Прахово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прахово

Prahovo.jpg

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Неготин
Становништво
Становништво (2011) 1506
Положај
Координате 44°17′19″N 22°35′20″E / 44.288666, 22.589
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 49 m
Прахово на мапи Србије
{{{alt}}}
Прахово
Прахово на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 19330
Позивни број 019
Регистарска ознака NG


Координате: 44° 17′ 19" СГШ, 22° 35′ 20" ИГД

Прахово је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу.

Према попису из 2002. било је 1506 становника (према попису из 1991. било је 2296 становника).

Историја[уреди]

Прахово је индустријско насеље збијеног типа удаљено 9 km североисточно од Неготина. Смештено је на просечно 60 метара надморске висине, на десној обали Дунава. Железничком пругом и савременим путем повезано је са већим насељима. Површина атара је 1.957 хектара.

Остаци старије насељености упућују на знатну старост насеља лат. Aquis (трагови старог утврђења, локалитети Селиште и Стара Капела и други). Први пут се помиње у турским пописима у 16. веку (1530. године) као насеље са 34 куће. Године 1586. је имало 24 куће, 1736 - 60 кућа, 1846 - 160, а 1866. године 203 куће. Данашње насеље је подељено на Прахово (главни део насеља), Колонију и Прахово пристаниште.

Између два светска рата у Прахову су живеле следеће фамилије: Брсановић, Драгић, Трандафиловић, Ануцојевић, Брзуловић, Првујкић и Теодосијевић, Бребуловић, Удрић или Черчеловић, Њењуловић, Аврамовић, Праховљановић, Војимировић, Ћиришановић, Јеремић, Крекуловић, Димитријевић, Владић или Костантиновић, Ротаровић, Предић, Миорић, Јанковић, Војиновић и Кицупрановић, Андрејевић, Крачуновић, Шонић, Калинуцић, Гугић, Апановић, Челојевић, Абрашевић, Станчуловић, Танасијевић, Драгушиновић, Поповић, Буљигић, Фурњигић, Боболановић, Царановић и многе друге.

Заветина насеља је Света Тројица.

Православна црква Вазнесења Господњег у насељу је сазидана 1872. године.

Становништво Прахова је православно, а национално се изјашњава као српско (93,29%), влашко (3,12%) и остали (3,59%). Прахово је сврстано у влашка насеља.

Прахово је 1921. године имало 370 кућа и 1.914 становника, 1948 - 566 кућа и 2.186 становника, а 2002. године 700 кућа и 1.495 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству из овог насеља је око 580 становника (углавном у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Америци).

Основна школа у насељу је почела са радом 1882. године. Школске 2006/2007. године је имала 107 ученика.

Земљорадничка задруга у Прахову је основана 1899. године. (обнављана 1921. и 1947. године). Године 1960. припојена је Земљорадничкој задрузи у Неготину, заједно са задругама из Душановца и Самариновца. У периоду од 1950. до 1953. године у Прахову је радила и Сељачка радна задруга „Добривоје Радосављевић-Боби“ (престала са радом на основу одлуке скупштине задругара). Електричну расвету Прахово добија 1931. године (када је изграђена термо електрана за потребе железнице), Дом културе 1950, телефонске везе са светом 1982. (1989. године), а водовод 1998. године.

Код Прахова Немци су у Другом светском рату потопили више десетина сопствених бродова и чамаца да не падну у руке Совјетском Савезу.

Демографија[уреди]

У насељу Прахово живи 1257 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (42,2 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 488 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2186 [1]
1953. 2174
1961. 2600
1971. 2455
1981. 2412
1991. 2296 1809
2002. 2235 1506
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.405 93,29%
Власи
  
47 3,12%
Румуни
  
11 0,73%
Црногорци
  
5 0,33%
Роми
  
4 0,26%
Хрвати
  
1 0,06%
Словенци
  
1 0,06%
Македонци
  
1 0,06%
Бугари
  
1 0,06%
Југословени
  
1 0,06%
непознато
  
24 1,59%


Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Железничка станица у Прахову

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]