Арарат (марз)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Арарат (вишезначна одредница).

Координате: 39°55′N 44°43′E / 39.917, 44.717

Арарат марз
Արարատ
Ararat in Armenia.svg
Држава Застава Јерменије Јерменија
Административни центар Арташат
Већи градови Арарат, Веди, Масис
Званични језик јерменски
Марзпет Арамаис Григорјан (од 2013.)
Површина 2.096 км² (9.)
Становништво (2010.)
 - Укупно 279.200 ст. (6.)
 - Густина 133,2 ст./км²
Временска зона UTC+4 (лети +5)
Поштански код 0601-0823
ISO 3166 AM.AR
Вебсајт ararat.gov.am

Арарат марз (јер. Արարատ մարզ) представља једну од 11 административних целина Републике Јерменије (односно 1 од 10 марзева). Провинција је име добила по планини Арарат коју Јермени сматрају својом светом планином, а чија силуета доминира целом провинцијом (иако је на територији данашње Турске).

Арарат марз се простире у југозападним деловима Јерменије у подручју Араратске равнице која се од Севанске котлине спушта ка Араксу. Граничи се са марзевима Вајоц Џор на југоистоку, Гехаркуник на истоку, на северу је Котајк и административно подручје града Јеревана, док је на северозападу Армавир. Река Аракс на југу представља границу са Турском, док је на југоистоку Нахчиванска Република (Азербејџан). Окружује азербејџанску ексклаву Карки, која је од 1992. де факто под контролом Јерменије.

Укупна површина провинције је 2.096 км² или 7,1% површине државе. На том подручју је 2010. живело 279.200 становника или око 9% популације земље.

Административни центар марза је град Арташат, а статус града имају још и Арарат, Веди и Масис.

Арарат је једна од привредно најразвијенијих јерменских провинција, а привреда се углавном базира на агрикултури, узгоју воћа, раног поврћа и винове лозе.

У провинцији се налази манастир Хор Вирап и рушевине древног града Двина.

Географија[уреди]

Провинција Арарат обухвата југозападне делове Јерменије, односно подручје стешњено између Гегамских планина на североистоку и широке Араратске долине уз ток Аракса на југу. Окружен је Котајком са севера, Армавиром са северозапада, на истоку је Гехаркуник а на североистоку је град Јереван. Аракс представља границу са Турском, а на југоистоку је Нахчиванска Република (Азербејџан). У саставу марза се налази и малено село Тигранашен, некада азербејџанска ексклава Карки.

Западни делови марза су високопланинска подручја јужних делова Гегамских планина. Ту се, на надморској висини од 3.660 м налази и врх Спитакасар, највиша тачка марза. На крајњем истоку марза (источно од Каркија) је планина Урц надморске висине од 2.425 метара. Идући ка југу, ка долини Аракса, надморска висина постепено опада до 850 м уз речни ток. То је најнижи део целе Јерменије. У југозападном делу марза, у долини Аракса налази се пешчана Гораванска пустиња.

Клима је континентална. Средња јануарска температура креће се измеђи -1 и -6°Ц, а јулска између 25 и 26,5 °C. Количина падавина је доста мала и просечно годишње износи 250—300 мм па се због тога подручје наводњава водом локалних река. Поред Аракса, најважнији водотоци у провинцији су реке Азат и Веди.

Подручје Араратске равнице и Севанског басена се одликује великим бројем сунчаних сати годишње - око 2.700 сати.

У јужном делу Гегамских планина, а на северу марза налази се Хосровски резерват природе, подручје такозваних Хосровских шума које по легенди представљају најстарије вештачки пошумљено подручје на свету. Шума је засађена је у 4. веку по наредби краља Хосрова Котака. Уз границу са марзом Котајк налази се Еребунски резерват.

Демографија[уреди]

Према резултатима пописа из 2001. на територији марза је живело 271.800 становника[1] Број становника се благо повећава и према проценама за 2010. ту је живело 279.200 становника.[2] Већина становништва живи у руралним срединама, тако да је у Арарату однос између урбаног и руралног становништва 29:71 у корист сеоске популације.

1991. 1993. 1995. 1997. 1999. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2010.
Становника 278.900 279.700 269.800 269.000 268.900 271.800 271.900 272.100 272.700 273.400 274.200 275.100 279.200
Градско стновништво 93.900 93.000 85.100 82.900 81.300 80.600 79.900 80.100 80.300 80.500 80.700 81.000 82.300

Током историје хришћанска већина у целој Араратској долини се поступно повлачила пред Турским, Монголским и Персијским освајачима. Јермени се у та подручја враћају поново тек након руских освајања, почев од 1828. године. Већина насеља је задржала турске називе све до средине прошлог века када су топонимима враћена јерменска имена.

У марзу се налази укупно 97 насеља (хамајкнера) од којих су 4 градске а 93 сеоске средине.[3] У административном погледу марз је подељен на три рејона чији центри су у градовима Арташат, Масис и Арарат.

Градови у Арарату
по броју становника у 2010.
1. Арташат 25.400 2. Арарат 20.800
3. Масис 20.500 4. Веди 13.600

Привреда[уреди]

Захваљујући веома плодном земљишту, у целој Араратској равници доминантна делатност је пољопривреда. У Араратском марзу највише се узгаја воће (посебно кајсије) и рано поврће, те винова лоза.

Знаменитости[уреди]

Широм марза се налазе бројне средњовековне цркве и манастири, од којих је свакако најпознатији манастир Хор Вирап саграђен у XIII веку.

Ту се налазе и остаци античког града Двина, древне јерменске престонице.


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Јерменски попис 2001. Статистичка служба Јерменије.
  2. ^ ArmStat, "Number of De Jure Population of the Republic of Armenia as of April 1, 2010 "
  3. ^ "RA Ararat Marz". Marzes of the Republic of Armenia in Figures, 2002-2006. National Statistical Service of the Republic of Armenia. 2007.

Спољашње везе[уреди]