Šibusava Eići

Eići Šibusava
Puno ime	Šibusava Eići
Datum rođenja	(1840-03-16)16. mart 1840.
Mesto rođenja	Edo, Japan
Datum smrti	11. novembar 1931.(1931-11-11) (91 god.)
Mesto smrti	Tokio, Japan

Šibusava Eići (Edo, 16. mart 1840 — Tokio, 11. novembar 1931) bio je japanski industrijalac koji je danas u javnosti poznat pod nazivom "otac japanskog kapitalizma". Predvodio je uvođenje zapadnog kapitalizma u Japan nakon Meiđi restauracije. Uveo je mnoge ekonomske reforme, uključujući korišćenje dvostrukog računovodstva, akcionarskih korporacija i savremenih banaka koje izdaju obveznice.

Osnovao je prvu modernu banku zasnovanu na vlasništvu akcionara u Japanu. Banka je prikladno nazvana Prvom nacionalnom bankom (Dai Ići Kokuricu Ginko, koja je sada spojena u Mizuho banku) i imala je moć izdavanja sopstvenih beleški. Preko ove banke osnovao je stotine drugih akcionarskih korporacija u Japanu. Mnoge od ovih kompanija i danas prežive do danas, a citiraju ih kompanije na Tokijskoj berzi, koju je osnovao Šibusava. Takođe je osnovao i japansku privrednu i industrijsku komoru. Takođe je učestvovao u osnivanju mnogih bolnica, škola, univerziteta (uključujući i prvi ženski univerzitet), hotela Imperial u Tokiju i dobrotvornih organizacija, uključujući japanski Crveni krst.

Drugi značajan aspekt Šibusavine karijere je taj što je, uprkos tome što je bio osnivač stotina korporacija, odbio da održi kontrolni paket akcija u tim korporacijama, efektivno sprečavajući sebe da formira zaibacu. Ono što je poznato kao Šibusava zaibacu bila je holding kompanija koja je brinula o svom imanju zbog porodice. Šibusava Zaibacu nije imao nijedan kontrolni paket akcija ni u jednoj kompaniji. Uprkos svom niskom poreklu kao zemljoradnik, dobio je titulu viskont, dok su svi ostali osnivači zaibacua dobili zvanje barona. Takođe je nagrađen Šonii-om, drugom počasti po sistemu ricurio-a, koji se obično dodeljuje visokom plemstvu i premijerima. 9. aprila 2019. godine objavljeno je da će Eići biti istorijska ličnost predstavljena na japanskim novčanicama od 10000 jena za koje se očekuje da uđu u opticaj oko 2024. godine.

Život

Šibusava je rođen 16. marta 1840. godine u seoskoj kući u Ćiaraijima (koja se nalazi u današnjem gradu Fukaia u prefekturi Saitama). Kao dečak učio je čitanje i pisanje od svog oca. Odrastao je pomažući u porodičnom biznisu suvarenja na polju, proizvodnje i prodaje indiga i uzgoja svile, a kasnije je proučavao konfucijsku klasiku i istoriju Japana, pod nadzorom Odaka Junću, naučnika koji je bio njegov rođak.

Pod uticajem sono joi (proteraj varvare; poštuj cara) osećanja, on je zajedno sa rođacima i prijateljima formulisao plan da unište dvorac Takasaki i zapale vatru u naselju u Jokohami. Na kraju, međutim, ovaj plan je otkazan i on je prešao u Kjoto.

Šibusava je napustio svoj rodni grad u dobi od dvadeset tri godine i ušao u službu Hitocubaši Jošinobu (tada u redu za mesto šogun). Odlikovao se svojim radom na jačanju finansija domaćinstava porodice Hitocubaši.

Kada je imao dvadeset sedam godina, posetio je Francusku i druge evropske zemlje kao član delegacije Tokugava Akitake-a u Izložbi Universele (1867). Na ovom putovanju Šhibusava je prvi put posmatrao moderna evropska društva i kulture i shvatila važnost industrijskog i ekonomskog razvoja.

Po povratku iz Evrope na vestima o promeni vlada koje su sada poznate kao Meiđi restauracija, osnovao je Šoho Kaišo, jedno od prvih akcionarskih društava u Japanu, u prefekturi Šizuoka. Nakon toga, vlada Meiđi pozvala ga je da postane član Ministarstva finansija, gde je postao pokretač modernog Japana kao šef kancelarije Ministarstva finansija zadužene za reforme .

Godine 1873. Šibusava je podneo ostavku iz Ministarstva finansija i postao predsednik Dai-ići banke (Prve nacionalne banke). Ovo je bila prva moderna banka u Japanu, osnovana pod njegovim vođstvom, dok je još uvek bio zaposlen u Ministarstvu finansija. S ovom bankom kao bazom, Šibusava se posvetio osnivanju i podsticanju svih vrsta preduzeća

Šibusava je tokom svog života bio zagovornik ideje da dobra etika i posao treba da budu u skladu. Kaže se da je broj preduzeća u kojima je učestvovao kao osnivač ili pristalica veći od pet stotina, i uključuje Mizuho Finenšal Grup, Banku 77, Tokio Marine Nićido, Imperial Hotel, Tokijsku berzu, Tokio Gas, Toiobo, Tokio Korporejšn, Keihan Električna železnica, Taiheiio Cement, Kompanija Ođi Pejpr, Pivara Saporo, NIK Line, Železnica Gieongin i Gieongbu u Koreji. Bio je predsednik Tokijske privredne komore. Štaviše, predvodio je mnoga dela za boljitak društva i bio je entuzijastični zagovornik obrazovanja, posebno visokog obrazovanja u oblasti poslovanja poput trenutnog Univerziteta Hitocubaši i trenutnog Tokijskog univerziteta Keizai, visokog obrazovanja za žene i privatnih škola. Šibusava se uključio u oko 600 projekata vezanih za obrazovanje, socijalnu zaštitu i druge. Pored toga, Šibusava je uložio napore da promoviše razmenu robe i dobre volje preko državnih granica, putem diplomatije privatnog sektora.

1902. posetio je Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju.

Kako bi odali počast poseti Barona Šibusave 1915. Sjedinjene Američke Države, 2. decembra 1915. godine, u velikoj sali hotela Astor, priredile su večeru, gde je japanski ambasador Sutemi Ćinda govorio O rastućim pozitivnim odnosima između SAD-a i Japana. Bilo je 360 gostiju koji su prisustvovali ovoj večeri i plesu. Sledeće večeri, 3. decembra 1915. godine, dva bivša američka predsednika odali su počast barunu Šibusavi prisustvovajući diplomatskom prijemu za bankete u Njujorku. ”

Ovom diplomatskom banketu 1915. godine prisustvovalo je oko šezdeset uglednih članova američkog i japanskog društva koji su obuhvatali predsednike univerziteta, aktiviste za politička prava, osnivače izdavačkih firmi, novinare, čelnike bankarstva i finansija i mnoge druge ugledne pojedince. U to vreme je o ovom događaju bilo izveštaja u novinama, ali iznenađujuće nisu pominjali da su predsednici Teodor Ruzvelt i Viliam Hovard Taft prisustvovali kako bi odali počast svom uglednom stranom posetiocu, možda iz bezbednosnih razloga. , jer je Prvi svetski rat upravo izbio u Evropi, a Japan se već pridružio svojim demokratskim evropskim saveznicima, a SAD bi uskoro mogle da uđu i u sukob.

Brojni ugledni gosti iz inostranstva posetili su rezidenciju Šibusava u Asukajami, gde su iskreno razgovarali sa njim.

Šibusava je u raznim kprilikama služio poslednjeg japanskog šoguna, Tokugava Jošinobu. Nakon završetka šogunata u Tokugavi, Šibusava je nastavio kao prijatelj i politički saveznik Jošinobuovog sina princa Iesato Tokugava (poznatog i kao Tokugava Iesato). Ova dva impresivna državnika Eići Šibusava i Iesato Tokugava zajedno su se trudili da održe demokratiju u Japanu i promovišu međunarodnu dobru volju sa Sjedinjenim Državama i sa ostalim saveznicima Japana.

Godine 1917, iz saučešća zbog patnje koja je prouzrokovana ogromnom smrću i razaranjem u Evropi tokom Prvog svetskog rata, princ Iesato Tokugava i baron Eići Šibusava, koji predstavljaju Japan, izdali su pismo saučešća u kome su odali počast svojim saveznicima. Japan nije samo vojno podržavao svoje demokratske saveznike u njihovim ratnim naporima, već je pomagao i bolesnim i ranjenim tokom rata. Ova knjižica o saučešću opisala je Japance koji su stvorili udruženje koje je prikupilo novčani fond koji je darovan savezničkim nacijama. Princ Iesato Tokugava bio je predsednik ove organizacije, a baron Eići Šibusava potpredsednik. Mnogi najjači lideri Japana doprineli su člancima u ovoj knjižici izražavajući svoju podršku Saveznicima. Ova brošura objavljena je u francuskom i engleskom izdanju. Knjiga je bila naslovljena: Japan svojim saveznicima: poruka praktične simpatije Japanskog udruženja za pomoć bolesnim i ranjenim vojnicima i drugima koji pate od rata u savezničkim zemljama.

Šibusava je umro u devedeset prvoj godini 11. novembra 1931. godine.

Počasti

• Grand Cordon of the Order of the Sacred Treasure (24. avgust 1911)
• Grand Cordon of the Order of the Rising Sun with Paulownia Flower (10. novembar 1928)
• Senior Second Rank (10. novembar 1931)

*Sve navedene titule su se odnosile na odrede dodeljivane isključivo japanskoj aristokratiji.

Fikcija

Šibusava je, zajedno sa mnogim drugim poznatim istorijskim ličnostima iz Meiđi restauracije, sporedni lik u istorijskom fantastičnom romanu Teito Monogatari Aramata Hiroši. U adaptaciji iz 1988. godine, na zapadu poznato kao Tokio: Poslednji megalopolis, portretirao ga je poznati japanski glumac Kacu Šintaro. U animiranoj adaptaciji glas je Osamu Saka.

Baron Šibusava istaknut je u istorijskom romanu Car i špijun, Stan S. Katz. Tokom velikog zemljotresa 1923. godine, Baron Šibusava prikazan je aktivno u pomaganju mnogim Japancima koji su povređeni tokom te velike katastrofe. U ovom romanu predstavljeno je i prijateljstvo između barona Šibusave i Tokugave.

Spoljašnje veze

• https://www.ndl.go.jp/portrait/e/datas/104.html?c=0
• http://factsanddetails.com/japan/