М-87 Оркан
| М-87 Оркан | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Класификација | вишецевни бацач ракета | |
| Шасија | ФАП 2832 БС/АВ 8x8 | |
| Историја | ||
| Земља развоја |  СФРЈ
| |
| Конструктор | Обрад Вучуровић, Војнотехнички институт | |
| Произвођач | БНТ "Братство" Нови Травник | |
| Период развоја | 1984— 1989 | |
| Период производње | 1986—1990 | |
| Период употребе | 1990 — до данас | |
| Број произведених јединица | више од 28 ком. | |
| Варијанте | М-96 (са 4 цеви на возилу ЗИЛ 135 ЛМ) | |
| Димензије | ||
| Тежина у борбеном положају | 32.000 кг | |
| Дужина у маршевом положају | 9.000 мм | |
| Ширина у маршевом положају | 2.640 мм | |
| Висина у маршевом положају | 3.840 мм | |
| Клиренс | 375 мм | |
| Наоружање | ||
| Калибар | 262 мм | |
| Број цеви | 12 | |
| Дужина цеви | 4.600 мм | |
| Минимални домет паљбе | 5.000 м | |
| Максимални домет паљбе | 50.000 м | |
| Ударна површина | 165 x 180 (једним пројектилом) м² | |
| Максимални угао гађања | 3,5-65 ° по вертикали ±7,5° по хоризонтали | |
| Тачност (расипање) | 245 м (по хоризонтали), 280 м (по вертикали) | |
| Нишански уређај | Панорамски уређај | |
| Посада | 5 људи. | |
| Прелазак система из маршевог у борбни положај | 10 мин | |
| Трајање плотуна | 40 с | |
| Потребно време за напуштање ватреног положаја након плотуна | 3 мин | |
| Споредно | митраљез 12,7 мм или бровинг М2 | |
| Погон | ||
| Тип мотора | дизел-мотор са директним убризгавањем | |
| Снага мотора | 319.5 КС | |
| Максимална брзина на аутопуту | 80 км/ч | |
| Досег возила | 600 км | |
| Врста погонског система | на точковима 8×8 | |
М-87 Оркан је самоходни вишецевни лансер ракета 262 mm (СВЛР М87) у борбеном саставу Војске Србије.[1]
Развој[уреди | уреди извор]
Развој потпуно аутоматизованог вишецевног самоходног ракетног система калибра 262 мм, великог домета, започео је 1980. године. И поред чињенице да су у оквиру дотадашњег развоја постојала решења за више сличних подсистема, ипак се овде радило о потпуно аутоматизованом систему изузетно великог калибра, за који је требало решити низ техничких и технолошких проблема. Систем носи посебно развијена варијанта подвоска из фамилије возила 9т, 8x8.
Усвајањем у наоружање, 1988. године, Југославија се сврстала у мали број земаља које су развиле и произвеле сличан систем. Посебност система је велика прецизност у четири балистичке верзије. Велики ефекат на циљу постиже се касетним бојевим главама у две верзије. Коришћењем телевизијског коректора остварује се корекција лета ракете на бази реалне трајекторије активне фазе, што обезбеђује велику тачност дејства.
Намена[уреди | уреди извор]
СВЛР са ракетама са касетном бојном главом (КБГ) користи се за ватрену подршку оперативних састава дејством по значајним површинским циљевима као што су концентрације људства, тенковских, механизованих и моторизованих јединица. Такође се користи за ваздушне и морнаричке десанте, нападе на командна места и центре везе, ватрене положаје артиљерије и тактичких балистичких ракета, а такође и против авиона на земљи (на отвореном простору), логистичке инфраструктуре, виталних војних и индустријских објеката и терористичких база.
Са убојном главом са противоклопним минама СВЛР се користи за затварање правца продора оклопних јединица.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
- Посада: пет чланова (командир одељења, нишанџија, помоћник нишанџије, темпирач и возач
- Лансер: возило 9П113М2 са четири лансирне цеви калибра 262 mm
- Поље дејства:
- по елевацији 3,5-65
- по правцу ±7,5
- Пуњење лансера: ручно, помоћу дизалице, помоћних стаза и помоћног возила
- Време пуњења све четири цеви: око 40 минута
- Време преласка из маршевског у борбени положај: до 10 минута
- Време преласка из борбеног у маршевски положај: до 3 минута
- Дужина лансера: 10.690 mm
- Ширина лансера без платформе: 2.800 mm
- Висина лансера: 3.035 mm
- Висина лансера при максималном углу елевације: 10.100 mm
- Помоћно наоружање:
- митраљез 12,7 mm
- М87 на крову кабине теренског возила
Карактеристике ракете[уреди | уреди извор]
- Маса ракете са КБГ са бомбицама и електронским темпирним упаљачем: 94,5 kg са толеранцијом од 0,2 kg
- Маса електронског темпирног упаљача: 3,35 kg
- Маса погонског пуњења летног мотора без инхибитора: 147,8 kg
- Маса погонског пуњења избацивог мотора: 12,9 kg
- Маса контејнера са ракетом: 432 kg
- Дужина ракете: - 4.657 mm
- Дужина без упаљача: - 4.357 mm
- Површина КГБ са бомбицама КБ-1: 165 x 180 метара
- Радијус убојног дејства бомбице: око 10 m
- Пробојност: око 60 mm
- Време рада летног мотора: од 3,8 до 5,4 s (4,3 s на нормалној температури)
- Домет на нормалној температури: 50 km
- Растурање на максималном домету:
- По даљини: 245 m
- По правцу: 280 m
- Алтернативно пуњење убојних глава:
- 24 противоклопне мине са кумулативним пуњењем пробојности до 40 mm; мине су снабдевене електронским упаљачем који реагује на прекид магнетског поља
Корисници[уреди | уреди извор]
Србија -4
Војска Србије[уреди | уреди извор]
Ракетни дивизион у Артиљеријској бригади Војске Србије из Ниша користи самоходне вишецевне лансере ракета (СВЛР) М87 оркан са четири цеви постављене на лансирно возило 9П113М2 (камион ЗИЛ 135ЛМ) ракетног система земља-земља 9К52 луна-М. Модификовани лансери могу да се врате на основну намену. Изворни пројекат СВЛР М87 био је у конфигурацији са 12 лансирних цеви постављених на теренском возилу ФАП 2832 БС/АВ или 3232БЦ. Током распада бивше Југославије у Србију је дошла једна батерија од 4 оруђа. Интеграција лансирних цеви 262 mm на лансер 9П113М2 била је најједноставније решење, јер су за то била потребна минимална улагања. Урађена је од цеви произведених у Србији на 4 шасије Луне-М у 38. ракетној бригади.
Бивши корисници:[уреди | уреди извор]
Босна и Херцеговина - (6) Један неоперативан у касарни у Бања Луци. Осталих 5 уништено заједно са свих 68 ракета.[2] Шасија последњег оригиналног Оркана, ФАП 3232, продата из БНТ Нови Травник у цивилне сврхе и прерађена у кипер.[3]
Хрватска - (2) Један у резерви, један у музеју. Без ракета за систем.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Војска Србије”. Архивирано из оригинала 26. 9. 2015. г. Приступљено 11. 6. 2009. Текст „ Наоружање Копнене војске ” игнорисан (помоћ); Текст „ Артиљерија ” игнорисан (помоћ); Текст „ Лансер ракета самоходни четвороцевни 262 mm М87 ОРКАН ” игнорисан (помоћ)
- ^ „Landmine & Cluster Munition Monitor | Country Profiles | Bosnia and Herzegovina | 2012 | Cluster Munition Ban Policy”. web.archive.org. 5. 10. 2013. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г. Приступљено 11. 12. 2021.
- ^ „Fabrika Automobila Priboj - FAP - FAP 3232, remont i prepravka sa raketnog sistema ORKAN u kiper. Vozilo je od raspada SFRJ stajalo u fabrici BNT u Novom Travniku do ovog leta kada je prodato. | Фејсбук”. www.facebook.com (на језику: српски). Приступљено 11. 12. 2021.
