Крушевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Крушевац (вишезначна одредница).
Крушевац

Ks panorama2.jpg
Панорама Крушевца

Грб Крушевца
Опширније

Застава Крушевца
Опширније
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина централна Србија
Округ Расински округ
Становништво
Становништво 58.745
Агломерација 131.368
Географске карактеристике
Координате 43°34′00″N 21°19′36″E / 43.583333, 21.326667
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 137 м
Површина 854 км²
Крушевац на мапи Србије
{{{alt}}}
Крушевац
Крушевац на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Драги Несторовић (СНС)
Поштански код 37000
Позивни број 037
Регистарска ознака KŠ/КШ
Веб-страна www.krusevac.rs


Координате: 43° 34′ 60" СГШ, 21° 19′ 36" ИГД
Крушевац је градско насеље града Крушевца у Расинском округу. Према најновијем попису из 2011. године, било је 58.745 становника (према попису из 2002. године било је 57.371 становника, а према оном из 1991. године - 57.871 становник).

Крушевац је био средњовековна српска престоница. Крушевац данас има до 60.000 становника на територији града и око 130 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Општина Крушевац захвата површину од 854 km². Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Географија[уреди]

Крушевац се налази на 137[тражи се извор од 09. 2013.] метара надморске висине, и то на координатама 43° 34′ 60" северно и 21° 19′ 36" источно.

Историја[уреди]

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд. Турци нападају Крушевац више пута а освајају га тек 1427., после смрти деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама Ђурђа Бранковића, а Турци га коначно поробљавају 1454. године. У то време има турско име Алаџа Хисар (Шарени град). У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737—1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791., Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих регионалних центара тадашње Србије.

Прву апотеку у Крушевцу, а трећу у Србији, отворио је 1868. године Драгослав Кедровић (1839—1907).[1] У Крушевцу је током 2013. реконструисано пет срењовековних чесама.[2]

Током Другог светског рата, припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине. После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом Слободиште.

Привреда[уреди]

Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Хајнкел-Мерима“, „Trayal“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.

Градске славе и прославе[уреди]

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на „Малу Госпојину“, 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона-заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва „Добра нарав“, или „Баксузи, угурсузи и намћори“, специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Демографија[уреди]

У насељу Крушевац живи 46395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,2 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 19342 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 13862 [3]
1953. 16638
1961. 21957
1971. 29509
1981. 53071
1991. 58808 57971
2002. 59036 57347
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
54.690 95,36%
Роми
  
1.021 1,78%
Црногорци
  
427 0,74%
Југословени
  
159 0,27%
Македонци
  
135 0,23%
Хрвати
  
92 0,16%
Словенци
  
26 0,04%
Бугари
  
17 0,02%
Руси
  
16 0,02%
Мађари
  
16 0,02%
Горанци
  
12 0,02%
Чеси
  
10 0,01%
Муслимани
  
10 0,01%
Румуни
  
6 0,01%
Бошњаци
  
6 0,01%
Украјинци
  
4 0,00%
Немци
  
4 0,00%
Албанци
  
2 0,00%
Словаци
  
1 0,00%
Буњевци
  
1 0,00%
непознато
  
435 0,75%


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Крушевац: Сећање на првог фармацеута („Вечерње новости“, 9. децембар 2012), Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ Крушевљанин реконструисао пет средњовековних чесама („Вечерње новости“, 28. новембар 2013)
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Градови побратими[уреди]

Град Крушевац остварује интезивну сарадњу и са следећим градовима:

Галерија[уреди]

Познати Крушевљани[уреди]

Медији у Крушевцу[уреди]

ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ СТАНИЦЕ:

Национална телевизија (медијски јавни сервис):

  • Дописништво РТС-а.

Регионална телевизија:

  • РТК.

Градске телевизије:

  • ТВ Плус,
  • ТВ Јефимија

РАДИО-СТАНИЦЕ:

Регионални радио:

  • РТК

Градске радио-станице:

  • Радио ФИМС,
  • Радио ОК студио,
  • Радио Плус,
  • Радио Невен,
  • Радио Ластавица,
  • Радио Чигра,
  • Радио Антена,
  • Радио Јефимија.

ГРАДСКЕ НОВИНЕ:

  • Град,
  • Победа.

Спорт[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :