Хладњак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Унутрашњост хладњака

Хладњак[1], такође и фрижидер[1] и замрзивач[1], расхладни је уређај намењен складиштењу лако кварљиве, односно температурно осетљиве хране, на ниским температурама. Уобичајена темпаратура у хладњаку је између +4 °C и +8 °C, а замрзивачи достижу и до -20 °C. Сем за храну и пиће, користе се и за чување лекова, хемикалија и сличних производа. Биохемијски, ниска температура успорава хемијске реакције и биолошке процесе који доводе до разлагања протеина и размножавања микроорганизама опасних по здравље у случају хране, и разлагања хемикалија што их чини неупотребљивим.

Историја[уреди]

Хладњаци постоје од тридесетих година двадесетог века. Они су као расхладно средство користили гасове амонијак, метил-хлорид и сумпор-диоксид. Након бројних тровања узрокованих цурењем метил-хлорида из хладњака, он је избачен из употребе. Слична ситуација била је и са амонијаком и сумпор-диоксидом. Заменила их је Миџлијева „чудесна мешавина“, патентирана 1928. и названа фреон — смеша флуорохлороугљоводоника, који се и данас користи.[1] Данашњи хладњаци имају велику могућност очувања производа. Тако, на пример, свеже млеко садржи око 3.000 бактерија у кубном центиметру. После два дана на 15 °C, млеко ће се укиселити, а садржаће око 40.000.000 бактерија. У модерном хладњаку, након истог времена ће их имати само око 4.000.[1]

Начин рада[уреди]

Најпростије речено, хладњак представља уређај који уз помоћ расхладног средства одузима топлоту из намирница и предаје је околини ван хладњака. Његови главни делови су компресор, кондензатор, испаривач и термостат. Помоћу њих, темпаратура се спушта са собне на температуру између +4 °C и +8 °C, ако је у питању краткотрајно чување (фрижидер), а до -20 °C ако је у питању доготрајно чување (замрзивач).[1] Компресор којег покреће електромотор сабија расхладно средство, нпр. амонијак или фреон. Кондензатор је под високим притиском, услед којег сабијени расхлађивач прелази из гасовитог у течно стање (кондензација). Испаривач има већу запремину, па расхлађивачу пада притисак, те он, потпомогнут топлотом коју одузима из унутрашњости хладњака, испарава, а затим и напушта хладњак. Термостат не учествује у самом процесу хлађења, али регулише температуру на тај начин што прекида довод струје ка електромотору и тако зауставља хлађење када се хладњак охлади до жељене температуре.[1]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е Сајферт, Војислав; Тасић, Иван; Петровић, Марина (2011). „Електрични хладњаци“. Техничко 8. Београд: ЗУНС. стр. 72-73. ISBN 978-86-17-17290-7. 

Спољашње везе[уреди]


Литература[уреди]

  • Сајферт, Војислав; Тасић, Иван; Петровић, Марина (2011). „Електрични хладњаци“. Техничко 8. Београд: ЗУНС. стр. 72-73. ISBN 978-86-17-17290-7.