Социјалистичка Република Босна и Херцеговина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Босна и Херцеговина (вишезначна одредница).
Социјалистичка Република Босна и Херцеговина
Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina

28. април 1945. — 3. март 1992.
Застава Босне и Херцеговине Грб Босне и Херцеговине
Застава Грб
Locator map Bosnia and Herzegovina in Yugoslavia.svg
Положај СР Босне и Херцеговине у СФР Југославији
Географија
Земља СФР Југославија
Главни град Сарајево
Површина 51.129 km²
Становништво 4.377.033 (1991. год)
Друштво
Званични језици Српскохрватски језик
Валута Југословенски динар
Владавина
Облик владавине Народна република
Социјалистичка република
Оснивање 28. април 1945.
Независност 3. март 1992.
Догађаји
формирање ЗАВНОБиХ 25. новембар 1943.
оснивање ДФ БиХ 28. април 1945.
формирање ФНРЈ 29. новембар 1945.
независност од СФРЈ 3. март 1992.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Портал:СФРЈ
Овај чланак је део серије о
историји Босне и Херцеговине, Републике Српске:

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина (СР БиХ) је била једна од шест република у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Постојала је од априла 1945. до марта 1992. године и у том периоду је променила неколико назива - најпре је априла 1945. названа Федерална Држава Босна и Херцеговина, доношењем првог Устава 1946. названа је Народна Република Босна и Херцеговина, а у „Социјалистичку Републику“ преименована је кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године.

Спадала је међу средње развијене југословенске републике. По привредном развоју иза ње су биле СР Црна Гора и СР Македонија. Била је трећа по величини после СР Србије и СР Хрватске. Главни град је био Сарајево.

Конститутивни народи у СР БиХ били су - Муслимани (званично шеста југословенска нација, од 1971. године, данас користе назив Бошњаци), Срби и Хрвати. Од аутохтоних националних заједница најбројнији су били Украјинци, али нису имали статус званичне народности.

Независност Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је проглашена марта 1992. године, а 8. априла 1992. крње председништво јој је променило назив у Република Босна и Херцеговина. Скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је прогласила своју независност од Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине дан пре промене имена, 7. априла 1992. По проглашењу независности СРБиХ, у њој је избио грађански рат, који је трајао до 1995. године када је потписивањем Дејтонског споразума створена нова Босна и Херцеговина.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Босне и Херцеговине

Средњовековна Босна пала је под власт Отомаске царевине половином XV века. Отоманска власт, уз бројне буне и устанке становништва, трајала је до 1878. године, када је после великог устанка, одлуком Берлинског конгреса територија Босне и Херцеговине предата на управу Аустроугарској монархији. Године 1908. Аустроуграска је извршила анексију Босне и Херцеговине и ова одлука је довела да великог отпора становништва. То је резултовало Сарајевским атентатом на престолонаследника Франца Фердинада, 1914. године, што је био повод за избијање Првог светског рата.

После завршетка Првог светског рата, 1918. године територија Босне и Херцеговине била је укључена у састав новостворене државе - Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније назване Краљевина Југославија.

Народноослободилачка борба[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Босна и Херцеговина у Народноослободилачкој борби

Почетком Другог светског рата у Југославији, 1941. године, територија Босне и Херцеговине је ушла у састав усташке Независне Државе Хрватске. Тада су отпочели масовни покољи усташа над српским становништвом, због чега је избио оружани устанак. Међу устаницима је убрзо дошло до отоврене поделе на партизане и четнике. Партизане је организовала и предводила Комунистичка партија Југославије (КПЈ), а главна жаришта њиховог устанка у БиХ били су подручја Босанске крајине и источне Босне. После слома партизанског устанка у Србији, крајем 1941, главнина и руководство партизанског Народноослободилачког покрета су прешли у БиХ, која је тада постала центар устанка у Југославији. На њеној територији вођене су одлучујуће борбе против окупатора - Друга, Трећа (делимично), Четврта, Пета, Шеста (делимично) и Седма непријатељска офанзива.

У Јајцу је 29. новембра 1943. године одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на коме су ударени темељи нове државе и тај датум се у СФРЈ обележавао као Дана Републике. Пре тог заседања је у Мркоњић-Граду, 25. новембра 1943. године, одржано Прво заседање ЗАВНОБиХ-а на којем је БиХ конституисана као самостална федерална јединица и тај датум се обилежавао (обележава се и данас) у СР БиХ као Дан Државности.

Још је важан датум и 27. јули Дан Устанка народа БиХ када је 1941. године, оружаном акцијом у Дрвару, почео устанак против окупатора.

Послератни развој[уреди]

По ослобођењу земље почиње и изградња, а баш у СР БиХ се улазе највише труда путем радних акција (изградња пруга Брчко-Бановићи и Шамац-Сарајево), као и изградњом индустријских гиганата у Зеници и Тузли. СР БиХ се нагло индустријализовала и упоредо са развојем индустрије вршило се и школовање и описмењавање становништва. Тако се отварају и факултети у Сарајеву, Тузли, Бања Луци и Мостару.

У СР БиХ су се одржавала и важна спортска такмичења, а једно од најзначајнијих је Зимска олимпијада одржана 1984. године у Сарајеву.

Такође је и музичка сцена у Сарајеву била веома богата и одржавали су се многи концерти како домаћих тако и страних извођача. Рок групе као сто су Индекси и Бијело дугме оставиле су битан траг у музичкој историји Сарајева, а многе младе групе им се придружују током 80-их година.

Управо због богатства различитих култура на подруцију СР БиХ, њу су многи са правом називали Југославија у малом.

Независност[уреди]

Независност је прогласила марта 1992. године, а Уредбом „крњег“ Председништва СР БиХ, 8. априла 1992. назив јој је промењен у Република Босна и Херцеговина. Тада су на територији СР БиХ већ постојале Хрватска заједница Херцег-Босна, основана 18. новембра 1991. и Република Српска Босна и Херцеговина, основана 9. јануара 1992. године. Народна скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је априла 1992. прогласила независност од Босне и Херцеговине и останак у Југославији. Након рата на овим просторима, ступањем на снагу Дејтонског споразума крајем 1995. године је настала „нова“ Босна и Херцеговина састављена од два ентитета: Федерације БиХ и Републике Српске.

Општине у СР Босни и Херцеговини[уреди]

Етнички састав СР БиХ 1991. године

На попису из 1971. године, СР Босна и Херцеговина састојала се из 107 општина, да би се 1978. године у Граду Сарајеву формирале две нове општине Нови Град и Стари Град, па је на пописима из 1981. и 1991. године, СР Босна и Херцеговина имала 109 општина, и то:

  • Град Сарајево (10 општина): Вогошћа, Илијаш, Илиџа, Нови Град, Ново Сарајево, Пале, Стари Град, Трново, Хаџићи и Центар.
  • остале општине у СР Босни и Херцеговини, биле су: Бановићи, Бања Лука, Бијељина, Билећа, Бихаћ, Босанска Градишка, Босанска Дубица, Босанска Крупа, Босански Брод, Босански Нови, Босански Петровац, Босански Шамац, Босанско Грахово, Братунац, Бреза, Брчко, Бугојно, Бусовача, Вареш, Велика Кладуша, Високо, Витез, Вишеград, Власеница, Гацко, Гламоч, Горажде, Горњи Вакуф, Градачац, Грачаница, Груде, Дервента, Добој, Доњи Вакуф, Дувно, Жепче, Живинице, Завидовићи, Зворник, Зеница, Јабланица, Јајце, Какањ, Калесија, Калиновик, Кисељак, Кладањ, Кључ, Коњиц, Котор Варош, Крешево, Купрес, Лакташи, Ливно, Лиштица, Лопаре, Лукавац, Љубиње, Љубушки, Маглај, Модрича, Мостар, Мркоњић Град, Невесиње, Неум, Нови Травник, Олово, Орашје, Оџак, Посушје, Приједор, Прњавор, Прозор, Пуцарево, Рогатица, Рудо, Сански Мост, Скендер Вакуф, Соколац, Србац, Сребреник, Сребреница, Столац, Теслић, Тешањ, Титов Дрвар, Требиње, Тузла, Угљевик, Фојница, Фоча, Хан Пијесак, Цазин, Чајниче, Чапљина, Челинац, Читлук, Шековићи и Шипово.

Имена Градова[уреди]

Називи одређених градова у време постојања СР Босне и Херцеговине:

Функционери СР Босне и Херцеговине[уреди]

Председници[уреди]

Јабланица - срушени мост на Неретви
Мраковица - споменик НОБ-а на Козари

Премијери[уреди]

Види још[уреди]