Џорџ I

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џорџ I

Џорџ I
Џорџ I

Датум рођења 28. мај 1660.
Место рођења Оснабрик или Хановер (Свето римско царство)
Датум смрти 11. јун 1727.
Место смрти Оснабрик (Свето римско царство)
Титула Краљ Велике Британије и Ирске, кнез-изборник Хановера
Период 17141727.
Претходник/ци Ана од Велике Британије
Наследник/ци Џорџ II
Порекло и породица
Династија Хановер
Отац Ернст Август
Мајка Софија Хановерска
Супружник/ци Софија Доротеја од Целе
Потомство Џорџ II
Софија Доротеја Хановерска

Џорџ I (16601727) је био краљ Велике Британије и Ирске од 1714. до 1727. и кнез-изборник Хановера од 1698 до 1727. Први је енглески владар из династије Хановер.

Његов отац је Ернст Август кнез-изборник Хановера, а мајка му је Софија Чешка преко које је унук енглеског краља Џејмса I. Наследио је краљицу Ану од Велике Британије.

Био је јако везан за своје немачко порекло тако да никада није научио енглески и правио је честе и дуге боравке у Хановеру због чега је био непопуларан у Енглеској.

Јако се интересовао за спољну политику и захваљујући њему је потписан трећи Троструки савез са Холандијом и Француском.

Наследио га је син Џорџ II.

Унутрашња политика у Енглеској[уреди]

Џорџ I се ослањао на виговце, јер је помоћу њих дошао на престо. Како јакововци непрестано радише за стару династију (прво за сина Џорџа II, Џорџа III, а потом за његова унука Карла Едварда), виговци дуже држаху владу у својим рукама (с малим прекидом од 1689-1760), и све више учвршћиваху права парламентова. За време Џорџеве владавине када је остварен главни догађај унутрашњега живота енглескога: састављање парламентарног министарства. Премда и министри беху по закону одговорни парламенту, ипак они нису зависили од њега; јер краљ није морао узети министре из парламентске већине, па ни од чланова парламентових. Тада уђе у обичај да се министарство саставља од виђенијих чланова оне странке која је имала већину у парламенту. При крају владе Џорџа I на челу је енглескога министарства стајао Роберт Валпол, који је свагда имао већину у парламенту, до које, истина, није долазио часним путем.

За време његове владавине је већ утврђена парламентарна владавина. Тада, као ни данас, није ту било писанога устава, него само обичајем утврђених прописа. Сматрало се да је влада подељена између три власти: наследнога краља, дома наследних лордова (Горњи Дом), и народне скупштпне (Доњи Дом), састављене од изабраних посланика. Сматрало се да парламенат нема друге улоге до само да одобрава законе и буџет; краљ је бирао себи министре и имао извршну власт. Он је био (а и остао је) неодговоран; кад краљ учини што незаконито, онда се узима као да је то учинио с тога, што је рђаво саветован, и пред парламентом су одговорни министри, а не он. У ствари је он узимао за првога министра вођа странке која у скупштини има већину, стављао му у дужност да сам избере себи другове и остављао га да управља све дотле, док буде имао своју већину. На тај је начин сва власт била у рукама народне скупштине, а краљ и лордови били су управо само као неки украси.

Колонијална политика[уреди]

Индија[уреди]

Индија бејаше у XVIII столећу насељенија од Европе, али не сачињаваше један народ и од пре много столећа становништвом њеним владали су само страни освајачи. Последња владавина, која је заснована у XVI столећу, била је владавина једнога татарскога владаоца, Великога Могула, настањенога у Делхима, који у XVII столећу бејаше саставио све индијске земље у једну државу. У XVIII столећу ова је држава већ срушена, и у Индији не бејаше више друге власти осем негдашњих обласних управника, који бејаху постали независни господари, и старешина појединих војничких чета, који међу собом ратоваху с најмљеним војницима.

Француска и енглеска влада бејаху основале у Индији свака по једну повлашћену трговачку компанију. Ове две компаније (француска и енглеска) бејаху подједнако уређене; свака имађаше на обали по неколико градова, заштићених тврђавама и снабдевених магацинима; оне ту издржаваху трговинско, чиновничко особље, нешто војске и по једнога управника (гувернера). Компаније на тај начин бејаху као мале државе. У ХVШ столећу, зарад одбране својих притежања, морадоше узети учешћа у ратовима, које међу собом вођаху мали господари те земље. У брзо се увиде, да једне мала војска, уређена и дисциплинована по европском начину, може тући велику уређену војску и да се од индијских војника може створити изврсна европска војска. Тада бише уређене сипајске (Сипај (cipaye, енглески sepoy, персијски sipahi) у Индији значи војника, ратника, који је у служби европљана а нарочито Енглеза.) чете, састављене из урођеничких најамника, под европским официрима и наоружане по европски. То је био проналазак директора француске компаније, Диплекса, а енглеска га компанија усвоји и њим се користи.

Сукоби са Француском[уреди]

Ратови ХVIII века покварили су равнотежу и дали су Енглеској поморску и колонијалну надмоћност. Утрехтским Миром (1713.) Француска, која је својим поразима на копну била потпуно упропашћена и постала неспособна, да издржава ратну морнарицу, уступи Акадију, Нову Земљу и Хедзенски Затон. Но њој још остаде најбољи део њених притежања.

Ни у једној ни у другој земљи државници не појимаху праву важност, коју би могло имати једне колонијално царство. Насеобине су се у ово доба гледале само као притежања или баштине са којих се може збирати кафа, индиго, шећерна трска итд., и највише су се ценили Антили. Простране области у Северној Америци изгледаху као да су бескорисна притежања, а влада није ни марила да види своје поданике, како се селе у насеобине; она је више волела да их чува у земљи. Нико тада није веровао, да би било корисније за Француску, да има и онамо преко океана милионе Француза. Један министар Луја XV, д'Аржансон, говорио је, да би он, кад би био краљ Француске, све насеобине дао за једну главицу од чиоде, а Волтер налажаше да је смешно, што Французи и Енглези ратују „за неколико јутара снежне земље”, како је он назвао земље на Охију.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Ана
краљ Велике Британије и Ирске
1714—1727
Наследник:
Џорџ II
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}