Let It Be

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Видите само све те маштовите референце. Чланак је означен овим шаблоном 00.00.0000. и налази се у категорији Музика. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Let it Be
Битлси
Жанр	рок музика
Датум изласка	8. мај 1970.
Трајање	35:13
Издавач	Епл, ЕМИ
Продуцент(и)	Фил Спектор
Дискографија
Abbey Road (1969)	Let it Be (1970)

„Let It Be“ је тринаести и последњи албум групе „Битлси“ (енгл. The Beatles). Продуцирао га је Фил Спектор. Готово сви снимци датирају из јануара 1969. године, када је група радила на пројекту за филм и албум „Get Back“, изузев песама „Across the Universe“, која је снимљена за потребе „White Album“-a; као и „I Me Mine“, која је, иако је компонована за овај пројекат, последња снимљена од свих песама групе, 2. јануара 1970. године.

Почетак распада групе

Маратонско снимање „White Album“-a је показало да чланови групе постају све већи индивидуалци, а поред тога, расле су несугласице, нарочито између Ленона и Макартнија, као и Макартнија и Харисона. Улазак Ленонове веренице, Јоко Оно, у рад групе видно је иритирао преостале чланове. Ипак, током новогодишњих празника, Макартни је позвао чланове групе да се окупе у филмском студију у Твикингему (део Лондона) како би отпочели снимање албума са минимумом техничке обраде, тј. као да наступају на концерту, и то испред филмских камера. Већ 2. јануара снимање је отпочело. Снимано је на десетине нових песама, а неке од њих нису завршиле само на каснијем албуму, већ и на многобројним сингловима, али и на албуму Abbey Road. После неколико дана постало је видно да је група у проблемима. Иако су пред укљученим микрофонима и камерама несугласице превазиђене, нетрпељивост између Макартнија и Харисона је била огромна, а Ленон је чак и у студију много више био посвећен Јоко Оно него групи. Стар је био пасиван. Све је кулминирало кроз неколико дана, када је Харисон, попут Стара приликом претходног пројекта, напустио групу и отишао у САД. Пројекат се нашао у ћорсокаку, па је снимање прекинуто 15. јануара.

Били Престон

Ипак, 22. јануара, снимање је настављено, овај пут у новом студију компаније „Епл“ (у власништву саме групе), који се налазио у подруму зграде саме компаније у улици Севајл Роу (Savile Row). Харисон се вратио, а групи се привремено прикључио и нови члан- тамнопути клавијатуриста Били Престон, кога су „Битлси“ упознали још као тинејџера, када су у истом клубу свирали у Хамбургу са његовим бендом. Убацивањем клавијатуристе за сталног члана, група је успела да добије савременији призвук. Остало је непознато да ли је Макартни, Харисон (већина историчара мисли да је Харисон то учинио) или неко други позвао Престона у студио.

Концерт на крову

Студијски рад је завршен 29. јануара, а Макартнијева идеја је била да се одржи повратнички концерт, чиме би „Битлси“ поново почели да привлаче публику. Остатак групе се сложио, међутим у потпуности су се разишли око идеје на којој локацији да се одржи тај наступ. Макартни је предложио да то буде неки клуб, попут „Кафе Каверн“-а, у коме је група свирала почетком 60-их, Ленон је хтео велики бесплатни концерт у Африци, Стар није хтео да то буде ван Британије, а Харисону је било свеједно, само је желео да се негде одржи. На крају је нађено компромисно решење- кров корпорације „Епл“ у сред Лондона, а публика би била случајни пролазници. Наравно, на концерту је учествовао и Престон, који је већ понео епитет „пети Битлс“. Међутим, концерт није пријављен полицији, па су се комшије током наступа непрекидно жалиле. Камера је на улици бележила подељену публику- неки су били одушевљени идејом, а неки згрожени. Музички гледано, концерт није протекао савршено. Ипак неки снимци су завршили касније и на албуму. Концерт је полиција прекинула након извођења песме “Get Back”.

Проблеми са објављивањем и Фил Спектор

Након самог пропадања пројекта са почетка 1969. године, "Битлси" су унајмили продуцента Глена Џонса да репродуцира снимке из студија и са концерта како би албум евентуално ипак заживео. Џонс је изнајмио термине у једном лондонском студију и отпочеле су вишемесечне перипетије: већина песама је преузета из студија, али ипак три песме су узете са моно-трака, предвиђених за филмовање концерта: "Dig a Pony", "I`ve Got a Feeling" и "One After 909". Ни ово се није свидело групи, па је касније преузето неколико студијских снимака, додата је реакција публике са концерта, додати су старији снимци ("Accross the Universe" из 1969. године). Ни то није задовољило све чланове групе. Ипак крајем године је најпре планирано објављивање албума “Get, Back”, на чијем омоту су чланови групе сликани на степеништу компаније „Еми“, у истом положају као и за први албум- “Please, Please Me”, само што су сада били у хипи-стилу. Албум је најпре најављен за септембар, па је због изласка албума "Abbey Road" пролонгиран за децембар, па је издавање опет отказано због потребе да се додатно доради. Од тога се, барем у почетку, одустало и уместо тога је објављен сингл "Get Back"/"Don`t Let me Down", чиме је, по обичају о необјављивању истих песама на синглу и албуму друга од ове две песме у старту елиминисана са ЛП-албума, док се прва наведена могла појавити само у виду снимка са концерта. Почетком 1970. године изашао је и сингл “Let it Be/The Long and Winding Road”- прва песма се ипак нашла на каснијем албуму, али друга наведена није. 2. и 3. јануара последњи пут су Макартни, Харисон и Стар снимали на „Еби Роуд“-у, како би поправили недостатке неких снимака без Ленона који је једнострано напустио групу, иако се још није званично одрекао „Битлса“, те отишао у Данску на одмор са супругом, Јоко Оно. Ова снимања дају на значају тврдњама оних који мисле да је ово, а не "Abbey Road" последњи албум "Битлса“. Тада је доснимљена студијска верзија песме "I Me Mine" (која је до тада постојала само у студијској варијанти), као и нова гитарска солажа у касније насловној "Let it Be" До априла те године, већ су и медији причали о разиласку групе, а 9. априла и Макартни је био први који је објавио да напушта „Битлсе“, објавивши свој соло албум. Верује се да је управо Ленон лично преузео све снимке са пројекта “Get, Back” и проследио их америчком продуценту Филу Спектору, заједно са снимком песме “Across the Universe”. Опет, постоји легенда, да се Спектор домогао такозване "бутлег" (пиратске) варијанте и студијског и филмског пројекта, које је на поклон добио један амерички радио од Глена Џонса. За разлику од Мартина, Спектор је имао потпуну другачију визију албума. Неке песме су и суштински промењене додавањем оркестрације. Спектор је за већину песама користио студијске снимке, не концертне. То важи и за “Get Back”, иако је накнадно убачена стварна реакција публике након концертног извођења ове песме. Међутим и поред очите популарности ове песме, друга два хита ће заузети прва места на топ-листама- “Let it Be” и “The Long and Winding Road” (обе Макартнијеве). Додавањем оркестрације, песме су избачене из Макартнијеве концепције- прва наведена је добила призвук тријумфалне химне (што је Макартни желео да направи од комплетне друге стране албума Abbey Road), а друга звучи као моћна балада. Сама промена назива албума сведочи да је Спектор вероватно био најзадовољнији својим радом на песми “Let it Be”.

Коначан концепт и критике

Након дужег времена, омот не представља нарочито уметничко дело- четири фотографије чланова групе са концерта на крову, а у средини је назив албума. Интересантно, али се овде нигде не налази било каква назнака Престоновог учешћа. Коначан концепт је далеко од успешног. Песме су ређане готово стихијски, на албуму се налазе и неки снимци који очигледно нису намењени плочи (“Dig It”, “Maggie Mae”), али и више жанрова песама: симфо-рок (“Let it Be”, “The Long and Winding Road”), софт-рок (“Two of Us”, “Dig a Pony”, “I`ve Got a Feeling”- последња заједничка песма Ленона и Макартнија), као и класични рок (“I Me Mine”, “One After 909”,...). Макартни није био задовољан албумом, називајући га претенциозним. Ипак прича о „лабуђој песми Битлса“, како су медији називали албум изненада је настављена у другој половини 2003. године, када је група независних продуцената дошла до оригиналних снимака албума (који су били украдени и сакривени у Холандији). Скинувши Спекторове оркестрације (пре овога, оркестрације су скинуте са песме “Let it Be” за компилацију „1“ највећих хитова групе из 2000. године). Филм је објављен на VHS-у и DVD-ју исте године.