Епископ аустријско-швајцарски Андреј
| Епископ швајцарски Андреј (Ћилерџић) | |
|---|---|
 Андреј Ћилерџић | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија швајцарска |
| Чин | епископ |
| Титула | епископ швајцарски |
| Седиште | Цирих |
| Године службе | од 2024 |
| Лични подаци | |
| Световно име | Андреја Ћилерџић |
| Датум рођења | 21. август 1961. |
| Место рођења | Оснабрик, Западна Њемачка |
Андреј (световно Андреја Ћилерџић; Оснабрик, Западна Њемачка, 21. август 1961) епископ је швајцарски. Бивши је викарни епископ ремезијански (2011—2014) и епископ аустријско-швајцарски (2014 - 2024).
Биографија[уреди | уреди извор]
Епископ Андреј (Андреја Ћилерџић) рођен је као син протојереја-ставрофора Добривоја Ћилерџића 1961. године у Оснабрику, Западна Њемачка. Основну и средњу школу завршио је у Диселдорфу. Затим је завршио Филозофски факултет у Солуну и Богословски факултет у Београду. Касније је завршио постдипломске студије у Солуну и студије француског језика у Босолеју (Француска).
Замонашио се децембра 1986. године у манастиру Дечани. Епископ западноевропски Лаврентије (Трифуновић) га је рукоположио у чин јерођакона у Диселдорфу марта 1987, а викарни епископ моравички и администратор бачки Иринеј (Буловић) у чин јеромонаха, исто у Диселдорфу октобра 1990.
Јула 1999. постао је протосинђел у Епархији бачкој, а августа 2002. изабран је за архимандрита у манастиру Ковиљ.[1][2][3]
Епископ[уреди | уреди извор]
За викарног епископа ремезијанског изабран је на редовном мајском засједању Светог архијерејског сабора које је трајало од 16. до 27. маја 2011. године. Био је викар патријарха српског.[4]
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је на свом редовном мајском засједању 24. маја 2014. изабрао за епископа аустријско-швајцарског.[5]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
Одликовања[уреди | уреди извор]
Servare et Manere: 
Спомен-медаља дрво мира (Енглески језик: Memorial Medal of Tree of Peace).[6][7][8]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Животопис изабраног епископа ремезијанског г. Андреја (Ћилерџића) („СПЦ“, 14. септембар 2011) Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2019), Приступљено 2. 9. 2014.
- ^ Животопис новоизабраног епископа аустријско-швајцарског Андреја (Ћилерџића) („СПЦ“, 19. јун 2014) Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2014), Приступљено 2. 9. 2014.
- ^ Андреј Ћилерџић: Наречени епископ ремезијански, Приступљено 2. 9. 2014.
- ^ Наречење и хиротонија изабраног епископа ремезијанског г. Андреја (Ћилерџића) („СПЦ“, 14. септембар 2011) Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јун 2013), Приступљено 2. 9. 2014.
- ^ Саопштење за јавност Светог архијерејског сабора („СПЦ“, 24. мај 2014) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2014), Приступљено 2. 9. 2014.
- ^ „Епископ Андреј на церемонији у логору Велики Међер у Словачкој – СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА” (на језику: српски). Приступљено 2021-08-21.
- ^ „Епископ Андреј у логору Велики Међер у Словачкој | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]”. www.spc.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 19. 08. 2021. г. Приступљено 2021-08-21.
- ^ „Амбасадору Републике Србије у Словачкој Републици уручена медаља Дрво мира”. Министарство спољних послова (на језику: српски). Приступљено 2021-08-21.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званична страница епископа Андреја (Ћилерџића)
- Неречење Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2014) и хиротонија Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2014) епископа Андреја (Ћилерџића)
- Беседа епископа Андреја на хиротонији Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јун 2013)
- У потрази за заустављеним временом (РТС, 2. новембар 2014)
- НАШ СИНИША ЈЕ УЈЕДИНИО ПРАВОСЛАВЦЕ И КАТОЛИКЕ: Владика Андреј први пут, без задршке, о последњем испраћају великог фудбалера („Вечерње новости”, 19. фебруар 2023)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
