М-87 Оркан

Из Википедије, слободне енциклопедије
М-87 Оркан

М-87 Оркан
М-87 Оркан

Основне карактеристике
Земља порекла Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Намена вишецевни бацач ракета
Почетак производње 1980
Уведен у употребу 1982
Први корисник Југословенска народна армија
Брзина на путу 80 km/h
Досег 50 км km
Димензије и маса
Дужина 9 m
Ширина 2,64 m
Висина 3,84 m
Опрема
Главно наоружање возило 9П113М2 са четири лансирне цеви калибра 262 mm
Споредно наоружање митраљез 12,7 mm и М87 на крову кабине теренског возила
Мотор дизел-мотор са директним убризгавањем
Посада
Посада 5

М-87 Оркан је самоходни вишецевни лансер ракета 262 mm (СВЛР М87) у борбеном саставу Војске Србије.[1]

Развој[уреди]

Оркан

Развој потпуно аутоматизованог вишецевног самоходног ракетног система калибра 262 мм, великог домета, започео је 1980. године. И поред чињенице да су у оквиру дотадашњег развоја постојала решења за више сличних подсистема, ипак се овде радило о потпуно аутоматизованом систему изузетно великог калибра, за који је требало решити низ техничких и технолошких проблема. Систем носи посебно развијена варијанта подвоска из фамилије возила 9т, 8x8.

Усвајањем у наоружање, 1988. године, тадашња Југославија се сврстала у мали број земаља које су развиле и произвеле сличан систем. Посебност система је велика прецизност у четири балистичке верзије. Велики ефекат на циљу постиже се касетним бојевим главама у две верзије. Коришћењем телевизијског коректора остварује се корекција лета ракете на бази реалне трајекторије активне фазе, што обезбеђује велику тачност дејства.

Намена[уреди]

СВЛР са ракетама са касетном бојном главом (КБГ) користи се за ватрену подршку оперативних састава дејством по значајним површинским циљевима као што су концентрације људства, тенковских, механизованих и моторизованих јединица. Такође се користи за ваздушне и морнаричке десанте, нападе на командна места и центре везе, ватрене положаје артиљерије и тактичких балистичких ракета, а такође и против авиона на земљи (на отвореном простору), логистичке инфраструктуре, виталних војних и индустријских објеката и терористичких база.

Са убојном главом са противоклопним минама СВЛР се користи за затварање правца продора оклопних јединица.

Карактеристике[уреди]

  • Посада: пет чланова (командир одељења, нишанџија, помоћник нишанџије, темпирач и возач
  • Лансер: возило 9П113М2 са четири лансирне цеви калибра 262 mm
  • Поље дејства:
    • по елевацији 3,5-65
    • по правцу: ±7,5
  • Пуњење лансера: ручно, помоћу дизалице, помоћних стаза и помоћног возила
  • Време пуњења све четири цеви: око 40 минута
  • Време преласка из маршевског у борбени положај: до 10 минута
  • Време преласка из борбеног у маршевски положај: до 3 минута
  • Дужина лансера: 10.690 mm
  • Ширина лансера без платформе: 2.800 mm
  • Висина лансера: 3.035 mm
  • Висина лансера при максималном углу елевације: 10.100 mm
  • Помоћно наоружање:
    • митраљез 12,7 mm
    • М87 на крову кабине теренског возила

Карактеристике ракете[уреди]

Оркан 2 на сајму „Партнер 2011“
  • Маса ракете са КБГ са бомбицама и електронским темпирним упаљачем: 94,5 kg са толеранцијом од 0,2 kg
  • Маса електронског темпирног упаљача: 3,35 kg
  • Маса погонског пуњења летног мотора без инхибитора: 147,8 kg
  • Маса погонског пуњења избацивог мотора: 12,9 kg
  • Маса контејнера са ракетом: 432 kg
  • Дужина ракете: - 4.657 mm
  • Дужина без упаљача: - 4.357 mm
  • Површина КГБ са бомбицама КБ-1: 165 x 180 метара
  • Радијус убојног дејства бомбице: око 10 m
  • Пробојност: око 60 mm
  • Време рада летног мотора: од 3,8 до 5,4 s (4,3 s на нормалној температури)
  • Домет на нормалној температури: 50 km
  • Растурање по даљини на максималном домету: 245 m
  • Растурање по правцу на максималном домету: 280 m
  • Алтернативно пуњење убојних глава:
    • 24 противоклопне мине са кумулативним пуњењем пробојности до 40 mm; мине су снабдевене електронским упаљачем који реагује на прекид магнетског поља

Корисници[уреди]

Војска Србије[уреди]

Ракетни дивизион у Артиљеријској бригади Војске Србије из Алексинца користи самоходне вишецевне лансере ракета (СВЛР) М87 оркан са четири цеви постављене на лансирно возило 9П113М2 (камион ЗИЛ 135ЛМ) ракетног система земља-земља 9К52 луна-М. Модификовани лансери могу да се врате на основну намену. Изворни пројекат СВЛР М87 био је у конфигурацији са 12 лансирних цеви постављених на теренском возилу ФАП 2832 БС/АВ. али током распада бивше Југославије лансери нису дошли до Србије. Интеграција лансирних цеви 262 mm на лансер 9П113М2 била је најједноставније решење, јер су за то била потребна минимална улагања.

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: М-87 Оркан

Референце[уреди]