16. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
16. мај (16.5.) је 136. дан године по грегоријанском календару (137. у преступној години). До краја године има још 229 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 16. мај
- 1204. — Балдуин I Фландријски крунисан за латинског цара Константинопоља који су крсташи током Четвртог крсташког похода преотели Византинцима.
- 1532. — Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом војника на северну обалу Перуа. Савладавши отпор Индијанаца, Шпанија 1572. освојила Перу и држала га у свом поседу до 1824.
- 1770. — У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије. После Француске револуције 1789. осуђени на смрт и погубљени на гиљотини 1793.
- 1812. — Турска и Русија потписале уговор о миру у Букурешту којим су за српске устанике предвиђени општа амнестија и преговори с турским властима о аутономији Србије.
- 1881. — У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај.
- 1916. — Потписан уговор о тројној англо-француско-руској контроли Палестине ради поделе блискоисточних територија Отоманског царства.
- 1929. — У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.
- 1941. — Парламент Исланда укинуо уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под данском доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд проглашена 17. јуна 1944. после плебисцита.
- 1961. — Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф обезбеђења.
- 1969. — Совјетски васионски брод „Венера 5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети.
- 1972. — Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву.
- 1974. —
- Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног председника државе.
- Хелмут Шмит постао канцелар Западне Немачке после оставке Вилија Бранта.
- 1975. — Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши светски врх, Монт Еверест.
- 1989. —
- Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг Сјаопинг срели се у Пекингу на Првом кинеско-совјетском самиту, чиме је и формало, после 30 година, прекинут тихи хладни рат те две највеће комунистичке државе.
- Аутомобилом-бомбом у Бејруту убијени либански верски вођа шеик Хасан Халид и 21 особа.
- 1991. — Краљица Велике Британије Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД.
- 1992. — Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром Жељава под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара.
- 1997. — Председник Заира Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, ка којој су незадрживо надирали побуњеници, чиме је окончана његова аутократска владавина дуга 32 године.
- 2001. — САД означиле Праву ИРА, део Ирске републиканске армије, као страну терористичку организацију.
Рођења [уреди]
- 1898 -
- Десанка Максимовић, српска песникиња. († 1993.)
- Растко Петровић, српски песник, путописац и дипломата.
- 1905. — Хенри Фонда, амерички глумац. († 1982.)
- 1924. — Дауд Џавара, гамбијски државник.
- 1953. — Пирс Броснан, ирски глумац.
- 1962. — Бобан Здравковић, српски певач.
- 1966. — Џенет Џексон, америчка певачица.
- 1970. — Габријела Сабатини, аргентинска тенисерка.
- 1973. — Тори Спелинг, америкчка глумица.
- 1974. — Лаура Паузини, италијанска поп певачица.
Смрти [уреди]
- 1703. — Шарл Перо, француски писац. (*1628).
- 1793. — Марија Антоанета, ћерка царице Марије Терезије, жена Луја XVI (рођ. 1755.)
- 1830. — Жозеф Фурије, француски математичар и физичар. (*1768.)
- 1917. — Владислав Петковић Дис, српски писац. (*1880).
- 1943. — Дринка Павловић учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
- 1947. — Фредерик Гауленд Хопкинс, енглески биохемичар, нобеловац.
- 1972. — Кваме Нкрумах, гански политичар и државник.
- 1984. — Ирвин Шо, амерички писац.
- 1990. — Семи Дејвис Јуниор, амерички забављач.
- 1997. — Ђузепе де Сантис, италијански филмски режисер.
- 2003. — Роберт Стак, амерички глумац.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
