Крушевац

Друга значења су пописана у чланку Крушевац (вишезначна одредница).

Крушевац

Панорама Крушевца

Опширније

Опширније

Основни подаци

Држава

Покрајина

Становништво

57 627

Агломерација

131.368

Положај

Координате

43°34′00″N 21°19′36″E / 43.583333, 21.326667

Временска зона

UTC+1, лети UTC+2

Надморска висина

137 m

Површина

854 km²

Крушевац

Крушевац на мапи Србије

Остали подаци

Градоначелник

Братислав Гашић (СНС)

Поштански код

37-000

Позивни број

037

Регистарска ознака

KŠ/КШ

Веб-страна

www.krusevac.rs

Координате: 43° 34′ 60" СГШ, 21° 19′ 36" ИГД Крушевац је градско насеље града Крушевца у Расинском округу. Према најновијем попису из 2011. године, било је 57.627 становника (према попису из 2002. године било је 57.371 становника, а према оном из 1991. године - 57.871 становник)).

Крушевац је био средњовековна српска престоница. Крушевац данас има до 60.000 становника на територији града и око 130 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Општина Крушевац захвата површину од 854 km².

Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Географија[уреди]

Крушевац се налази на 137 метара надморске висине, и то на координатама 43° 34′ 60" северно и 21° 19′ 36" источно.

Историја[уреди]

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије. Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд. Турци нападају Крушевац више пута а освајају га тек 1427., после смрти деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама Ђурђа Бранковића, а Турци га коначно поробљавају 1454. године. У то време има турско име Алаџа Хисар (Шарени град). У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737-1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791., Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих регионалних центара тадашње Србије.

Прву апотеку у Крушевцу, а трећу у Србији, отворио је 1868. године Драгослав Кедровић (1839-1907).^[1]

Током Другог светског рата, припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине. После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом „Слободиште“.

Привреда[уреди]

Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Хенкел-Мерима“, „Trayal“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.

Градске славе и прославе[уреди]

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на „Малу Госпојину“, 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона - заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва „Добра нарав“, или „Баксузи, угурсузи и намћори“, специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.

Демографија[уреди]

У насељу Крушевац живи 46395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,2 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 19342 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	13862	^[2]
1953.	16638
1961.	21957
1971.	29509
1981.	53071
1991.	58808	57971
2002.	59036	57347

Етнички састав према попису из 2002.^[3]

Срби	54.690	95,36%
Роми	1.021	1,78%
Црногорци	427	0,74%
Југословени	159	0,27%
Македонци	135	0,23%
Хрвати	92	0,16%
Словенци	26	0,04%
Бугари	17	0,02%
Руси	16	0,02%
Мађари	16	0,02%
Горанци	12	0,02%
Чеси	10	0,01%
Муслимани	10	0,01%
Румуни	6	0,01%
Бошњаци	6	0,01%
Украјинци	4	0,00%
Немци	4	0,00%
Албанци	2	0,00%
Словаци	1	0,00%
Буњевци	1	0,00%
непознато	435	0,75%

Становништво према полу и старости ^[4]


	м	ж
?	115	113
80+	273	504
75-79	558	896
70-74	987	1208
65-69	1454	1653
60-64	1552	1673
55-59	1490	1706
50-54	2494	2810
45-49	2391	2785
40-44	1874	2225
35-39	1632	1848
30-34	1751	1956
25-29	2178	2246
20-24	2120	2179
15-19	2021	2010
10-14	1644	1519
5-9	1396	1406
0-4	1376	1304
просек	38.2	40.1

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	4745	5299	6904	9784	17123	18823	19342

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	3405	4573	4276	4827	1432	645	130	29	10	15	2.95

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	22890	6703	14557	881	681	68
Женски	25812	5947	14776	3372	1668	49

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	10376	158	1	76	4105	385	556	1645	189	540
Женски	9624	95	-	71	3256	105	199	1691	210	225
Оба	20000	253	1	147	7361	490	755	3336	399	765
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	153	346	715	419	393	359	-	1	335
Женски	292	271	466	901	1355	288	-	-	199
Оба	445	617	1181	1320	1748	647	-	1	534

Референце[уреди]

^ Крушевац: Сећање на првог фармацеута („Вечерње новости“, 9. децембар 2012), Приступљено 9. 4. 2013.
^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7