Кијевски мисал

С Википедије, слободне енциклопедије

Кијевски мисал (Кијевски листићи) је седмолисни глагољски рукопис старословенског канона који садржи делове римокатоличке литургије. Сматра се најстаријим и најархаичнијим старословенским рукописом[1] и датиран је најкасније у 10. веку. Седам листова пергамента сачувани су у малом формату (14,5x10,5 cm). Има необичан тип глагољских слова која се разликују од репрезентативних споменика старословенског канона. Слова не допиру до доње линије већ су везана за горњу и „висе” с ње.

Седма страница Кијевског мисала
Трећа страница Кијевког мисала

Датирање и порекло[уреди | уреди извор]

Прва страница рукописа је писана касније, вероватно на прелазу из 11. и 12. век. Лингвистичка, палеографска и графичка својства указују на то да је пореклом са Балкана. На тој првој страни је спроведен једнојеров систем који је карактеристичан за писменост нашег подручја. 

Преосталих шест листова показују чешке и словачке дијалекатске црте и они датирају из 10. века. Један од главних доказа њихове старине јесте доследно чување полугласника Јж— у 10. веку још увек није дошло до вокализације полугласника.

Нађени су у манастиру Свете Катарине на Синају. Написао их је Димитрије Синаит и чувају се у Кијеву.[2][3]

Узорак текста[уреди | уреди извор]

по въсѫдѣ :. Смѣрьно тѧ молимъ вьсемогъи б҃же . молитвами свѧтыхъ твоихъ . и ты самъ бѫди . и даръ твои въсели въ ны . и врѣмѧ наше въ правьдѫ постави :. г҃мь :.

мьшѣ на вьсѧ дьни вьсего лѣта обидѫцѣ :. Б҃ъ иже тварь своѭ велми помилова . и по гнѣвѣ своемь . изволи въплътити сѧ съпасениѣ ради чловѣчьска . и въсхотѣвъ намъ оутврьди срьдьцѣ нашѣ . и милостиѭ твоеѭ просвѣти ны : г҃мь :

надъ оплатъмь :. Близъ насъ бѫди г҃и просимъ тѧ . и молитвѫ нашѫ оуслыши . да оупъвание [въ]ньмемъ дѣлъ своихъ . и въ любъвь даръ сь тебѣ приносимъ : г҃мь :.

прѣфациѣ: вѣчьнъи б҃же : Небесьскыѧ твоѧ силы просимъ и молимъ . да съ вышьними твоими . достоины сътвориши ны : и вѣчьнаѣ твоѣ ихъже жѧдаемъ подасъ намъ милостивьно : х҃мь г҃мь нашимь . и҃мь

по въсѫдѣ :. Просимъ тѧ г҃и дазь намъ . да свѧтъи твои въсѫдъ приемлѭце достоини бѫдемъ очишчениѣ твоего . и вѣра твоѣ въ насъ да въздрастетъ : г҃мь нашимь ис҃м .

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Lunt, Horace G. (2001). Old Church Slavonic Grammar (7h revised изд.). New York: Mouton de Gruyter. ISBN 978-3-11-016284-4. 
  • Мошин, В. (2000), Словенска палеографија, Скопје: Менора 
  • Немчук, В. В. (1983), Київськи глаголичні листки (факсимилно изд.), Киев 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]