Слатина (Подравска)
-
- За остале употребе, погледајте чланак Слатина.
| Слатина |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Вировитичко-подравска |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 10.152 |
| Агломерација (2011) | 13.609 |
| Положај | |
| Координате | |
| Површина | 156 km² |
 Слатина
Слатина на мапи Хрватске
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Иван Рошташ |
| Поштански код | 33520 |
Слатина (раније Подравска Слатина) је град у Хрватској у Вировитичко-подравској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 13.609 становника, а у самом насељу је живело 10.152 становника.[1]
Садржај |
Становништво [уреди]
Град Слатина [уреди]
Број становника по пописима [уреди]
| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 14.819 | 15.844 | 14.638 | 13.475 | 12.598 | 12.509 | 11.805 | 11.929 | 10.290 | 10.201 | 9.188 | 8.372 | 6.548 | 6.625 | 5.464 |
- напомене:
Настао из старе општине Подравска Слатина. До 1991. исказиван под именом Подравска Слатина. У 1981. део података садржан је у општини Сопје.
Слатина (насељено место) [уреди]
Број становника по пописима [уреди]
| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 10.920 | 11.416 | 9.923 | 8.066 | 6.318 | 5.735 | 5.006 | 5.100 | 3.861 | 3.785 | 3.180 | 2.828 | 2.236 | 2.070 | 1.451 |
- напомене:
До 1910. исказивано под именом Слатина. Од 1921. до 1991. исказивано под именом Подравска Слатина. У 1981. повећано припајањем насеља Слатински Липовац. За то бивше насеље садржи податке од 1857. У 1948. садржи део података за насеље Мединци.
Попис 1991. [уреди]
На попису становништва 1991. године, насељено место Подравска Слатина је имало 11.416 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 6,046 | 52,96% | ||
| Срби | 4,270 | 37,40% | ||
| Југословени | 584 | 5,11% | ||
| Муслимани | 34 | 0,29% | ||
| Црногорци | 33 | 0,28% | ||
| Албанци | 25 | 0,21% | ||
| Мађари | 21 | 0,18% | ||
| Словенци | 20 | 0,17% | ||
| Македонци | 13 | 0,11% | ||
| Украјинци | 7 | 0,06% | ||
| Русини | 6 | 0,05% | ||
| Немци | 5 | 0,04% | ||
| Словаци | 3 | 0,02% | ||
| Чеси | 3 | 0,02% | ||
| Бугари | 1 | 0,00% | ||
| Грци | 1 | 0,00% | ||
| Руси | 1 | 0,00% | ||
| остали | 6 | 0,05% | ||
| неопредељени | 245 | 2,14% | ||
| регион. опр. | 17 | 0,14% | ||
| непознато | 75 | 0,65% | ||
| укупно: 11.416 | ||||
Референце [уреди]
- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.“. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 29. 8. 2012.
Извор [уреди]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
