Крушевац

За остале употребе, погледајте Крушевац (вишезначна одредница).

Крушевац
Панорама Крушевца
Опширније
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	централна Србија
Округ	Расински округ
Становништво
Становништво	65.400
Агломерација	131.368
Положај
Координате	43°34′00″N 21°19′36″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина	137 m
Површина	854 km²
Крушевац Крушевац на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник	Драган Јовановић (ДС)
Поштански код	37-000
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ/КШ
Веб-страна	www.krusevac.rs

Крушевац је градско насеље у општини Крушевац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 65.400 становника (према попису из 1991. било је 58.808 становника).

Крушевац је био средњовековна српска престоница. Крушевац данас има преко 65.000 становника на територији града и око 130 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Општина Крушевац захвата површину од 854 km².

Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Географија

Крушевац се налази на 137 метара надморске висине, и то на координатама 43° 34′ 60" северно и 21° 19′ 36" источно.

Историја

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд. Турци нападају Крушевац више пута а освајају га тек 1427., после смрти деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама Ђурђа Бранковића, а Турци га коначно поробљавају 1454. године. У то време има турско име Алаџа Хисар (Шарени град). У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737-1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791., Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих регионалних центара тадашње Србије. Током Другог светског рата, припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине. После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом „Слободиште“.

Привреда

Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Хенкел-Мерима“, „Trayal“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.

Градске славе и прославе

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на "Малу Госпојину", 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона - заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва "Добра нарав", или "Баксузи, угурсузи и намћори", специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Демографија

У насељу Крушевац живи 46395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,2 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 19342 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 13862 1953. 16638 1961. 21957 1971. 29509 1981. 53071 1991. 58808 57971 2002. 59036 57347

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			54.690	95,36%
Роми			1.021	1,78%
Црногорци			427	0,74%
Југословени			159	0,27%
Македонци			135	0,23%
Хрвати			92	0,16%
Словенци			26	0,04%
Бугари			17	0,02%
Руси			16	0,02%
Мађари			16	0,02%
Горанци			12	0,02%
Чеси			10	0,01%
Муслимани			10	0,01%
Румуни			6	0,01%
Бошњаци			6	0,01%
Украјинци			4	0,00%
Немци			4	0,00%
Албанци			2	0,00%
Словаци			1	0,00%
Буњевци			1	0,00%
непознато			435	0,75%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	115			113
80+	273			504
75-79	558			896
70-74	987			1208
65-69	1454			1653
60-64	1552			1673
55-59	1490			1706
50-54	2494			2810
45-49	2391			2785
40-44	1874			2225
35-39	1632			1848
30-34	1751			1956
25-29	2178			2246
20-24	2120			2179
15-19	2021			2010
10-14	1644			1519
5-9	1396			1406
0-4	1376			1304
просек	38.2			40.1

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 4745 5299 6904 9784 17123 18823 19342

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 3405 4573 4276 4827 1432 645 130 29 10 15 2.95

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	22890	6703	14557	881	681	68
Женски	25812	5947	14776	3372	1668	49

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	10376	158	1	76	4105	385	556	1645	189	540
Женски	9624	95	-	71	3256	105	199	1691	210	225
Оба	20000	253	1	147	7361	490	755	3336	399	765
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	153	346	715	419	393	359	-	1	335
Женски	292	271	466	901	1355	288	-	-	199
Оба	445	617	1181	1320	1748	647	-	1	534

Градови побратими

Пистоја, Италија (1966) Трогир, Хрватска (1972) Травник, Босна и Херцеговина (1972) Крф, Грчка (1985) Сент Андреја, Мађарска (1990) Киријат Гат, Израел (1990) Рмнику Влчеа, Румунија (2003) Бијељина, Босна и Херцеговина (2008) Град Крушевац остварује интезивну сарадњу и са следећим градовима: Волгоград, Русија (1999) Стара Загора, Бугарска (2000) Рјазањ, Русија (2000) Жалец, Словенија (2006)

Галерија

• 

  Црква Лазарица

• 

  Звоник

• 

  Остаци града цара Лазара

• 

  Споменик Кнезу Лазару

• 

  Панорама града ка југу

• 

  Филип Вишњић - детаљ са споменика Косовским јунацима

Познати Крушевљани

• Деспот Стефан Лазаревић
• Миодраг Петровић Чкаља
• Радмила Савићевић
• Властимир Ђуза Стојиљковић
• Добрица Раденковић
• Михајло Бата Паскаљевић
• Радмила Живковић
• Ташко Начић
• Радош Бајић
• Милија Вуковић
• Војин Ћетковић
• Наташа Шолак
• Небојша Брадић
• Момир Брадић
• Добрица Ћосић
• Станислав Бинички
• Љиљана Хабјановић Ђуровић
• Милан Миловановић
• Горан Раичевић
• Вуле Јевтић
• Радосав Стојановић
• Горан Грбовић
• Бобан Петровић
• Мирослав Мишковић
• Ана Атанасковић
• Драгиша Бинић
• Ана Сакић
• Катарина Марковић
• Бојан Миладиновић
• Звонко Миленковић
• Живојин Миловановић
• Драган Милосављевић
• Томица Милосављевић
• Биљана Мишић
• Радојка Живковић
• Милош Ђурђевић
• Стојан Протић
• Патријарх Герман
• Бранислав Трифуновић
• Огњен Петровић
• Зоран Симовић
• Чедомир Витковац
• Предраг Јовановић
• Наташа Марковић
• Сузана Лукић
• Оља Левић
• Јован Јанићијевић Бурдуш
• Душица Милојевић
• Мики Стаменковић
• Љубинка Бобић
• Новак Новак

Медији у Крушевцу

ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ СТАНИЦЕ:

Национална телевизија (медијски јавни сервис):

• Дописништво РТС-а.

Регионална телевизија:

• РТК.

Градске телевизије:

• ТВ Плус,
• ТВ Јефимија

РАДИО СТАНИЦЕ:

Регионални радио:

• РТК

Градске радио станице:

• Радио ФИМС,
• Радио ОК студио,
• Радио Плус,
• Радио Невен,
• Радио Ластавица,
• Радио Чигра,
• Радио Антена,
• Радио Јефимија.

ГРАДСКЕ НОВИНЕ:

• Град,
• Победа.

Види још

• Општина Крушевац
• Лазар Хребељановић
• Историја Србије у средњем веку
• Град цара Лазара

Спољашње везе

• Званични сајт града
• Епархија Крушевачка
• Интернет портал Крушевац
• Крушевачки интернет портал
• Интернет портал - Крушевац онлајн
• Расински округ
• [1]
• Крушевац вести
• Локалне новине Град
• Крушевачко позориште
• Бежична мрежа града Крушевца
• Расински округ
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)