Renault Trucks
| Reno kamioni Renualt Trucks | |
|---|---|
 | |
| podružnica Volvoa | |
| Delatnost | Automobilska industrija |
| Osnovano | 1884. |
| Osnivači | Luj Reno i Mariu Berli |
| Sedište | Sen Prijest,  Francuska |
Rukovodioci | Bruno Blin |
| Proizvodi | Kamioni, vojna vozila |
| Prihod |  €4.85 milijardi (2018)[1] |
Operativni prihod | €0.07 milijardi (2018)[1] |
Broj zaposlenih | 7,554 (2018)[1] |
| Veb-sajt | www |
Renault Trucks (srpski prevod: Reno kamioni) (fr. Renault Trucks) je francuska kompanija koja razvija, sklapa i prodaje industrijska i komunalna vozila. Pripada švedskoj grupi AB Volvo od 2001. godine. Reno kamioni je druga najveća kompanija Volvo grupe, čije je dinamično poslovanje kamiona zasnovano na specifičnom razvoju pet referentnih brendova na svetskom tržištu. : Reno kamioni, Volvo kamioni, Mek kamioni (za tržište Severne Amerike), Ajher i DongFeng.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Mariu Berli je dizajnirao svoj prvi motor 1894. godine, osnovan kao proizvođač automobila 1899. i proizveo svoje prve kamione 1907. i 1909. godine.
Luj Reno proizvodi svoje prve kamione i autobuse 1906[2].
Lansiranje[uredi | uredi izvor]
Prvi kamion ima 1.9 L (10 ks) i ocenu bruto težine vozila od jedne tone (GVV)[3].
Godine 1909. lansiran je četvorocilindrični model PTC od tri tone. Dolazi na vrhu petotonskog PTC kamiona sa 6.1 L četvorocilindričnim motorom[3]. Menjač je lančani, a menjač ima četiri brzine.
Godine 1910. kompanija je proizvela svoj prvi kabover kamion sa četvorocilindričnim oto motorom, nosivosti od tri tone[3].
Godine 1914. proizvedeno je 6 000 kamiona[4].
Tokom Prvog svetskog rata proizvodnja u Renou bila je fokusirana na vojnu opremu za francusku vojsku. Tokom sukoba isporučeno je ukupno 9 230 vozila.
Godine 1920. otvorena je nova serija kamiona do sedam tona nosivosti. Prema navikama brenda, hladnjak se montira na prednji gril.
Godine 1923. tip LH je prvi drumski tegljač.
Godine 1925. asortiman su činili kamioni od dve do sedam tona, kamioni sa prednjom kabinom od četiri do deset tona, kiperi od jedne do deset tona, kamioni od dve do pet tona, tegljači za poluprikolice od pet do deset tona., omnibusi od pet do četrdeset sedišta i kamioni sa šest točkova do četiri tone [4] .
Godine 1929. Reno je predstavio novi četvorocilindrični dizel motor sa direktnim ubrizgavanjem 7.25 L.
Godine 1931. bio je dostupan novi dizel motor 10.5 L sa šest cilindara i direktnim ubrizgavanjem.
Početkom 1932. godine, pojava petostepenog menjača na VT modelu.
Iste godine lansiran je i čuveni pariski autobus TN6.
Za modele iz 1933. motor sa gornjim ventilom pojavio se na modelu srednje tonaže IF .
Period Reno-Skemija trenera, proizvodi saradnje sa bodibilderom materijala za opštine "Skemija".
Godine 1937. Reno je napustio tržište vatrogasnih vozila u Delahaju[5].
Za 1941. lansiran je model PTC AGK od pet tona.
Godine 1945. Reno je nacionalizovan i postao je Nacionalni odbor Reno fabrika. Model R208 je nasledio ABF i AGK iz 1937. godine.
Posle Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]
Godine 1950, model zamenjuje R208 .
Krajem 1955. godine, Latil, Reno, Somua (Kompanija mehaničkih alata i artiljerijske obrade) i Floirat, spojili su se da bi stvorili Saviem-LRS, a zatim Saviem (S.A. za industrijska vozila i mehaničku opremu), podružnica kompanije Regi Reno.
Godine 1980. ponovo se pojavilo ime Reno. Zaista, nakon preuzimanja Berlija 1975. godine, Berli i Savim su se spojili u oktobru 1978. da bi stvorili jedinog francuskog proizvođača teških teretnih vozila "Renault Vehicles Industrial". Reno je preimenovao sve modele 24 aprila 1980[6].
Asortiman srednjih nosača, ranije Savim, od šest do 7.5 tona nosivosti ima četvorocilindrični dizel motor od 3,59, a kamioni serije, ranije Berli, opremljeni su dizel motorom sa šest 9,8 cilindara.
Lansiran je zglobni autobus PR180.
1982. godine lansiran je taktički kamion TRM 2000.
Godine 1983. "Reno Industrijska vozila" je kupio Dodž kamione u Velikoj Britaniji i Bareir-Dodž u Španiji. Nastup velikog turing trenera koji je postao Ilijada 1996.
Godine 1985, Iu Bara je postao — sa prvi francuski šampion Evrope u trkama kamiona sa brendom, u klasi C.
Godine 1986. S modeli (bivši opseg ) postali su S Midlajner, a Berli GBH serija je preimenovana u Reno CBH .
1988. prve isporuke autobusa i prve disk kočnice na R420.
1990. godine, razmena akcija između "Reno Industrijska vozila" i Volvo kamioni. U Sjedinjenim Državama, "Reno Industrijska vozila" je preuzeo kontrolu nad Mek kamionima nakon ulaganja u kapital 1979. godine.
-2004.jpg)
Brend predstavlja, koji je kamion za međunarodni transport sa Mek osmocilindričnim V motorom. AE se takođe distribuira u Australiji pod imenom Mek, ali sa kumins Potpisnim Dizelom motorom od 15 L i 565 konja.
1991. lansiranje mešovitog.
Godine 1992. opseg, magnum. Reno Industrijska vozila postaje Renault V.I.
Makter G340 ti sa ukupnom masom od dvadeset šest tona je na vrhu proizvodnog asortimana opremljen šestocilindričnim MIDR 06.20.45 9.8 L dizel motorom i 338 konja sa vazdušno hlađenim turbo punjačem, devetostepenim menjač i kočnice na komprimovani vazduh sa opcionim ABS i ASR. U konfiguraciji 6 × 4 ili 8 × 4, međutočkovne i međuosovinske blokade diferencijala su standardne.
.jpg){kind=spacer}
1993. godine, na vrhu M asortimana, M230 ima šestocilindrični MIDR 06.02.26 dizel motor sa 6.18 L 226 konja vazdušno hlađenim turbo punjačem, međuosovinskim rastojanjem od 10.18 metra i vazdušnim oslanjanjem. Postoji nosač sa ukupnom masom od 15.7 tona i traktor sa ukupnom masom od trideset pet tona.
U novembru kupovina udela u češkom treneru Karoši.
1995. godine, autobus Agora je nasledio R312.
Počevši od G300 ti, brend nudi modifikovano vatrogasno vozilo u konfiguraciji 6k4 sa točkovima koji mogu da idu na šine i železničke šine. U službi je za reagovanje u vanrednim situacijama u „Severn železničkom tunelu“ kod Bristola [7] .
1996. godine, Premium Distribušn u decembru zamenili su majora i menadžera .
1997. godine saradnja sa Sisuom za proizvodnju i distribuciju teških traktora.
U julu, (program lokacija) zamenjuje Makter .
Godine 1998, Patrik Feur, sin Mauricea Faurea, postao je izvršni direktor Reno kamiona; biće do 2001.
Godine 1999. Maskot je zamenio opseg. U oktobru lansiranje mešovitog trenera
U saradnji sa Fijat-Iveko, stvaranje Irisbus-a, koji objedinjuje aktivnosti autobusa Reno V.I. i evropskog ogranka autobusa Iveka.
Početkom 2000. godine, gradski distributivni kamion (7,5 do 18 tona ukupne mase) zamenio je Midliner. Kabina je takođe montirana na DAF LF.
Početkom 2001. Reno je prodao 100 primeraka % Reno V.I. grupi Volvo, kamione, građevinske mašine, brodske i industrijske motore i preuzima 21,6 udela u zamenu % švedskog proizvođača, čiji Francuzi postaju glavni i blokirajući akcionar. Reno V.I. takođe prodaje sav svoj udeo u Irisbusu Fijatu. Od oktobra, Reno autobusi nose brend Irisbus.
6 februara 2002 [4], Reno V.I. je preuzeo međunarodno komercijalno ime Reno kamioni.
LansiranPremium Lander terenski kamion 2003. godine, kamion sa haubom šerpa i kamion sa niskom kabinom punker 2004. godine. Predstavljen je prototip radianc, a zatim je 2007. lansiran kompaktni kamion maksiti.
Sredinom 2009. godine, Premium Putno Optigorivo traktor je isporučen sa Euro 5 motorom, Optidriver + robotizovanim menjačem, racionalnom obukom vožnje i Infomak softverom za prikupljanje i analizu potrošnje goriva.
-
Reno magnum -
Reno magnum -
Reno magnum
Godine 2001, Reno V.I. je prodat i integrisan u Volvo AB. 2002. godine, RVI, koji je postao obična podružnica Volvo kamiona, preimenovan je u Reno kamioni. Ova integracija se ogleda u magnumu 2005. usvajanjem Volvo D12 motora, preimenovanog u DKSI12 i dostupnog u 440 ili 480 KS sa robotizovanim menjačem sa I-šiftom, nazvanim Optidrajver4.[8]
Mehanička konfiguracija je sledeća:
- 440 KS pri 1.800 o/min sa konstantnim obrtnim momentom od 2.040 Nm od 1.050 do 1.450 o/min.
- 480 KS i 2.240 Nm
- Optidrajver II opcija automatizovanog menjača - 12 brzina napred.
Izmene su u pogonskoj liniji novog motora DXi 13 (proistekao iz Volvo D13) zajedničkog za Volvo FH, koji ispunjava Euro 4 standard i postavljen na 460 i 500 KS5.[9]
- 500 KS između 1.400 i 1.900 obrtaja u minuti sa obrtnim momentom od 2.450 Nm konstantno od 1.100 do 1.400 obrtaja u minuti.
- Ručni menjač: ZF Ekosplit sa 16 brzina za napred i 3 brzine unazad.
- Retarder: Optibrake - Snaga držanja: 300 kW pri 2.300 o/min - ili Hydrodynamique Voith 3250 (opciono).
Danas[uredi | uredi izvor]
U jesen 2010. godine, automobilska grupa Reno objavila je prodaju 14.9 % svog kapitala u Volvo AB, zadržavajući 6.8 % kapitala i 17.5 % glasačkih prava Volvo AB.
U proleće 2011, niska kabina premium distribušn je testiran u realnim uslovima rada.
Krajem 2012. Reno je objavio da prodaje preostali udeo u Volvo AB[10].
U 2013. godini, Reno kamioni obnavlja čitavu svoju liniju proizvoda i otkriva D asortiman (distribucija). Ovi novi modeli imaju jedinstven dizajn i opremljeni su Euro 6 motorom.
U 2018. Reno kamioni lansira vozilo 100 % električni, Renault Master ZE, i najavljuje lansiranje Reno kamioni D Z.E. i Reno kamioni D Vajd ZE krajem 2019. godine, odnosno kompletan asortiman od 3.1 do 26 tona[11] . Prvi električni Renault kamioni izlaze iz proizvodnje u mars 2020, nakon njihovog dizajna u fabrici Reno kamioni u Blenvilu. Opremljeni su sa četiri baterije koje se nalaze sa strane kamiona.
Da bi proširio asortiman na male količine posvećene ciklologiji prilagođene novim urbanim izazovima, Reno kamioni proizvodi električne skutere od 2022. godine u Venisijeu, u partnerstvu sa lokalnom kompanijom Kleuster[12].
Organizacija grupe Reno kamioni[uredi | uredi izvor]
Upravljanje[uredi | uredi izvor]
Alokacija kapitala[uredi | uredi izvor]
Već 1990. godine proizvođači Volvo i Reno su pokušali da se spoje, ali tri godine kasnije Volvo se povukao iz ugovora, odbijajući potpuno spajanje automobila i kamiona sa francuskom grupom.
Godine 1999. Volvo je prodao svoju gubitašnu automobilsku diviziju američkom Fordu. I Reno kamioni proizvođač je od 2001. do 2010. bio donekle pod vlasništvu Forda, jer je Volvo, gde Reno kamioni podružnica, bio pod Fordovim vlasništvom od 1999. do 2010. godine
U aprilu 2000, Luj Švajcer, izvršni direktor Renoa, najavio je prodaju Reno Industrijska vozila - RVI divizije svom švedskom konkurentu Volvou i postao manjinski akcionar sa 21,7 % kapitala [13] .
Da bi se izbegla zabuna između grupe Reno automobila i proizvođača teških vozila, Evropska komisija je nametnula promenu imena i, pomalo lukavo, 2002. godine RVI je preimenovan u Reno kamioni... ime je promenjeno, ali ime Reno.
Od 2010. Reno će postepeno prodavati svoj udeo u Volvo kamionima do prodaje poslednjeg 6.5 % održan u švedskoj grupi 2012.
Od potpune integracije u grupu Volvo kamioni 2012. godine, Reno kamioni je postao obična podružnica, čiji je kapital u potpunosti u vlasništvu švedske grupe.
Lokacije[uredi | uredi izvor]
Francuska industrijska mesta :
- Venisje : montaža motora od pet, osam i jedanaest litara, štancanje i prodavnica rezervnih delova ;
- Sen Prijest : generalni menadžment, komercijalne službe, APV, 24/7, projektovanje i razvoj, centar za obuku, montaža mostova i osovina ;
- Burg an Bres : montaža Renault Trucks T, K, C kamiona, CKD delatnost ovih vozila, remont ;
- Blainvil : proizvodnja kabina za sve asortimane ; montaža kamiona Reno kamioni D i D Vajd srednje tonaže ; montaža električnih i gasnih kamiona.
- Limož : vojna vozila
Aktivnosti i rezultati[uredi | uredi izvor]
Vizuelni identitet[uredi | uredi izvor]
-
1923. logo -
Logo od 1925. do 1960. godine -
Logo od 1973. do 1992. godine -
Logo od 2022. godine
Logo 1959/1960 koji se pojavio na Estafet bio je takođe vidljiv na nekim kamionima SM Range.
Vazarelijev dijamant pojavio se u zimu 1972/1973 nakon tužbe sa kompanijom Kent koja je optužila Reno za plagijat [14] .
Sadašnji dijamant postoji od 1992. godine, ali ispod njega nema natpisa Reno kamioni[15].
Vozila[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Trenutni opseg[uredi | uredi izvor]
- Dostavna vozila :
- Distributivna vozila :
- Vozila na velike udaljenosti :
- Građevinska vozila :
- Usluge vezane za vozila i transportnu funkciju
Koncept kamioni[uredi | uredi izvor]
- 1985 : Reno VE 10
- 1995 : Reno VE 20
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Renault Trucks” (na jeziku: francuski). Verif.com. Pristupljeno 13. 7. 2017.
- ^ Renault magazine du centenaire, octobre 1998.
- ^ a b v Denis Miller, The illustrated encyclopedia of trucks and buses, Hamlyn Publishing Group Ltd.
- ^ a b v Patricia Kapferer et Tristan Gaston-Breton, Renault Trucks, une autre idée du camion, Le cherche midi éditeur.
- ^ Jacques Dorizon, François Peigney et Jean-Pierre Dauliac, Delahaye. Le Grand Livre, éditions E.P.A.
- ^ Nicolas Tellier, La fabuleuse aventure du S45, Massin éditeur.
- ^ Neil Wallington, L'Encyclopédie mondiale des camions de pompier, éditions Manisse.
- ^ „Le dernier Magnum de Renault Trucks”. 28 juin 2006. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ L'argus automobile, 18 mai 2006.
- ^ Le Figaro, 14 décembre 2012.
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 13. 07. 2019. g. Pristupljeno 12. 08. 2023.
- ^ Xavier CADEAU (17 novembre 2022). „Vélo cargo : Renault Trucks va fabriquer des tricycles pour la cyclologistique”. weelz.fr. Pristupljeno 20/12/2022. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=, |date=(pomoć). - ^ „Renault n'aura plus son mot à dire sur l'avenir des poids-lourds Renault Trucks”. Pristupljeno 30 juillet 2022. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ Nouvelle, L'Usine (2019-06-15). „[Industry Story] La figure du père - Le mariage entre Renault et des Franco-Hongrois - Industry Story” (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2019-06-17..
- ^ „Renault et ses emblèmes : l’épopée d’un logo mondialement célèbre”. fr.renaultclassic.com (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2019-06-17..
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
