Ђорђо Ђовани Цукато
Ђорђо Ђовани Цукато | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 27. септембар 1761. |
| Место рођења | Пореч, Млетачка република |
| Датум смрти | 25. август 1810. (48 год.) |
| Место смрти | Гогошу |
Ђорђо Ђовани Цукато (итал. Giorgio Giovanni Zuccato; Пореч, 27. септембар 1761 — 25. август 1810, Гогошу) био је натурализовани руски и италијански генерал, у служби руске царске војске током Наполеонових ратова, посебно истакнут по наређењима генерала Александар Суворов током похода на Италију и Швајцарску 1799. године. У јуну 1810. гроф Николај Каменски му је поверио задатак да помогне антитурску побуну у Србији коју је предводио Карађорђе Петровић. [1] [2] [3] [4]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Поречу, тада саставном делу Млетачке републике, 24. септембра 1761. године [5] у породици која је припадала венецијанском племству, као син [6] Габријела и Елизабете Морели. [7] Са четири године поверен је брату своје мајке, Карлу Морелију (1730-1792), саветнику заједничких жупанија Горица и Градиска д'Изонцо, а самим тим постаје и поданик царице Марије Терезије од Аустрије.
Са избијањем руско-турског рата 1787. одлучио је да се пресели у Русију, ступајући следеће године у службу царице Катарине Друге са чином мајора. [8] Године 1788, распоређен у један од најпрестижнијих пукова руске царске војске, Чугујевски пук [9], учествовао је у опсади Очакова, где је одликован Орденом Светог Ђорђа 4. класе. [10]
У јуну 1810. године гроф Николај Каменски му је поверио задатак да помогне антитурску побуну у Србији коју је предводио Карађорђе. Напустио је Крајову 5. јуна и прешао Дунав 16. истог месеца, поново се ујединивши са Србима. У наредним месецима Руси и Срби опседали су Кладово и Прахово. Посебно је било битно заузимање Брзе Паланке, изузетно значајне, јер је отворила коридор директне комуникације између Мале Влашке и Србије. Одликован је Орденом Свете Ане 1. реда. Дана 20. јула и 2. августа поново је победио Турке код Прахова. Изненада је умро у Гогошу 25. августа 1810. године, као жртва експлозије гранате коју су бацили Турци.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „IL MAGGIOR GENERALE GIORGIO GIOVANNI ZUCCATO. UN PARENTINO AL SERVIZIO RUSSO (Parenzo 1761 - Gogosu 1810) APPUNTI PER UNA BIOGRAFIA by Mario Corti: nuovo Brossura | Libreria Studio Bosazzi”. www.abebooks.com (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2021.
- ^ Corti, Mario. „Il maggior generale Giorgio Giovanni Zuccato. Un parentino al servizio russo. Appunti per una biografia”. Collana Sism, №6, 2013. Приступљено 6. 10. 2021.
- ^ „Zuccato, Giorgio Giovanni - Istrapedia”. www.istrapedia.hr. Приступљено 6. 10. 2021.
- ^ Favilla, Massimo; Rugolo, Ruggero. „Venezia, 1772 : le molto ben architettate apparenze per l'entrata del cancellier grande Giovanni Girolamo Zuccato”. Приступљено 6. 10. 2021.
- ^ Corti 2013, стр. 9
- ^ group=N>La coppia ebbe altri sette figli, e inoltre nella casa convivevano anche il fratello di Gabriele, Giovanni, sacerdote, e una cameriera.}}
- ^ Corti 2013, стр. 8
- ^ Corti 2013, стр. 13
- ^ Corti 2013, стр. 6
- ^ Corti 2013, стр. 7