије, Београд 2004, ISBN 86-84431-02-2
  2. ^ Ukradena istorija: Bez tapija nema ni Srbije, Novosti, 17.11.2011.

Види још[уреди]