Варварин

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друго значење погледати Варвари
Варварин

Дом културе у Варварину
Дом културе у Варварину

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Расински
Општина Варварин
Становништво
Становништво (2011) 2169
Положај
Координате 43°43′03″N 21°22′13″E / 43.7175, 21.370333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 142 m
Варварин на мапи Србије
{{{alt}}}
Варварин
Варварин на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 37260
Позивни број 037
Регистарска ознака


Координате: 43° 43′ 03" СГШ, 21° 22′ 13" ИГД

Варварин је градско насеље и седиште истоимене општине у Расинском округу. Лежи на левој обали Велике Мораве и лево од Каленићке реке тј. на њеној левој обали, на платоу надморске висине од 144 метара. Према попису из 2011. било је 2169 становника.

Географија[уреди]

Велика Морава код Варварина

Варварин се налази се у централној Србији, у регији Темнић, на Великој Морави.

Историја[уреди]

Име Варварина, насеља градског типа, долази од истоименог села знатно старијег порекла, мада је варошица један дужи период била позната под називом Бела Црква у 18-19 веку. Варварин је нарочито напредовао када су у њега дошли напредни Цинцари из Старе Србије и Грчке којима су се придружили способнији људи из овог краја. Као последица њиховог труда дошло је до одвајања варошице од села, а посебно када је Варварин проглашен за варош указом краља Милана Обреновића 29 септембра 1882. године. О настанку имена Варварин има више легенди. По једнима зато што су Турци на том месту пронашли мртво тело Иконије, љубе Тодора од Сталаћа, да су га секли и варили, чиме су се показали као варвари. По другима, при опсади Града Сталаћа, нека баба по имену Варвара упутила је одатле Турке да пазе куда из града на Морави излазе гуске, па тим путем крену у град, што су они и учинили. По трећима, Турци су се варварски понашали, спалили град и побили све живо што су нашли. Можда и по томе што су Турци на том месту варили неку бабу да покаже хајдуке. Археолошки налази указују да је одвајкада живот текао пуним током. Поред ископина на локацији Варварин од пре 4000 година и трагова из римског доба и ранијих периода, својом репрезентативношћу истиче се варваршки корпус, бронзано распеће из 12. века нађеног у Варварину, на тлу средњовековне Србије, са елементима византијског стварања а рађено у некој од романских радионоца на Западу. Чува се у Народном музеју у Београду. На локалитету Бедем 2008. године почело је систематско ископавање рановизантијског утврђења из 6. века. Том приликом је нађена тробродна базилика. Тврђава је величине 130 са метара.

Православна црква у Варварину

У административни, привредни и културни центар Темнића, Варварин се развио после ослобођења од Турака, после Првог и Другог српског устанка. Након Другог српског устанка Варварин улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. Заузима површину од 368 хектара. Број становника је доста варирао, тако је 1866. године имао 951 становника. По попису из 1948. године имао је укупно 1090 становника, а 1991. године тај број се повећао на 2306 становника. То је 9.7 % укупног становништва општине. Последњих година запажена је знатна миграција сеоског становништва према Варварину. Активно становништво чини 44,5% укупног становништва.

Комеморација код споменика погинулим на варваринском мосту

Најзначајнији датум у новијој историји Варварина је 30. мај 1999. године када је у недељу на дан верског празника Свете Тројице и велике недељне пијаце, око 13 h и неколико минута, са четири пројектила бомбардован мост на Великој Морави од ваздушних снага НАТО пакта. Приликом бомбардовања погинуло је 10 људи, 17 тешко, а више десетина лакше рањено. Једна од погинулих је била Сања Миленковић, ученица Математичке гимназије. Породице су поднеле тужбу за надокнаду штете, али их је немачки Уставни суд одбацио 2013. године.[2]

Порекло становништва[уреди]

Према пореклу ондашње становништво Варварина из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 7 породице са 75 куће.
  • Косовско-метохијских досељеника има 8 породице са 98 куће.
  • Из околине Алексинца има 6 породице са 67 куће.
  • Из околине Ниша има 1 породица са 29 куће.
  • Из околине Лесковца има 1 породица са 15 куће.
  • Из околине Јагодине има 1 породица са 10 куће.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 6 куће.
  • Из околине Ћићевца има 1 породица са 5 куће. (подаци датирају из 1905. године)[3]

Демографија[уреди]

У насељу Варварин живи 1761 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,7 година (37,7 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 735 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1090 [4]
1953. 1100
1961. 1165
1971. 1519
1981. 1937
1991. 2306 2253
2002. 2408 2198
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
2.149 97,77%
Црногорци
  
6 0,27%
Македонци
  
6 0,27%
Бугари
  
6 0,27%
Горанци
  
5 0,22%
Хрвати
  
4 0,18%
Немци
  
2 0,09%
Чеси
  
1 0,04%
Југословени
  
1 0,04%
непознато
  
12 0,54%


Варварин у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 49 55 51 50 53 54 54 54 55 60 63 64
Пореске главе* - 69 67 61 65 70 70 70 66 68 74 77
Арачке главе** 149 146 155 160 164 160 157 167 168 177 191 199
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година



Економија[уреди]

Од привредних капацитета у Варварину су лоцирани: ПИК „Варваринско поље“, Бројлер- живинска кланица итд.

Осим општинског органа управе у Варварину су још: Општински суд, ЈП Дирекција за урбанизам и изградњу, геодетска управа, служба друштвеног прихода са испекцијском службом и друге надлежне службе.

Култура[уреди]

Дом за децу ометену у развоју израђен уз помоћ америчког инжењерског корпуса.

Од споменика културе од значаја су: Кнежева воденица, Црква Св. Богородице, задужбина Милоша Обреновића, са гробницом кнеза Милете Радојковића, споменик Јови Курсули. Једно време је у Варварину било седиште Факултета уметности измештеног из Приштине због ратних догађања 1999. године.

Референце[уреди]

  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ed (на српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1 Приступљено 12.07.2012. 
  2. ^ Нова бомба из Бона („Вечерње новости“, 6. септембар 2013)
  3. ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
  4. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  5. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  6. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :