Прахово
| Прахово |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1506 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 49 m |
 Прахово
Прахово на мапи Србије
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19330 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Координате: 44° 17′ 19" СГШ, 22° 35′ 20" ИГД
Прахово је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу.
Према попису из 2002. било је 1506 становника (према попису из 1991. било је 2296 становника).
Садржај |
Историја [уреди]
Прахово је индустријско насеље збијеног типа удаљено 9 km североисточно од Неготина. Смештено је на просечно 60 метара надморске висине, на десној обали Дунава. Железничком пругом и савременим путем повезано је са већим насељима. Површина атара је 1.957 хектара.
Остаци старије насељености упућују на знатну старост насеља лат. Aquis (трагови старог утврђења, локалитети Селиште и Стара Капела и други). Први пут се помиње у турским пописима у 16. веку (1530. године) као насеље са 34 куће. Године 1586. је имало 24 куће, 1736 - 60 кућа, 1846 - 160, а 1866. године 203 куће. Данашње насеље је подељено на Прахово (главни део насеља), Колонију и Прахово пристаниште.
Између два светска рата у Прахову су живеле следеће фамилије: Трандафиловићи, Ануцешти, Брзуловићи (слава Петковица и св. Никола), Првујкићи и Теодосијевићи (слава св. Никола), Гребулешти (слава Петковица), Брсани (слава св. Мрата), Удрој или Черчелешти (слава Петковица), Питојешти (слава Петковица), Њењулешти (слава св. Никола), Аврамовићи (слава Петковица), Праховљани (слава Петковица), Турчикешти (слава св. Никола), Ћиринешти (слава Петковица), Иринешти (слава Петковица), Кракулешти (слава Петковица), Димитријевићи (слава Митровдан), Владулешти (слава Петковица), Ротаровићи, Предићи, Миорићи, Јанковићи, Горели, Воиновићи и Кицупрановићи (слава св. Арханђео), Андрејешти (слава св. Никола), Крацуновићи или Крацунешти (слава св. Никола), Шонешти (слава св. Арханђео), Калоцунешти (слава Петковица), Ивашкоњи (слава Петковица), Апанешти (слава св. Никола), Челојешти или Челојевићи (слава св. Арханђео), Ђамбашешти (слава св. Никола), Станчешти (слава Велика Госпојина), Његрешти или Танасијевићи (слава Митровдан), Драгушини (слава Петковица), Поповићи (слава Петковица), Буљига (слава св. Никола), Роуцешти (слава св. Никола), Цанкушели (слава Петковица), Фурњиге (слава св. Јован), Боболани (слава Петковица), Буридани (слава Петковица) и Царани (слава Петковица).
Заветина насеља је Света Тројица.
Православни храм Вазнесења Господњег у насељу је сазидан 1872. године.
Становништво Прахова је православно, а национално се изјашњава као српско (већином), влашко, румунско и ромско. Антропогеографским и етнолошким изучавањима Прахово је сврстано у влашка насеља.
Прахово је 1921. године имало 370 кућа и 1.914 становника, 1948 - 566 кућа и 2.186 становника, а 2002. године 700 кућа и 1.495 становника. Године 2007. на привременом раду у иностранству из овог насеља је око 580 становника (углавном у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Америци).
Основна школа у насељу је почела са радом 1882. године. Школске 2006/2007. године је имала 107 ученика.
Земљорадничка задруга у Прахову је основана 1899. године. (обнављана 1921. и 1947. године). Године 1960. припојена је Земљорадничкој задрузи у Неготину, заједно са задругама из Душановца и Самариновца. У периоду од 1950. до 1953. године у Прахову је радила и Сељачка радна задруга „Добривоје Радосављевић-Боби“ (престала са радом на основу одлуке скупштине задругара). Електричну расвету Прахово добија 1931. године (када је изграђена термо електрана за потребе железнице), Дом културе 1950, телефонске везе са светом 1982. (1989. године), а водовод 1998. године.
Код Прахова Немци су у Другом светском рату потопили више десетина сопствених бродова и чамаца да не падну у руке Совјетском Савезу.
Демографија [уреди]
У насељу Прахово живи 1257 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (42,2 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 488 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.405 | 93,29% | ||
| Власи | 47 | 3,12% | ||
| Румуни | 11 | 0,73% | ||
| Црногорци | 5 | 0,33% | ||
| Роми | 4 | 0,26% | ||
| Хрвати | 1 | 0,06% | ||
| Словенци | 1 | 0,06% | ||
| Македонци | 1 | 0,06% | ||
| Бугари | 1 | 0,06% | ||
| Југословени | 1 | 0,06% | ||
| непознато | 24 | 1,59% | ||
| м | ж | |||
| ? | 22 | 23 | ||
| 80+ | 15 | 35 | ||
| 75-79 | 28 | 43 | ||
| 70-74 | 63 | 82 | ||
| 65-69 | 56 | 70 | ||
| 60-64 | 31 | 41 | ||
| 55-59 | 37 | 34 | ||
| 50-54 | 52 | 47 | ||
| 45-49 | 56 | 46 | ||
| 40-44 | 40 | 48 | ||
| 35-39 | 37 | 25 | ||
| 30-34 | 46 | 38 | ||
| 25-29 | 60 | 51 | ||
| 20-24 | 45 | 49 | ||
| 15-19 | 46 | 38 | ||
| 10-14 | 40 | 28 | ||
| 5-9 | 33 | 37 | ||
| 0-4 | 29 | 35 | ||
| просек | 42.2 | 45.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 634 | 145 | 418 | 39 | 32 | - |
| Женски | 670 | 83 | 407 | 145 | 34 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 289 | 28 | - | - | 79 | 25 | 12 | 19 | 3 | 73 |
| Женски | 121 | 29 | - | - | 24 | 3 | - | 12 | 2 | 8 |
| Оба | 410 | 57 | - | - | 103 | 28 | 12 | 31 | 5 | 81 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | 6 | 13 | 2 | 3 | 5 | - | - | 21 | |
| Женски | 1 | 10 | 6 | 6 | 8 | 1 | - | - | 11 | |
| Оба | 1 | 16 | 19 | 8 | 11 | 6 | - | - | 32 |
Референце [уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Спољашње везе [уреди]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Неготин |
|---|
|
Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик |
