Šef države

Из Википедије, слободне енциклопедије

Šef države, takođe i državni poglavar, najviši je predstavnik države u zemlji i prema inostranstvu. Prema međunarodom pravu, šef države je najviši organ spoljnog zastupanja države, koji po ustavnom poretku odnosne države i prema međunarodnom pravu predstavlja i zastupa svoju državu u međunarodnim odnosima, te u ime svoje države daje izjave i opunomućuje druge organe za zastupanje.

Šef države može biti:

  • individualni organ (dakle, jedno lice obavlja dužnost šefa države)
  1. predsednik republike,
  2. kralj,
  3. car,
  4. knez,
  5. kan
  6. vojvoda,
  7. papa,
  8. emir,
  9. sultan
  • kolektivni ili zajednički organ (sastavljen od više lica), odnosno drugih organa koji vrše funkciju kolektivnog predsedništva
  1. predsedništvo (prezidijum),
  2. Savezno veće (kao što je Savezno veće Švajcarske).

Šef države može biti izabran na izborima neposredno (npr. u Francuskoj) ili posredno (npr. predsednik SAD) od birača, može biti izabran u parlamentu (npr. u Nemačkoj ili Italiji) ili od strane nekog drugog organa ili interesne grupe, a u monarhijama funkcija šefa države je najčešće nasledna (ali može biti i izborna). Gotovo svaka država ima svoje specifičnosti u izboru svog šefa države. Nezakonit način dolaska na mesto šefa države naziva se još i državni udar (iako državnim udarom ne mora doći do smene na čelu države).

Međunarodno pravo traži da svaka država, kao subjekt međunarodnog prava, mora imati subjekt spoljnog zastupanja, tj. da ono stvarno postoji odnosno da je ono poznato, bilo da je to pojedinačni ili zajednički organ koji obavlja tu funkciju, s time da se najviši organ spoljnjeg zastupanja države ne mora poklapati s vrhovnim organom ustavnog poretka u državi.

Funkcije šefa države razlikuju se obzirom na politički sistem uređenja određene zemlje:

  • Predsednički sistem, koji je karakterističan za SAD i države Latinske Amerike. U takvom obliku šef države je ujedno i šef vlade te se nalazi na čelu izvršne vlasti. Ovlašćenja šefa države u tom sistemu su velika.
  • Polupredsednički sistem, koji se razvio u Francuskoj u kojem izvršnu vlast deli zajedno s vladom.
  • Parlamentarni sistem - koji je karakterističan za evropske republike a u kojem su ovlašćenja šefa države bitno smanjena, a funkcija mu je gotovo reprezentativna.
  • Jednopartijski sistem, karakterističan za komunističke zemlje u kojem je šef držav najčešće kolektivni organ (prezidijum), na čelu kojeg se nalazi predsednik (koji je onda de facto šef države).

Funkcije koje se najčešće povezane sa šefom države, a koje će on obavljati zavisi pre svega od političkog oblika države, odnosno od njenog ustavnog uređenja:

  • predstavljanje države u zemlji i inostranstvu
  • šef izvršne vlasti (u predsedničkom obliku)
  • davanje mandata na sastavljanje vlade te imenovanje drugih visokih zvaničnika u zemlji
  • sankcionisanje zakona
  • imenovanje dipomatskih predstavnika svoje zemlje (predaja punomoćja) te primanje punomoćja stranih diplomatskih predstavnika akreditovanih u zemlji
  • sklapanje međunarodnih ugovora
  • vođenje spoljne politike
  • vrhovni zapovednik vojske

Види још[уреди]



Спољашње везе[уреди]