Арташат

Координате: 39° 57′ 41″ С; 44° 32′ 40″ И / 39.961439° С; 44.544466° И / 39.961439; 44.544466
С Википедије, слободне енциклопедије
Арташат
Արտաշատ

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Јерменија
ПокрајинаАрарат
Основан176. п. н. е.
Стара именаКамарлу (до 1920)
Камарљу (до 1945)
Становништво
Становништво
 — 2010.25.400
Географске карактеристике
Координате39° 57′ 41″ С; 44° 32′ 40″ И / 39.961439° С; 44.544466° И / 39.961439; 44.544466
Временска зонаUTC+4 (лети UTC+5)
Арташат на карти Јерменије
Арташат
Арташат
Арташат на карти Јерменије
Остали подаци
ГрадоначелникГаџик Мурадјан
Поштански број0701-0706
Позивни број+374 (235)
Регистарска ознака25
Веб-сајт
artashat.am

Арташат (јерм. Արտաշատ) је град у Јерменији и административни је центар марза Арарат. Налази се на левој обали реке Аракс у Араратској равници, 30 км југоисточно од Јеревана.

Један је од најстаријих градова у Јерменији, основан 176. п. н. е. од стране краља Арташеса I и древна престоница античке јерменске државе. Стари Грци су га називали Артаксата (грч. Ἀρτάξατα) а Римљани Неронија (лат. Neronia).

Модерно насеље налази се 5 км северозападније од древног града. У њему је 2010. живело 25.400 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Арташат је смештен југоисточно од Јеревана, на левој обали реке Азат у централном делу Араратске равнице. Удаљен је свега 4 км од границе са Турском. Површина градског подручја је 10 км².

Град се налази на важној железничкој и друмској раскрсници и кроз њега пролази пруга на релацији Јереван-Јехегнаџор-Капан и даље ка Степанакерту (Нагорно-Карабах).

Подручје око града карактерише умерена континентална клима. Просечне јулске температуре крећу се око 20-26°C, а јануарске око -6°C. Апсолутни температурни максимум је +42°C, а апсолутни минимум је -32°C. Просечна количина падавина на годишњем нивоу креће се између 200 и 235 мм.

Историја[уреди | уреди извор]

Антички Арташат је основао краљ Арташес I у периоду између 185. и 176. године пре нове ере у близини данашњег манастира Хор Вирап, 5 км западније од данашњег насеља на месту тадашњег ушћа Мецамора у Аракс.

Због свог стратешког положаја на путу свиле Арташат је у античком периоду имао веома развијену трговину и занатсво. У доба владавине краља Артавазда II (55—34. п. н. е.) у граду је саграђен велики амфитеатар. Због лепоте грађевина у њему често су га звали „јерменском Картагином“.

У два наврата Арташат је био престоница древне јерменске државе. Први пут између 160-77. п. н. е., а потом и у периоду 60. п. н. е.-120. нове ере.

Римљани су до темеља порушили град 59. године, међутим пошто је тадашњи римски император Нерон 66. сносио све трошкове обнове, град је у његову част преименован у Неронија (лат. Neronia).

Градови побратими[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Ардашар на Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  • Артаксата // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  • Armenica.org Историја Јерменије