Ђорђе Лаврнић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Лаврнић
Лични подаци
Надимак Ђоко
Датум рођења (1946-06-06)6. јун 1946.
Место рођења Комић, ФНР Југославија
Датум смрти 27. новембар 2010.(2010-11-27) (64 год.)
Место смрти Добој, Република Српска, БиХ
Држављанство СФРЈ
Информације о каријери
Позиција десни бек
Сениорска каријера
Године Клуб

1967—1973
1981—1985
Слатина
Криваја Завидовићи
Слога Добој
Репрезентативна каријера
Југославија 137 (468)

Ђорђе Лаврнић (Комић, 6. јун 1946Добој, 27. новембар 2010) био је српски и југословенски рукометаш.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 6. јуна 1946. године у Комићу код Удбине, већ као дете с родитељима одлази у Славонију. Рукометну каријеру започео је у Рукометном клубу Слатина из Подравске Слатине. Играо је на позицији бека. Од 1967. године мења рукометну средину и прелази у екипу Криваје из Завидовића. Исте године по доласку Лаврнића у Завидовиће, Криваја је играла разигравање за првака СР Босне и Херцеговине те у две утакмице победила Раднички из Горажда и потом наставља квалификације кроз које улази у Прву савезну рукометну лигу Југославије. У Криваји је играо пуних шест година и био један од најбољих рукометаша у историји клуба.[1]

Године 1973. Лаврнић као засигурно један од тада најбољих леворуких играча на свету, одлази у Западну Немачку, где игра све до 1981. године. И у Немачкој је пружао веома добре партије и био готово непогрешив у извођењу седмераца. Једно време седамдесетих година је по просеку постигнутих погодака из седмераца био међу најуспешнијим рукометашима света. Био је најбољи стрелац немачке Бундеслиге у сезони 1977/78, када је постигао 173 погодка.[2]

Године 1981. враћа се у Југославију и игра за екипу Слоге из Добоја, где је играо све до 1985. године када је завршио играчку каријеру, да би одмах потом у истом клубу наставио као тренер.[3]

За репрезентацију Југославије је одиграо 137 утакмица и постигао 468 погодака.[4] Круну играчке каријере доживео је на Олимпијским играма 1972. године у Минхену, где је освојио златну медаљу.[5] Био је један од најбољих играча те славне генерације и најбољи стрелац Југославије са 28 постигнутих погодака.[6] Са репрезентацијом је још освојио две бронзане медаље на Светским првенствима и то 1970. у Француској и 1974. у Источној Немачкој.

Преминуо је 27. новембра 2010. године у добојској Општој болници „Свети апостол Лука” од последица можданог удара.[7] Сахрањен је два дана касније на гробљу Шушњари у Добоју.[8]

Током 2018. године у част Лаврнића осликан је мурал са његовим ликом на једној стамбеној згради у центру Добоја.[9][10][11]

Успеси[уреди | уреди извор]

Југославија

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Đorđe Lavrnić – Zlatna medalja na OI Munchen 1972. godine”. rkkrivaja.com. 7. 10. 2020. Приступљено 7. 10. 2020. 
  2. ^ „NAJBOLJI STRELCI BUNDESLIGE OD 1977: Nenadić i Vujin nasledili Lavrnića, Timka i Miljka”. balkan-handball.com. 14. 11. 2020. Приступљено 14. 11. 2020. 
  3. ^ „Đorđe Lavrnić dobio mural u Doboju”. mojasrpska.info. 25. 7. 2018. Приступљено 7. 10. 2020. 
  4. ^ „Preminuo rukometaš Djordje Lavrnic”. vesti.rs. 7. 10. 2020. Приступљено 7. 10. 2020. 
  5. ^ „Preminuo rukometaš Đorđe Lavrnić”. РТРС. 7. 10. 2020. Приступљено 7. 10. 2020. 
  6. ^ „Olimpijska zlata: Dominacija rukometaša u Minhenu”. strategija.org. 7. 10. 2020. Приступљено 7. 10. 2020. 
  7. ^ „Умро Ђорђе Лаврнић”. Глас Српске. 28. 11. 2010. Приступљено 7. 10. 2020. 
  8. ^ „Oproštaj od zlatnog olimpijca”. Независне новине. 30. 11. 2010. Приступљено 7. 10. 2020. 
  9. ^ „Đorđe Lavrnić: Doboj pamti svoju rukometnu legendu”. granicedoboja.info. 25. 8. 2018. Приступљено 7. 10. 2020. 
  10. ^ „Zlatni olimpijac dobio mural u Doboju”. mondo. 25. 7. 2018. Приступљено 7. 10. 2020. 
  11. ^ „Златни олимпијац Ђорђе Лаврнић добио мурал у Добоју”. БН ТВ. 28. 7. 2018. Приступљено 7. 10. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]