Варварин
- За друго значење погледати Варвари
| Варварин | |
 Дом културе у Варварину |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Расински |
| Општина | Варварин |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
43° 43′ 03" СГШ 21° 22′ 13" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 142 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 2198 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 37260 |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
  Варварин
Варварин на мапи Србије |
|
Координате: 43° 43′ 03" СГШ, 21° 22′ 13" ИГД
Варварин је градско насеље и седиште истоимене општине у Расинском округу. Лежи на левој обали Велике Мораве и лево од Каленићке реке тј. на њеној левој обали, на платоу надморске висине од 144 метара. Према попису из 2002. било је 2198 становника (према попису из 1991. било је 2306 становника).
Садржај |
[уреди] Географија
Варварин се налази се у централној Србиији, у регији Темнић, на Великој Морави.
[уреди] Историја
Име Варварина, насеља градског типа, долази од истоименог села знатно старијег порекла, мада је варошица један дужи период била позната под називом Бела Црква у 18-19 веку. Варварин је нарочито напредовао када су у њега дошли напредни Цинцари из Старе Србије и Грчке којима су се придружили способнији људи из овог краја. Као последица њиховог труда дошло је до одвајања варошице од села, а посебно када је Варварин проглашен за варош указом краља Милана Обреновића 29 септембра 1882. године. О настанку имена Варварин има више легенди. По једнима зато што су Турци на том месту пронашли мртво тело Иконије, љубе Тодора од Сталаћа, да су га секли и варили, чиме су се показали као варвари. По другима, при опсади Града Сталаћа, нека баба по имену Варвара упутила је одатле Турке да пазе куда из града на Морави излазе гуске, па тим путем крену у град, што су они и учинили. По трећима, Турци су се варварски понашали, спалили град и побили све живо што су нашли. Можда и по томе што су Турци на том месту варили неку бабу да покаже хајдуке. Археолошки налази указују да је одвајкада живот текао пуним током. Поред ископина на локацији Варварин од пре 4000 година и трагова из римског доба и ранијих периода, својом репрезентативношћу истиче се варваршки корпус, бронзано распеће из 12. века нађеног у Варварину, на тлу средњовековне Србије, са елементима византијског стварања а рађено у некој од романских радионоца на Западу. Чува се у Народном музеју у Београду.
У административни, привредни и културни центар Темнића, Варварин се развио после ослобођења од Турака, после Првог и Другог српског устанка. Заузима површину од 368 хектара. Број становника је доста варирао, тако је 1866. године имао 951 становника. По попису из 1948. године имао је укупно 1090 становника, а 1991. године тај број се повећао на 2306 становника. То је 9.7 % укупног становништва општине. Последњих година запажена је знатна миграција сеоског становништва према Варварину. Активно становништво чини 44,5% укупног становништва.
Најзначајнији датум у новијој историји Варварина је 30. мај 1999. године када је у недељу на дан верског празника Свете Тројице и велике недељне пијаце, око 13 h и неколико минута, са четири пројектила бомбардован мост на Великој Морави од ваздушних снага НАТО пакта. Приликом бомбардовања погинуло је 10 људи, 17 тешко, а више десетина лакше рањено.
[уреди] Порекло становништва
Према пореклу ондашње становништво Варварина из 1905. године, може се овако распоредити:
- Староседеоца има 7 породице са 75 куће.
- Косовско-метохијских досељеника има 8 породице са 98 куће.
- Из околине Алексинца има 6 породице са 67 куће.
- Из околине Ниша има 1 породица са 29 куће.
- Из околине Лесковца има 1 породица са 15 куће.
- Из околине Јагодине има 1 породица са 10 куће.
- Из Старе Србије има 1 породица са 6 куће.
[уреди] Демографија
У насељу Варварин живи 1761 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,7 година (37,7 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 735 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.149 | 97,77% | ||
| Црногорци | 6 | 0,27% | ||
| Македонци | 6 | 0,27% | ||
| Бугари | 6 | 0,27% | ||
| Горанци | 5 | 0,22% | ||
| Хрвати | 4 | 0,18% | ||
| Немци | 2 | 0,09% | ||
| Чеси | 1 | 0,04% | ||
| Југословени | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 12 | 0,54% | ||
| м | ж | |||
| ? | 13 | 15 | ||
| 80+ | 12 | 28 | ||
| 75-79 | 27 | 34 | ||
| 70-74 | 36 | 57 | ||
| 65-69 | 58 | 68 | ||
| 60-64 | 46 | 66 | ||
| 55-59 | 50 | 60 | ||
| 50-54 | 96 | 93 | ||
| 45-49 | 100 | 102 | ||
| 40-44 | 78 | 101 | ||
| 35-39 | 57 | 89 | ||
| 30-34 | 54 | 79 | ||
| 25-29 | 68 | 64 | ||
| 20-24 | 78 | 66 | ||
| 15-19 | 94 | 61 | ||
| 10-14 | 79 | 70 | ||
| 5-9 | 60 | 52 | ||
| 0-4 | 48 | 39 | ||
| просек | 37.7 | 41.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 867 | 264 | 552 | 31 | 16 | 4 |
| Женски | 983 | 183 | 568 | 162 | 66 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 387 | 55 | - | 1 | 86 | 7 | 3 | 48 | 13 | 18 |
| Женски | 369 | 39 | - | - | 86 | 3 | 1 | 46 | 9 | 9 |
| Оба | 756 | 94 | - | 1 | 172 | 10 | 4 | 94 | 22 | 27 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 15 | 47 | 22 | 14 | 11 | - | - | 41 | |
| Женски | 6 | 9 | 34 | 32 | 55 | 9 | - | - | 31 | |
| Оба | 12 | 24 | 81 | 54 | 69 | 20 | - | - | 72 |
[уреди] Економија
Од привредних капацитета у Варварину су лоцирани: ПИК „Варваринско поље“, Бројлер- живинска кланица итд.
Осим општинског органа управе у Варварину су још: Општински суд, ЈП Дирекција за урбанизам и изградњу, геодетска управа, служба друштвеног прихода са испекцијском службом и друге надлежне службе.
[уреди] Култура
Од споменика културе од значаја су: Кнежева воденица, Црква Св. Богородице, задужбина Милоша Обреновића, са гробницом кнеза Милете Радојковића, споменик Јови Курсули. Једно време је у Варварину било седиште Факултета уметности измештеног из Приштине због ратних догађања 1999. године.
[уреди] Референце
- ^ Подаци: "Насеља" књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Спољашње везе
- Дирекција за урбанизам и изградњу Варварин
- Расински округ
- Званично мрежно место општине Варварин
- Незванично мрежно место Варварина
- Извештај ББЦ-ја о бомбардовању моста у Варварину
- Фотографије последица бомбардовања моста у Варварину
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Варварин |
|---|
|
Бачина • Бошњане • Варварин • Варварин (село) • Горњи Катун • Горњи Крчин • Доњи Катун • Доњи Крчин • Залоговац • Избеница • Карановац • Мала Крушевица • Мареново • Маскаре • Обреж • Орашје • Пајковац • Парцане • Суваја • Тољевац • Церница |
