Štamparstvo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili granu likovne umetnosti, pogledajte članak Štampa (umetnost).
Odozgo nadole, sleva nadesno: cilindrični valjak scene, blok koji je korišten za drvene prese, korejski ručni set,[1] štamparska mašina, litografska presa, ofset presa koja se koristi za moderno litografsko štampanje, linotipna mašina za vruće postavljanje metala, digitalni printer, 3D printer u radu.
Štampanje novina ofset štampom

Štamparstvo je prenošenje teksta ili slike, obično pomoću mastila na podlogu za štampu (uglavnom papir) uz pomoć mašina za štampanje. Štamparstvo je proces reprodukovanja teksta i slika koristeći glavnu formu ili šablon. Najraniji nepapirni proizvodi korišteni za štampanje su cilindrični pečati i objekti kao što su Kirov valjak i Nabonidusom valjak. Najranija poznata forma štampanja primenjena na papir je ivođena koristeći drvene prese, koje su se pojavile u Kini pre 220. godine.[2] Kasniji napreci u štamparskoj tehnologiji obuhvataju ručni set koji je izumeo Bi Šeng oko 1040. godine[3][4] i štamparska mašina koju je izumeo Johan Gutenberg u 15. veku. Tehnologija štampanja je igrala ključnu ulogu u razvoju renesanse i naučnoj revoluciji, i položila je materijalnu bazu za modernu ekonomiju baziranu na znanju i za širenje znanja u narodnim masama.[5]

Istorija štamparstva[uredi | uredi izvor]

U istoriji je zabeleženo da su stari Egipćani otkrili materijal po imenu papirus na kojem se moglo pisati. Papirus je izrađivan lepljenjem i spajanjem osušenih stabljika biljke papirus. Za beleženje i čuvanje simbola na papirusu koristilo se mastilo iz sipe, a kao držalja za prenošenje koristila se šuplja stabljika bambusa ili pero. Kasnije su papir otkrili Kinezi, i on se dalje godinama usavršavao.

Dugo su se poruke pisale ručno na papiru ili na životinjskoj koži. Ručno pisanje je bilo isuviše sporo, posebno ako je trebalo napraviti više od jedne kopije. Tako su i knjige pisane ručno na papiru, pa su stoga bile prava retkost dostupna malom broju ljudi. Mnogo godina ljudi su tražili način da stvore poruku u formi (obliku) iz koje će biti moguće proizvesti nekoliko kopija, bez potrebe za ponovnim pisanjem svaki put kada bi se ukazala potreba.

Sa povećanjem broja zahteva za nekoliko kopija (identičnih primeraka) poruke, započeo je razvoj štamparskih tehnika. Jedan od ranijih pokušaja podrazumevao je upotrebu drvenih blokova, u koje bi se rezbarenjem ucrtavala ili upisivala željena poruka, što je predstavljalo štamparsku formu.[6][7] Zatim bi se nanela boja i poruka odštampala na papiru. Međutim, ova procedura se pokazala nezgodnom, jer je ucrtavanje poruke bio spor proces. Ovo je zabeleženo kao prvi pokušaj štampe.

Johan Gutenberg je zaslužan za početak upotrebe pokretnih metalnih slova koja su se mogla upotrebljavati i po nekoliko puta. Pokretna slova su se lakše i brže sklapala (oblikovala) u nove poruke nego ručno oblikovani, rezbareni drveni blokovi.[8][1][9][10][11][12]

Najstariji oblici štampe izvođeni su na ručnoj štamparskoj presi.[13] U Evropi je 1445. godine počelo umnožavanje štampom sa pokretnim slovima pa se ova godina označava kao godina izuma štamparstva,[14] odnosno početak savremenog štamparstva.[15] Kod južnoslovenskih naroda za prvu štampanu knjigu se smatra Oktoih, koji je štampan 1494. godine u štampariji Crnojevića na Obodu kod Cetinja.

Nakon Gutenbergovog otkrića, štampa se prvobitno odvijala na zaklopnim štamparskim mašinama u kojima se koristila forma u obliku ravne ploče, a pritisak se ostvarivao pomoću druge ravne ploče. Ovi prvi oblici štampe predstavljaju tehniku visoke štampe.

Pošto je štampa na zaklopnim mašinama postala neefikasnom (bilo je teško ostvariti podjednak pritisak na celoj štampajućoj površini), započela je štampa na mašinama sa rotacionim kretanjem.

Štamparska mašina iz 16. veka

Dalje su u istoriji štamparstva obeleženi sledeći događaji.

  • 1610. - prve štampane novine.
  • 1787. - metalna presa za štampanje (150 otisaka na sat ).
  • 1796. - pronalazak tehnike umnožavanja ravnom štampom (tehnikom litografije).
  • 1805. - prva mašina za livenje olovnih slova.
  • 1812. - prva štamparska mašina sa mehanizovanim kretanjem (400 otisaka na sat ).
  • 1839. - pronalazak fotografije.
  • 1843. - početak proizvodnje papira iz drveta.
  • 1862. - prva rotaciona mašina.
  • 1875. - prva novinska rotaciona mašina za velike tiraže.
  • 1881. - počinje upotreba rastera (autotipije) - reprodukovanja polutonskih originala, što predstavlja osnovu savremene reprodukcije slika u svim tehnikama štampe.
  • 1884. - prva mašina za slaganje slova.
  • Razdoblje automatizacije (1900—1950)
    • primena foto-postupaka.
    • uvođenje automata za ulaganje i izlaganje tabaka (papira).
    • 1904. - pronalazak ofset štampe.
    • 1930. - prva fotoslagaća mašina.
  • Razdoblje elektronike i računara (od 1950. do danas).

Štamparske tehnike[uredi | uredi izvor]

Štamparska presa Josef Anger & Sohne

Visoka štampa[uredi | uredi izvor]

Kod visoke štampe štampajući elementi su izdignuti, tj. viši u odnosu na neštamapajuće, po čemu je ova štamparska tehnika i dobila ime.

Visoka štampa, kao najraniji oblik štampe, imala je svoje prednosti i nedostatke. Od prednosti treba navesti vrlo značajnu karakteristiku, posebno za štampanje teksta, a to je izuzetna oštrina slova, odnosno jak otisak. Stoga se visoka štampa, kao idealna za izradu teksta, i danas koristi u nekim zemljama u slučaju kada je potrebno ostvariti visok kvalitet slova (na primer u Nemačkoj za štampanje knjiga za decu).

Glavni nedostaci visoke štampe odnose se na lošu raspodelu pritiska štampanja kod upotrebe ravnih štamparskih formi i zaklopnih mašina, kao i na komplikovanu izradu cilindričnih formi za štamanje. Takođe treba istaći to da je olovo koje se koristilo za livenje slova bilo i ostalo štetno po zdravlje zaposlenih u štamparijama. Iako pogodna za štampanje teksta, visoka štampa ne omogućava zadovoljavajući kvalitet otiska slika i rasterskih tonova.

Duboka štampa[uredi | uredi izvor]

Duboka štampa je pokazala viskok kvalitet otiska slika i rasterskih tonova. Međutim, izrada štamparske forme za duboku štampu je mnogo skupa i složena. Za duboku štampu zbog tehnike obojavanja štamparske forme, boje se odlikuju tečljivoošću i malim površinskim naponom. Sa druge strane, ove boje se sporije suše pa je za fazu učvršćivanja otiska na materijalu za štampu, potrebno dovesti dodatne količine energije u posebno izvedenim sušačima koji ulaze u sastav svake štamparske jedinice.

Ravna štampa[uredi | uredi izvor]

Za više informacija o ravnoj štampi pogledaj članak ofset štampa.

Ravna štampa primenjuje se najčešće u obliku ofset ili indirektne štampe, s obzirom na to da se boja sa forme ne prenosi direktno na podlogu, već se prethodno prenosi na valjak sa gumenom pokrivkom, pa sa njega na podlogu. Štampajući i neštampajući elementi se nalaze u istoj ravni, a međusobno se razlikuju po svojim fizičko-hemijskim karakteristikama (oliofilnost i oliofobnost), tj. sposobnošću da privlače ili odbijaju masne materije koje sadrži boja. Voda, odnosno sredstvo za vlaženje koje se prvo nanosi na formu, prekriva u tankom sloju oliofobne odnosno neštampajuće elemente, dok boja, koja se na formu nanosi posle vode, prekriva samo oliofilne, odnosno štampajuće elemente.

Propusna (sito) štampa[uredi | uredi izvor]

Za više informacija o sito štampi pogledaj članak sitoštampa.

Za propusnu (sito) štampu se koristi forma od svile, najlona ili poliestera, koja se presvlači nepropusnim slojem. U fazi razvijanja forme štampajuće površine se dobijaju tako što se sa njih uklanja nepropusni sloj. Tokom štampe kroz štampajuće površine pomoću odgovarajućeg rakel noža protiskuje se boja u željenom sloju. Mašine za sitoštampu su relativno jeftine, a karakteriše ih i visok stepen automatizacije. Ova štamparska tehnika danas je veoma popularna, jer se pomoću nje nanosi najdeblji sloj boje od svih štamparskih tehnika. Stoga se sitoštampa danas može koristiti i za nanošenje lakova i slično. Glavne karakteristike sitoštampe su jeftina izrada štamparske forme i relativno mala brzina štampe.

Najsavremeniji oblik ove štampe - rotaciona sito štampa, još nije u masovnoj upotrebi u našoj zemlji zbog visoke cene izrade štamparske forme i specifične štamparske jedinice koja se sreće samo kod nekih štamparskih mašina za štampu uskih rolni.

Digitalna štampa[uredi | uredi izvor]

Digitalna štampa podrazumeva direktnu povezanost računara u kojem se obavlja digitalna priprema i štamparske mašine i obuhvata dve potkategorije. Jedna je statička digitalna štampa computer to press. Ovaj tip štampe praktično predstavlja klasičnu ravnu ofset štampu na mašinama kod kojih je osvetljivač za formu ctplate postavljen na cilindru forme, tako da se forma osvetljava i razvija na samoj štamparskoj mašini. Dalji tok štampe je isti kao i kod ofset štampe.

Druga podvrsta digitalne štampe je dinamička digitalna štampa computer to print, kod koje se štamparska forma stvara za svaki radni ciklus. Najčešće je ova štampa beskontaktna, odnosno kod nje pritisak nije osnova štamparskog procesa koja omogućava prenošenje boje sa forme na materijal za štampu. Ova tehnika štampe je bazirana ili na ink-jet postupku, ili pak na štampi sa suvim ili vlažnim tonerom pomoću elektrografije. Razdvajanje štampajućih i neštampajućih površina kod elektrofotografije zasniva se na naelektrisavanju i razelektrisavanju pojedinih elemenata. Tako su na primer neštampajuće površine i toner istog naelektrisanja pa se međusobno odbijaju, dok su štampajuće površine razelektrisane ili suprotno naelektrisane u odnosu na toner pa ga privlače. U ovoj tehnici štamparska forma realno ne postoji, ona je imaginarna, to jest nalazi se u memoriji računara i prenosi se direktno na podlogu za štampanje. Stoga boja ili toner koji se u ovoj tehnici koriste moraju biti naelektrisani, i tek nakon njihovog nanošenja slika postaje prvi put vidljiva.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Knjigovezačka presa Wertheim
    Knjigovezačka presa Wertheim
  • Mašina za umnožavanje Remo
    Mašina za umnožavanje Remo
  • Mašina za umnožavanje Sensator
    Mašina za umnožavanje Sensator

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Thomas Franklin Carter, The Invention of Printing in China and its Spread Westward, The Ronald Press, NY 2nd ed. 1955, pp. 176–178
  2. ^ Shelagh Vainker in Anne Farrer (ed), "Caves of the Thousand Buddhas", British Museum publications. 1990. ISBN 978-0-7141-1447-7.
  3. ^ „Great Chinese Inventions”. Minnesota-china.com. Arhivirano iz originala 3. 12. 2010. g. Pristupljeno 29. 7. 2010. 
  4. ^ Beckwith 2009
  5. ^ Rees, Fran. Johannes Gutenberg: Inventor of the Printing Press
  6. ^ „Oneline Gallery: Sacred Texts”. British Library. Arhivirano iz originala 10. 11. 2013. g. Pristupljeno 10. March 2012.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  7. ^ Tsuen-Hsuin, Tsien; Needham, Joseph (1985). Paper and Printing. Science and Civilisation in China. 5 part 1. Cambridge University Press. str. 158, 201. 
  8. ^ Briggs, Asa and Burke, Peter (2002) A Social History of the Media: from Gutenberg to the Internet, Polity, Cambridge, pp. 15–23, 61–73.
  9. ^ Polenz, Peter von. (1991). Deutsche Sprachgeschichte vom Spätmittelalter bis zur Gegenwart: I. Einführung, Grundbegriffe, Deutsch in der frühbürgerlichen Zeit. (na jeziku: German). New York/Berlin: Gruyter, Walter de GmbH. 
  10. ^ Christensen, Thomas (2007). „Did East Asian Printing Traditions Influence the European Renaissance?”. Arts of Asia Magazine (to appear). Pristupljeno 18. 10. 2006. 
  11. ^ Mendoza, Juan González de (1585). Historia de las cosas más notables, ritos y costumbres del gran reyno de la China (na jeziku: Spanish). 
  12. ^ Stavrianos, L. S. (1998) [1970]. A Global History: From Prehistory to the 21st Century (7th izd.). Upper Saddle River, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-923897-0. 
  13. ^ Richard W. Bulliet (1987), "Medieval Arabic Tarsh: A Forgotten Chapter in the History of Printing". Journal of the American Oriental Society 107 (3), p. 427-438.
  14. ^ Master E.S., Alan Shestack, Philadelphia Museum of Art, 1967
  15. ^ Mayor, A Hyatt. Prints and People. 5—18. Princeton: Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-691-00326-9. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Beckwith, Christopher I. (2009). Empires of the Silk Road: A History of Central Eurasia from the Bronze Age to the Present. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-15034-5. 
  • Edwards, Eiluned (decembar 2015). Block Printed Textiles of India. Niyogi Books. ISBN 978-93852-8503-5. 
  • Saunders, Gill; Miles, Rosie (1. May 2006). Prints Now: Directions and Definitions. Victoria and Albert Museum. ISBN 978-1-85177-480-7.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  • Lafontaine, Gerard S. (1958). Dictionary of Terms Used in the Paper, Printing, and Allied Industries. Toronto: H. Smith Paper Mills. 110 p.
  • Gaskell, Philip (1995). A New Introduction to Bibliography. Winchester and Newcastle: St Paul's Bibliographies and Oak Knoll Press. 
  • Nesbitt, Alexander (1957). The History and Technique of Lettering. Dover Books. 
  • Steinberg, S.H. (1996). Five Hundred Years of Printing. London and Newcastle: The British Library and Oak Knoll Press. 
  • Elizabeth L. Eisenstein, The Printing Press as an Agent of Change, Cambridge University Press, September Paperback, 832 pages. 1980. ISBN 978-0-521-29955-8.
  • Marshall McLuhan, The Gutenberg Galaxy: The Making of Typographic Man. University of Toronto Press (1st ed.); reissued by Routledge & Kegan Paul. 1962. ISBN 978-0-7100-1818-2.
  • Tam, Pui-Wing The New Paper Trail, The Wall Street Journal Online, February 13, 2006 Pg.R8
  • Tsien, Tsuen-Hsuin (1985). „Paper and Printing”. Joseph Needham, Science and Civilisation in China, Chemistry and Chemical Technology. 5 part 1. Cambridge University Press. 
  • Woong-Jin-Wee-In-Jun-Gi No. 11 Jang Young Sil by Baek Sauk Gi. Copyright 1987 Woongjin Publishing Co., Ltd. Pg. 61.
  • Moxon, Joseph (1962) [1683–1684]. Herbert, Davies; Carter, Harry, ur. „Mechanick Exercises on the Whole Art of Printing” (reprint izd.). New York: Dover Publications. 
A somewhat later one, showing 18th century developments is
  • Stower, Caleb (1965) [1808]. „The Printer's Grammar” (reprint izd.). London: Gregg Press. 
  • Lane, Richard (1978). Images from the Floating World, The Japanese Print. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211447-1. OCLC 5246796. 
  • Boruchoff, David A. (2012), „The Three Greatest Inventions of Modern Times: An Idea and Its Public”, Ur.: Hock, Klaus; Mackenthun, Gesa, Entangled Knowledge: Scientific Discourses and Cultural Difference, Münster: Waxmann, str. 133—163, ISBN 978-3-8309-2729-7 
  • Buringh, Eltjo; van Zanden, Jan Luiten (2009), „Charting the "Rise of the West": Manuscripts and Printed Books in Europe, A Long-Term Perspective from the Sixth through Eighteenth Centuries”, The Journal of Economic History, 69 (2): 409—445, doi:10.1017/s0022050709000837 
  • Eisenstein, Elizabeth L. (1980). The Printing Press as an Agent of Change. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-29955-8. 
  • Eisenstein, Elizabeth L. (2005), The Printing Revolution in Early Modern Europe (2nd, rev. izd.), Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60774-2 
  • Febvre, Lucien; Martin, Henri-Jean (1997), The Coming of the Book: The Impact of Printing 1450–1800, London: Verso, ISBN 978-1-85984-108-2 
  • Man, John (2002), The Gutenberg Revolution: The Story of a Genius and an Invention that Changed the World, London: Headline Review, ISBN 978-0-7472-4504-9 
  • McLuhan, Marshall (1962), The Gutenberg Galaxy: The Making of Typographic Man (1st izd.), University of Toronto Press, ISBN 978-0-8020-6041-9 
  • Bechtel, G. (1992), Gutenberg et l'invention de l'imprimerie, Paris: Fayard, ISBN 978-2-213-02865-1 
  • Bolza, Hans (1967), „Friedrich Koenig und die Erfindung der Druckmaschine”, Technikgeschichte, 34 (1): 79—89 
  • Borsa, Gedeon (1976), „Druckorte in Italien vor 1601”, Gutenberg-Jahrbuch: 311—314 
  • Borsa, Gedeon (1977), „Drucker in Italien vor 1601”, Gutenberg-Jahrbuch: 166—169 
  • Brekle, Herbert E. (1995), „Eine weitere Spur einer typographischen Werkstatt beim Kloster Prüfening im 12. Jahrhundert”, Gutenberg-Jahrbuch, 70: 23—26 
  • Brekle, Herbert E. (1997), „Das typographische Prinzip. Versuch einer Begriffsklärung”, Gutenberg-Jahrbuch, 72: 58—63 
  • Brekle, Herbert E. (2005), Die Prüfeninger Weihinschrift von 1119. Eine paläographisch-typographische Untersuchung (brief summary), Regensburg: Scriptorium Verlag für Kultur und Wissenschaft, ISBN 978-3-937527-06-2 
  • Burns, Robert I. (1996), „Paper comes to the West, 800–1400”, Ur.: Lindgren, Uta, Europäische Technik im Mittelalter. 800 bis 1400. Tradition und Innovation (4th izd.), Berlin: Gebr. Mann Verlag, str. 413—422, ISBN 978-3-7861-1748-3 
  • Childress, Diana (2008), Johannes Gutenberg and the Printing Press, Minneapolis: Twenty-First Century Books, ISBN 978-0-7613-4024-9 
  • Ch'on Hye-bong: "Typography in Korea", Koreana, Vol. 7, No. 2 (1993), pp. 10–19
  • Crompton, Samuel Willard (2004), The Printing Press. Transforming Power of Technology, Philadelphia: Chelsea House Publishers, ISBN 978-0-7910-7451-0 
  • Duchesne, Ricardo (2006), „Asia First?”, The Journal of the Historical Society, 6 (1): 69—91, doi:10.1111/j.1540-5923.2006.00168.x 
  • Fontaine, Jean-Paul (1999), L'aventure du livre: Du manuscrit medieval a nos jours, Paris: Bibliothèque de l'image 
  • Gerhardt, Claus W. (1971), „Warum wurde die Gutenberg-Presse erst nach über 350 Jahren durch ein besseres System abgelöst?”, Gutenberg-Jahrbuch: 43—57 
  • Gerhardt, Claus W. (1978), „Besitzt Gutenbergs Erfindung heute noch einen Wert?”, Gutenberg-Jahrbuch: 212—217 
  • Hanebutt-Benz, Eva-Maria (2000), „Gutenbergs Erfindungen”, Gutenberg. Aventur und Kunst: Vom Geheimunternehmen zur ersten Medienrevolution, Mainz: Stadt Mainz, str. 158—189 
  • Hellinga, Lotte (2007), „The Gutenberg Revolutions”, Ur.: Eliot, Simon; Rose, Jonathan, A Companion to the History of the Book, Blackwell Publishing, str. 207—220, ISBN 978-1-4051-2765-3 
  • Hind, Arthur M. (1935). An Introduction to a History of Woodcut. Houghton Mifflin Co.  (in USA). . reprinted Dover Publications. 1963. ISBN 978-0-486-20952-4. 
  • Issawi, Charles (1980), „Europe, the Middle East and the Shift in Power: Reflections on a Theme by Marshall Hodgson”, Comparative Studies in Society and History, 22 (4): 487—504, doi:10.1017/s001041750000949x 
  • Kapr, Albert (1996), Johannes Gutenberg. The Man and his Invention, Aldershot: Scolar, ISBN 978-1-85928-114-7 
  • Koch, Walter (1994), Literaturbericht zur mittelalterlichen und neuzeitlichen Epigraphik (1985–1991), Monumenta Germaniae Historica: Hilfsmittel, 14, München, str. 213, ISBN 978-3-88612-114-4 
  • Lehmann-Haupt, Hellmut (1940), „Englische Holzstempelalphabete des XIII. Jahrhunderts”, Gutenberg-Jahrbuch: 93—97 
  • Lipinsky, Angelo (1986), „La pala argentea del Patriarca Pellegrino nella Collegiata di Cividale e le sue iscrizioni con caratteri mobili”, Ateneo Veneto, 24: 75—80 
  • Lucas, Adam Robert (2005), „Industrial Milling in the Ancient and Medieval Worlds. A Survey of the Evidence for an Industrial Revolution in Medieval Europe”, Technology and Culture, 46 (1): 1—30, doi:10.1353/tech.2005.0026 
  • Lyons, Martyn (2011), Books: A Living History, Los Angeles: Getty Publications, ISBN 978-1-60606-083-4 
  • Mahnke, Helmut (2009), Der kunstreiche Johannes Gutenberg und die Frühzeit der Druckkunst, Norderstedt: Books on Demand, ISBN 978-3-8370-5041-7 
  • Needham, Joseph: "Science and Civilisation in China", Physics and Physical Technology (Vol. 4), Mechanical Engineering (Part 2), Cambridge University Press, 1965
  • Onken, Björn (2009), „Presses”, Ur.: Cancik, Hubert; Schneider, Helmuth, Brill's New Pauly 
  • Encyclopædia Britannica 2006: "Printing". Pristupljeno 27 November 2006
  • Roberts, Colin H.; Skeat, T. C. (1983), The Birth of the Codex, London: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-726024-1 
  • Schneider, Helmuth (2007), „Technology”, Ur.: Scheidel, Walter; Morris, Ian; Saller, Richard, The Cambridge Economic History of the Greco-Roman World, Cambridge University Press, str. 144—171, ISBN 978-0-521-78053-7 
  • Schulte, Alfred (1939), „Papierpresse, Druckerpresse und Kelter”, Gutenberg-Jahrbuch: 52—56 
  • Thompson, Susan (1978), „Paper Manufacturing and Early Books”, Annals of the New York Academy of Sciences, 314: 167—176, doi:10.1111/j.1749-6632.1978.tb47791.x 
  • Tsien, Tsuen-Hsuin (1985), Paper and Printing, Science and Civilisation in China, Chemistry and Chemical Technology (Vol. 5, Part 1), Cambridge University Press 
  • Weber, Johannes (2006), „Strassburg, 1605: The Origins of the Newspaper in Europe”, German History, 24 (3): 387—412, doi:10.1191/0266355406gh380oa 
  • White, K. D. (1984), Greek and Roman Technology, London: Thames and Hudson 
  • Widmann, Hans (1974), „Der koreanische Buchdruck und Gutenbergs Erfindung”, Gutenberg-Jahrbuch: 32—34 
  • Wolf, Hans-Jürgen (1974), Geschichte der Druckpressen (1st izd.), Frankfurt/Main: Interprint 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Štamparstvo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Штампарство&oldid=27552157”