Оснабрик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Оснабрик
нем. Osnabrück

Osnabrück marktplatz.jpg
Главни трг са градском већницом

Грб
Основни подаци
Држава Застава Немачке Немачка
Савезна држава Доња Саксонија
Становништво
Становништво 163.814 (31. дец. 2005)
Густина становништва 1.367,4 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 52°16′44″N 8°02′35″E / 52.278889, 8.043056
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 54-190 м
Површина 119,8 км²
Оснабрик на мапи Немачке
{{{alt}}}
Оснабрик
Оснабрик на мапи Немачке
Остали подаци
Градоначелник Ханс Јирген Фип (СДП)
Поштански код 49074-49090 (пре: 4500)
Позивни број 0541
Регистарска ознака OS
Веб-страна www.osnabrueck.de


Координате: 52° 16′ 44" СГШ, 8° 02′ 35" ИГД
Оснабрик (нем. Osnabrück) је град у Немачкој у савезној држави Доња Саксонија, са око 165.500 становника. После Хановера и Брауншвајга, Оснабрик је по величини трећи град државе и један од већих градских центара Немачке.

У граду се налази Универзитет и историјско седиште римокатоличке бискупије.

Године 1648. у Оснабрику и Минстеру је закључен Вестфалски мир, па град неки називају „Град мира“.

Географски и демографски подаци[уреди]

Положај града у округу

Оснабрик лежи у долини између ниских планина Виенгебирге на северу и Теутонбуршке шуме на југу, на левој обали реке Хазе. Град се налази на надморској висини од 63 метра. Површина општине износи 119,8 km². У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 163.286 становника. Просјечна густина становништва износи 1.363 становника/km².

Историја[уреди]

Име града потиче од комбинације нисконемачких речи Осен (Ossen, исток) и Бриге (Brügge, мост). Град је био трговачко раскршће када је 780. Карло Велики овде основао бискупију и касније 804. гимназију (Gymnasium Carolinum). Године 889. Оснабрик је добио трговачке привилегије. Цар Фридрих Барбароса је 1157. дао граду привилегију да подигне утврђења. Већина старих градских кула се још могу видети. Оснабрик је постао члан Ханзе у 12. веку, као и члан Вестфалске федерације градова.

У граду постоји катедрала у позно романичком стилу. Археолошка истраживања су показала да најстарији темељи потичу из 10-ог века. Већина данашње грађевине је из 12. и 13. века, са готичким хором и југозападним звоником. Занимљиво је да је овај звоник четири пута већи од, раније изграђеног, североисточног, јер планови да се овај други поново изгради никада нису остварени.

Оснабрик је био познат по прогонима вештица од 1561. до 1639. Под влашћу градоначелника Хамахера, 1582. изведено је 163 жена пред суд под оптужбом да су вештице, а већина од њих је спаљена. Под градоначелником Пелстером, 1636-1639 осуђено је више од 40 наводних вештица на смрт. Укупно, спаљено је 276 жена и два мушкарца током овог периода.

Грађани су били привржени протестантској реформацији, тако да је сукоб са католичким бискупом трајао све до 17-ог века. Вероватно најважнији историјски догађај у граду били су преговори 1643—1648, који су довели до Вестфалског мира, чиме је окончан Тридесетогодишњи рат. Пошто су католици и протестанти одбијали директан сусрет, католици су боравили у Минстеру, а протестанти у Оснабрику. Дворана мира (Friedenssaal) у градској већници из 1517, је место где су се одвијали преговори. Ту је договорено правило Cuius regio, eius religio (Онај ко влада, одређује религију). За град Оснабрик је предиђено да се у управи градом смењују римокатолички и протестантски бискуп, при чему би протестантског бискупа бирао војвода Брауншвајг-Линебурга. Тако се десило да је принц Фредерик (1763—1827), био изабран за бискупа када је имао свега 196 дана, да би на власти што дуже био протестант. Данс у граду има отприлике подједнако протестаната и католика.

Оснабрик је постао део краљевине Хановер 1803. Цела краљевина Хановер је постала пруска територија 1866.

Други светски рат[уреди]

У близини града, у официрском логору VI Ц (OFLAG VI C Osnabrück Eversheide), током Другог светског рата били су заточени официри Југословенске војске. Између 20. и 30. априла 1941, у логор је затворено између 4.000 и 4.500 српских официра.[1] Међу њима су били познати интелектуалци: Ото Бихаљи Мерин, Милан Богадновић, Станислав Винавер, Душан Тимотијевић и многи други. Током бомбардовања Оснабрика од стране британске авијације на дан 6. децембра 1944. у вечерњим сатима, у логору је погинуло 116 српских официра док је 128 тешко рањених преминуло нешто касније.[1]

Град је тешко оштећен бомбардовањима крајем Другог светског рата. У 79 налета авијације, 68% града и 85% градског језгра је уништено, али су многе историјске грађевине реконструисане. Данашњи „стари део града“ није сасвим оригиналан, али оставља утисак средњовековног града.

Оснабрик је био центар гарнизона британске армије од Другог светског рата. Планирано је да се ова војна база затвори до године 2010.

Култура и знаменитости[уреди]

У Оснабрику је рођен познати писац Ерих Марија Ремарк. У граду постоји „Центар за мир“ који носи његово име.

Градска већница је симбол Оснабрика. Изграђена је 1512, после 25 година изградње у позно-готичком стилу. Овде и у градској већници Минстера је 1648. потписан Вестфалски мир.

Кула „Букс“ је била почетком 13. века градска осматрачница. Кула је у средњем веку служила и као затвор. У доба прогона вештица (16. и 17. век), у кули су мучене осумњичене жене. Некада је кула била висока 28 метара. Почетком 19. века срушено је око 10 метара куле услед склоности паду.

Капија Хегер

Капија Хегер је подигнута 1817. на месту накадашњих утврђења. Подигнута је у знак сећања на војнике из Оснабрика који су се борили у бици код Ватерлоа.

Градска Катедрала св. Петра је изграђена у периоду 1218—1277, а првобитна грађевина на том месту је постојала још 785.

Храм Светог Ђорђа[уреди]

У Граду се налази храм Српске православне цркве који је посвећен Светом Ђорђу.[1] Изграђен је шездесетих година двадесетог вијека.[1] Ово је први храм Српске православне цркве који је изграђен на територији Њемачке.[1] У цркви се налази крипта са 1.020 ћелија у којој се између осталих налазе и остаци 35 генерала који су били заточени у официрском логору у Оснабрику за вријеме Другог свјетског рата.[1]

Саобраћај[уреди]

Железничка станица у Оснабрику, изграђена 1995.

Град је удаљен око 35 km од међународног аеродрома Минстер-Оснабрик (скраћеница FMO).

Становништво[уреди]

Становништво Оснабрика

Од куге 1575, умрло је три четвртине становништва града. Следиле су друге епидемије, пожари, глади и ратови, тако да је требало 200 година да се број становника врати на ниво од пре куге. Доласком индустријског доба, становништво се са 10.000 (1823.) попело на више од 50.000 (1900.).

До 1939, број становника се још једном удвостручио на 100.000. Максималан број житеља град је имао 1995. (168.618). Најновији подаци са краја фебруара 2006. говоре да у граду живи 164.695 становника.

Према подацима из 2012, на подручју града живи око 5.000 Срба.[1]

Година Становника
780 800
1171 3.500
1425 4.800
1500 6.000
1570 7.500
1575 2.000
1646 5.500
1771 5.923
1780 6.651
1800 8.564
1823 10.915
3. дец. 1852 13.718
3. дец. 1861 16.180
3. дец. 1864 18.033
3. дец. 1867 19.579
Година Становника
1. дец. 1871 23.308
1. дец. 1875 29.860
1. дец. 1880 32.819
1. дец. 1885 35.899
1. дец. 1890 39.929
2. дец. 1895 45.137
1. дец. 1900 51.573
1. дец. 1905 59.580
1. дец. 1910 65.957
1. дец. 1916 72.505
5. дец. 1917 70.872
8. окт. 1919 85.017
16. јуна 1925 88.911
16. јуна 1933 94.277
17. маја 1939 99.070
Година Становника
31. дец. 1945 81.828
29. окт. 1946 88.663
13. сеп. 1950 109.538
25. сеп. 1956 127.658
6. јуна 1961 138.658
31. дец. 1965 143.101
27. маја 1970 143.905
31. дец. 1975 161.671
31. дец. 1980 157.367
31. дец. 1985 153.202
25. маја 1987 150.807
31. дец. 1990 163.168
31. дец. 1995 168.618
31. дец. 2000 164.101
31. дец. 2005 163.814

Међународна сарадња[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е „Тамо далеко: Оснабрик“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 17. 6. 2012. Приступљено 18. 6. 2012.. 
  2. ^ Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње, Приступљено 30. 6. 2010.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Оснабрик


Застава Доње Саксоније
Градови и окрузи немачке државе Доња Саксонија
Застава Немачке

Амерланд | Аурих | Брауншвајг | Везермарш | Вилхелмсхафен | Витмунд | Волфенбител | Волфсбург | Гифхорн | Гетинген | Гослар | Графшафт Бентхајм | Делменхорст | Дипхолц | Емден | Емсланд | Илцен | Клопенбург | Куксхафен | Лер | Линебург | Лихов-Даненберг | Нинбург | Нортхајм | Олденбург | Олденбург | Оснабрик | Оснабрик | Остерхолц | Остероде ам Харц | Пајне | Ротенбург | Салцгитер | Солтау-Фалингбостел | Фехта | Ферден | Фрисланд | Хамелн-Пирмонт | Регион Хановер | Харбург | Хелмштет | Хилдесхајм | Холцминден | Целе | Шаумбург | Штаде |