Губернатор
Губернатор је административни лидер и шеф државе или политичког региона, рангиран испод шефа државе и у неким случајевима, као што су генерални гувернери, као шеф званичног представника државе. У зависности од врсте политичког региона или политике, гувернер може бити именован или изабран, а овлашћења гувернера могу значајно да варирају, у зависности од јавних закона који важе на локалном нивоу. Придев који се односи на гувернера је губернаторски, од латинског корена gubernare.[1] Губернатор (рус. Губернатор) је био непосредни начелник губерније у Руској Империји.
Русија и бивши Совјетски Савез[уреди | уреди извор]
Неке од административниһ јединица Русије предводе гувернери, док друге предводе председници или шефови администрација. Од 1991. до 2005. бирани су народним гласањем, а од 2005. до 2012. именовао иһ је савезни председник, а потврђивао их је покрајински парламент. Након дебате, коју је спровела Државна дума у априлу 2012. године, очекивало се да ће непосредни избори гувернера бити обновљени.[2]
Руска Империја[уреди | уреди извор]
Губернатор је био непосредни начелник губерније (или области), први чувар неприкосновености права врховне власти и извршилац закона, статута, највиших наредби, указа Правитељствујушчег сената и преписки начелстава.
У лучким градовима (Николајеву и Кронштадту), козачким областима и пограничним губернијама постојала је дужност војног губернатора.
Руска Федерација[уреди | уреди извор]
Губернатор је највиши функционер субјекта Руске Федерације (краја, области, аутономног округа) који се налази на челу извршне власти. Од 1995. до 2005. године губернатора су бирали житељи субјеката Руске Федерације, а од 2005. године поставља га законодавни (представнички) орган субјекта Руске Федерације на приједлог предсједника Руске Федерације.
У националним републикама Руске Федерације, дужностима губернатора одговарају предсједници (нпр. Татарстана) и шефови република (нпр. Мордовија). У посебним регионима такође се користи титула »шеф администрације области« (нпр. Волгоградска област).
Данашње азијске земље[уреди | уреди извор]
Кина[уреди | уреди извор]
У Народној Републици Кини, титула гувернера () се односи на највиши ранг извршне власти у покрајинској влади. Гувернер се обично налази на другом месту у хијерархији власти у провинцији, испод секретара покрајинског комитета Комунистичке партије Кине (КПК) (), који служи као највиши партијски званичник у покрајини. Гувернере бирају покрајински конгреси, а одобрава их шеф покрајинске партије.[3][4][5] Сви гувернери нису локални становници у провинцијама којима управљају.[6]
Назив се такође може користити када се односи на гувернера округа (县长).
Индија[уреди | уреди извор]
У Индији, свака држава има церемонијалног гувернера којег именује председник Индије.[7] Ови гувернери се разликују од гувернера који су контролисали делове Индијског царства под британском контролом (за разлику од кнежевских држава) пре 1947.
Гувернер је шеф државе у Индији. Генерално, гувернер се именује за сваку државу, али након 7. уставног амандмана, 1956, један гувернер може бити именован за више од једне државе.[8]
Малезија[уреди | уреди извор]
У Малезији, свака од четири немонархијске државе (Пенанг, Малака, Сабах и Саравак) има свечаног гувернера по имену Јанг ди-Пертуа Негери, кога је Јанг ди-Пертуан Агонг, савезни краљ Малезије, именовао на обновљиви четворогодишњи мандат, по савету премијера након консултација са државним владама.[9] Свака од ових држава има посебног шефа владе који се зове Кетуа Ментери или главни министар. Четири Јанг ди Пертуа Негери су чланови Конференције владара; међутим, они не могу учествовати у избору Јанг ди-Пертуан Агонга, дискусијама у вези са привилегијама малајских владара и питањима која се тичу поштовања ислама.
Јапан[уреди | уреди извор]
У Јапану,[10] титула гувернера (知事 chiji) се односи на највиши ранг извршне власти у влади префектуре.[11] Гувернер се бира непосредним гласањем народа и имао је фиксни мандат од четири године. Не постоји ограничење у погледу броја мандата које особа може обављати као гувернер. Гувернер има значајну моћ унутар префектуре, укључујући могућност вета на уредбе које је донела скупштина префектуре, као и контролу буџета префектуре и овлашћење да распусти скупштину префектуре. Гувернер може бити подвргнут референдуму о опозиву. Укупно од једног до четири вицегувернера именује гувернер уз сагласност скупштине. У случају гувернерове смрти, инвалидитета или оставке, вицегувернер би био гувернер или вршилац дужности гувернера.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Penguin Random House”. PenguinRandomhouse.com. Архивирано из оригинала 2006-08-27. г. Приступљено 2009-03-13.
- ^ „Gubernatorial elections to return to Russia this autumn”. Pravda.ru. Приступљено 25. 4. 2012.
- ^ „Liu Weiping elected governor of Gansu province”. Chinadaily.com.cn. 2011-01-18. Архивирано из оригинала 2013-06-06. г. Приступљено 2012-07-17.
- ^ „Zhou Qiang re-elected governor of Hunan Province”. Chinadaily.com.cn. 2008-01-24. Архивирано из оригинала 2013-06-06. г. Приступљено 2012-07-17.
- ^ „Local Government in Asia and the Pacific – China”. Unescap.org. 1997-07-01. Архивирано из оригинала 2012-06-28. г. Приступљено 2012-07-17.
- ^ Zhiyue Bo (2007). China's elite politics: political transition and power balancing. Series on contemporary China. World Scientific. стр. 385. ISBN 9789812700414.
- ^ Constitution of India, Article 155 (PDF) — преко legislative.gov.in.
- ^ „Role of the Governor – As a Chancellor of the Universities”. Raj Bhavan, Gujarat. Архивирано из оригинала 17. 4. 2018. г. Приступљено 17. 4. 2018.
- ^ „Appointment Of Persons To Important Posts”. Malaysian Monarchy. Архивирано из оригинала 2012-04-02. г. Приступљено 2011-04-13.
- ^ „地方自治法”. Архивирано из оригинала 2018-02-09. г. Приступљено 2007-05-31.
- ^ Atsuro, Sasaki (мај 2014). „Local Self-Government in Japan” (PDF). Ministry of Internal Affairs and Communications.
Литература[уреди | уреди извор]
- Алексушин Г. В. Историја губернаторске власти у Русији (1708—1917)
- Алексушин Г. В. Самарски губернатори
- „Canadian Parliamentary Institutions”. ourcommons.ca. Приступљено 22. 1. 2021.
- „Parliamentary Institutions Notes 51–100”. ourcommons.ca. Приступљено 23. 1. 2021.
- Burke, Ashley (21. 1. 2021). „Payette stepping down as governor general after blistering report on Rideau Hall work environment”. CBC News. Приступљено 21. 1. 2021.
- Aiello, Rachel (2021-07-26). „Mary Simon installed as Canada's 30th Governor General”. CTV News (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-04.
- „Governor-General Act 2010”. Parliamentary Council Office. Приступљено 10. 7. 2021.
- „Administrator of the Government”. Office of the Governor-General. Приступљено 10. 7. 2021.
- „Letters Patent Constituting the Office of Governor-General of New Zealand”. Parliamentary Council Office. Приступљено 10. 7. 2021.
- International Law Reports, Volume 52, E. Lauterpacht, Cambridge University Press, 1979, page 53
- Ian Smith Strips Gibbs Of All Official Privilege, Associated Press, The Morning Record, 18 November 1965
- East Africa and Rhodesia, Volume 42, Africana, 1965, page 339
- Africa Report, Volumes 11-12, African-American Institute, 1966, page 44
- The New Law Journal, Volume 127, Butterworth, 1978, page 529
- The International and Comparative Law Quarterly, Volume 20, page 659, 1971
- The Constitution of Rhodesia, 1965, Government Printer, 1965, page
- Rhodesia and the United Nations: UN Imposition of Mandatory Sanctions 1966, Avrahm G. Mezerik, International Review Service, 1966, pages 39-40
- Annual Survey of African Law Cb: Volume Three : 1969, editors E. Cotran, N.N. Rubin, Routledge, 1973, page 171
- Rhodesian Commentary, Volumes 3-5, 1970, page 72
- Union Territories. Know India: National Portal of India Архивирано 26 новембар 2012 на сајту Wayback Machine
- M Laxmikanth (2004). Indian Polity (3rd изд.).
- „Constitution of St Helena, Ascension and Tristan da Cunha Order 2009”. legislation.gov.uk. Приступљено 2023-03-25.
- „The Role of the Governor-General”. The Governor-General of the Commonwealth of Australia. Приступљено 2022-04-04.
- „The Governor-General”. gg.govt.nz. Приступљено 2022-04-04.
- Markwell, Donald (2016). Constitutional Conventions and the Headship of State: Australian Experience. Connor Court. ISBN 978-1-925501-15-5.
- „Ambassador: Paris for Further Cultural Cooperation with Iran”. Islamic Republic News Agency. 21. 10. 2007. Архивирано из оригинала 23. 10. 2007. г. Приступљено 2007-10-21.
- Heard, Andrew (1990). „Canadian Independence”. POL-324. Приступљено 25. 8. 2010.
- „Letter from the Queen's Private Secretary to the Speaker”. whitlamdismissal.com. Архивирано из оригинала 2006-01-12. г. Приступљено 15. 2. 2006.
- Proclamatrion, 28 March 2014 (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2014-12-22. г. — преко gg.gov.au.
- Proclamation, February 1995. 22. 3. 2006 — преко Justice Laws Website.
- „Governor-General's Role”. Governor-General of the Commonwealth of Australia. Архивирано из оригинала 11. 4. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2015.
- Belize's Constitution of 1981 with Amendments through 2011 (PDF) — преко constituteproject.org.
- Papua New Guinea's Constitution of 1975 with Amendments through 2016 (PDF) — преко constituteproject.org.
- The Governors (Emoluments, Allowances and Privileges) Act, 1982 (PDF) — преко legislative.gov.in.
- Constitution of India, Article 156 (PDF) — преко legislative.gov.in.
- Suyash Verma (20. 6. 2014). „Origin and Scope of Doctrine of Pleasure in India”. Desi Kanoon. Архивирано из оригинала 26. 4. 2016. г. Приступљено 7. 5. 2016.
- Rameshwar Prasad And Ors vs Union Of India And Anr on 24 January, 2006. Архивирано из оригинала 16. 10. 2010. г. Приступљено 2. 7. 2015 — преко indiankanoon.org.
- The Prevention of Insults to National Honour (Amendment) Act, 1971 — преко India Code.
- R. Jagannathan (18. 6. 2014). „Changing UPA's Governors: Why Tharoor Is only Half-Right”. Firstpost. Архивирано из оригинала 23. 6. 2014. г. Приступљено 27. 6. 2014.
- Rajesh Ramachandran (19. 6. 2014). „Why the Post of Governors Should Be Abolished”. The Economic Times. Архивирано из оригинала 22. 6. 2014. г. Приступљено 27. 6. 2014.
- „CBI Seeks Home, Law Ministries' Advice to Examine B V Wanchoo, M K Narayanan”. The Indian Express. 22. 1. 2014. Архивирано из оригинала 12. 8. 2014. г. Приступљено 27. 6. 2014.
- „VVIP Chopper Deal: CBI Seeks President's Permission to Question Narayanan, Wanchoo”. The Times of India. 22. 1. 2014. Архивирано из оригинала 2. 2. 2014. г. Приступљено 27. 6. 2014.
- „Chopper Scam: CBI Questions WB Guv M.K. Narayanan”. Outlook. 27. 6. 2014. Архивирано из оригинала 28. 6. 2014. г. Приступљено 27. 6. 2014.
- „VVIP Chopper Deal: Governors Can Be Questioned While in Office, Says Attorney General”. Zee News (на језику: енглески). 27. 6. 2014. Приступљено 8. 4. 2022.
- Rahul Shrivastava (12. 9. 2016). „Arunachal Pradesh Governor Jyoti Prasad Rajkhowa Sacked”. NDTV. Архивирано из оригинала 13. 9. 2016. г. Приступљено 12. 9. 2016.
- Ashutosh (28. 12. 2016). „Najeeb Jung Operated as an Assassin of Democracy”. NDTV (Opinion). Архивирано из оригинала 28. 12. 2016. г. Приступљено 28. 12. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Губернатор на Викимедијиној остави
