Азат (река)

С Википедије, слободне енциклопедије
Азат
јерм. Ազատ
Азат код села Гарни у горњем делу тока
Положај Арпе на хидрографској мапи Јерменије (љубичасто поље)
Опште информације
Дужина55 km
Басен572 km2
Пр. проток35,9 m3s
СливКаспијског језера
Пловностније пловна
Водоток
Изворјугозапад Гегама
Ушћеу Аракс (близу Арташата)
Географске карактеристике
Држава/е Јерменија
ОбластКотајк, Арарат
ПритокеMilli
Река на Викимедијиној остави
Манастир Гегард и долина горњег Азата
Светска баштина Унеска
Место Јерменија
Координате40° 10′ 01″ С; 45° 00′ 31″ И / 40.166839° С; 45.008666° И / 40.166839; 45.008666
КритеријумиКултурно добро: ii
Референца960
Упис2000 (-1976. седница)
Угроженостне

Азат (јерм. Ազատ) је јерменска река која протиче кроз провинције (марзеве) Котајк и Арарат.

Настаје на југозападним обронцима Гегамских планина од речица Гохт и Воскеџур. Улива се у реку Аракс у близини града Арташата.

У горњем делу тока протиче кроз Гарнијску клисуру која је име добила по оближњем селу Гарни. Клисура је позната по природним базалтним петоугаоним и хексагоналним стубовима који је окружују попут ограде, а изнад кањона се протеже Гарнијски плато.

У средњем делу тока налази се вештачко Азатско језеро запремине 70 млн m³. Просечан проток на ушћу износи око 6,51 m³/s, максимално до 35,9 m³/s.

Од 2000. горњи део тока реке Азат и оближњи Манастир Гегард су уврштени на УНЕСКО-ву листу светског наслеђа.[1] Овај део је туристички најпосећенији део целе Јерменије. Манастир је изграђен на месту одмах испод извора Азата који извире у пећини на високим литицама, а која је била света још у праисторији. Уништен је у 9. веку, али га је око 1200. године обновила владарска породица Прошијан, која је заслужна и за раскошан систем наводњавања који води с овог места.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]