Мареново
Мареново | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Расински |
Општина | Варварин |
Основан | 1835. |
Становништво | |
— 2011. | 453 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 41′ 28″ С; 21° 14′ 15″ И / 43.691166° С; 21.2375° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 235 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 37257 |
Позивни број | 037 |
Регистарска ознака | KŠ |
Мареново је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 453 становника (према попису из 1991. било је 535 становника).
Географија
[уреди | уреди извор]Мареново се налази у централној Србији, у регији Темнић, на 20км магистралног пута Крушевац - Крагујевац.
Историја
[уреди | уреди извор]Ово село је настало после Другог српског устанка, јер га не помињу ни Вук, ни Вујић, ни Срезњевски, нити га има у Усписнику села од 1818. године. Вероватно да је до тада ово село било у саставу Залоговца, као заселак. Већи део земље, где је данас село, и скоро цео сеоски атар била је алија (пуста земља) Кнеза Милоша, где је он жирио свиње. На многе молбе Мареноваца и Залоговаца, он је допустио Шокорцу из Пољне у Левчу, да се то имање распрода по цванцик (4 гроша) ланац а целу им је планину изнад села поклонио (негде око 1835. године).
Име села
[уреди | уреди извор]О имену села постоје два тумачења. По једном село је добило име по неком Марјану, који се овде први доселио те се у прво време село звало Марјаново, а по другом, да је село добило име по неком Марину, настојнику имања Кнеза Милоша, те се у почетку звало Мариново.
Порекло становништва
[уреди | уреди извор]Становништво се углавном доселило из старе Србије и из крушевачког краја и околних места. По попису из 1948. године било је 606 становника, а по попису из 2001. године 535 становника, што је чинило 2,2% укупног становништва општине. Активно становништво учествује са 71,0% у укупном становништву, а пољопривредно чини 69,0% укупног становништва.
У Горњој Мали:
–Иличићи су досељеници из крушевачког округа, славе Митровдан.
–Милетићи су из Старе Србије, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан.
У Милатовићкој Мали су:
–Милатовићи су се доселили из Милатовца у округу крагујевачком, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Ђорићи су из Залоговца, славе Аранђеловдан, јесењи и летњи.
–Стевановићи су из Залоговца, славе Мратиндан-Мину и Аранђеловдан. Са Милетићима нису никакав род, што би се на први поглед могло закључити.
–Пајчевићи су из Старе Србије, славе Никољдан.
У Доњој Мали су:
–Анђелковићи су се доселили из Тољевца, славе Ђурђиц и Ђурђевдан.
–Радивојевићи су из Велике Дренове, славе Стевањдан, зимски и летњи.
–Глетановићи су из Злегиња у жупском крају, где им је предак убио Турчина па пребегао, славе Јовањдан и Лучиндан.[1]
Сеоске куће су местимично доста разређене и то све јаче што се даље иде од реке уз поток, између неких је растојање 20-30 метара, а између неких и 200-300 метара. Покрај села, левом страном потока, пролази магистрални пут Крушевац - Јасика - Залоговац - Крчин - Рековац - Крагујевац.
Становништво се бави ратарством, воћарством и виноградарством.
Демографија
[уреди | уреди извор]У Маренову живи 453 становника, а просечна старост становништва износи 44,1 година (43,2 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 116 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,91.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 3 | 3 | ||
80+ | 11 | 10 | ||
75—79 | 17 | 19 | ||
70—74 | 12 | 19 | ||
65—69 | 14 | 11 | ||
60—64 | 7 | 13 | ||
55—59 | 12 | 13 | ||
50—54 | 17 | 15 | ||
45—49 | 22 | 20 | ||
40—44 | 13 | 7 | ||
35—39 | 13 | 4 | ||
30—34 | 15 | 15 | ||
25—29 | 21 | 19 | ||
20—24 | 11 | 14 | ||
15—19 | 4 | 5 | ||
10—14 | 14 | 12 | ||
5—9 | 10 | 9 | ||
0—4 | 15 | 14 | ||
Просек : | 43,2 | 45,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 192 | 30 | 138 | 21 | 2 | 1 |
Женски | 187 | 9 | 141 | 34 | 2 | 1 |
УКУПНО | 379 | 39 | 279 | 55 | 4 | 2 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 128 | 107 | 0 | 0 | 4 |
Женски | 78 | 73 | 0 | 0 | 2 |
УКУПНО | 206 | 180 | 0 | 0 | 6 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 8 | 0 | 4 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 9 | 0 | 4 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 3 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 4 |
Спорт
[уреди | уреди извор]У Маренову постоји истоимени фудбалски клуб, ФК Мареново који је основан 2015. године и који се тренутно такмичи у Општинској лиги Варварин. ФК Мареново је прву званичну утакмицу одиграо 12.09.2015. године на свом терену у Маренову са екипом ФК Костреж из Ћићевца. Сезону 2015/16 овај клуб је завршио као трећепласирани клуб у Општинској лиги Варварин, док је у сезони 2016/17 освојио друго место.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мијатовић, Станоје (1905). Темнић. Београд: Српска краљевска академија.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.