28. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
28. мај (28.5.) је 148. дан године по грегоријанском календару (149. у преступној години). До краја године има још 217 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 28. мај
- 1522. — Турци заузели утврђени град Книн и прогласили га седиштем Личког санџака.
- 1812. — Русија и Турска потписале су мировни уговор у Букурешту којим је Русија добила Бесарабију, а Турској препустила Влашку и Молдавију. Мир је омогућио руском цару да војне снаге усмери на Наполеона Бонапарту.
- 1834. — У Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику.
- 1934. — Канађанка Олива Дион је у Календеру у канадској држави Онтарио родила пет девојчица, названих „Дионове петорке“, прве петорке у свету за које се зна да су преживеле.
- 1937. — Невил Чемберлен је после повлачења Стенлија Болдвина постао премијер Велике Британије. Потписник је Минхенског споразума 1939. који је омогућио Немцима да окупирају Чехословачку.
- 1940. — Белгијски краљ Леополд III је у Другом светском рату потписао капитулацију; истог дана почела је евакуација поражених савезничих снага из француске луке Денкерк у Другом светском рату којом је до 2. јуна спашено 224.585 британских и 112.546 француских и белгијских војника.
- 1961. — Укинут „Оријент-експрес“, воз који је 78 година саобраћао на линији Париз-Истанбул.
- 1971. — СССР лансирао космички брод у правцу Марса.
- 1976. —
- СССР и САД потписали су уговор о ограничењу подземних нуклеарних проба.
- Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд-Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године.
- 1982. — Папа Јован Павле II стигао у Велику Британију, у прву посету римокатоличког папе тој земљи од 1531. године.
- 1986. — Двојица совјетских космонаута изашли су из орбиталне станице „Саљут 7“ и провела око четири часа у „космичкој шетњи“.
- 1987. — Деветнаестогодишњи Западни Немац Матијас Руст прелетео је спортским авионом "Цесна" од Хелсинкија до Москве и спустио се на централни Црвени трг у главном граду СССР, прошавши непримећено кроз совјетски ваздушни простор.
- 1995. —
- У земљотресу који је погодио руски град Нефтегорск на полуострву Сахалин погинуло је најмање 2.000 људи.
- Погинуо босански министар иностраних послова Ирфан Љубјанкић када је хеликоптер у којем се налазио оборен ракетом у близини Бихаћа.
- На филмском фестивалу у Кану југословенски редитељ Емир Кустурица добио је „Златну палму“ за филм „Подземље - била једном једна земља“. Десет година раније Кустурица је добио ову награду за филм „Отац на службеном путу“.
- 1997. — Русија и Украјина потписале уговор којим је руској Црноморској флоти омогућено да 20 година користи поморску базу у луци Севастопољ на полуострву Крим.
- 1998. — Извршивши пету нуклеарну пробу Пакистан је званично постао нуклеарна сила.
- 1999. — Након што је авијација НАТО појачала нападе на СР Југославију (740 полетања авиона у 24 сата), југословенски председник Слободан Милошевић је, после разговора са специјалним представником руског председника Виктором Черномирдином, прихватио услове западних земаља за прекид бомбардовања.
- 2001. — У Каиру одржана прва Дечја конференција афричких нација.
- 2002. — Британски оператер мобилне телефоније Водафон пријавио је губитак од 13,5 милијарди фунти (19,6 милијарди долара), што је највећи забележени губитак неке велике британске корпорације.
- 2004. — Директор и главни уредник подгоричког листа „Дан“ Душко Јовановић преминуо је у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, од последица тешког рањавања у атентату претходне ноћи испред редакције листа. Суђење једином осумњиченом за то убиство Дамиру Мандићу почело је 22. новембра у Подгорици.
Рођења [уреди]
- 1660. — Џорџ I, први британски краљ из Хановерске династије.
- 1738. — Жозеф Ињас Гијотин, француски лекар, анатом, изумитељ гиљотине.
- 1759. — Вилијам Пит Млађи, енглески државник, премијер.
- 1786. — Луис Меклејн, амерички правник и политичар. (†1857.)
- 1879. — Милутин Миланковић, српски математичар, астроном и геофизичар. (†1958.)
- 1884. — Едвард Бенеш, чешки државник. (†1948.)
- 1949. — Радосав Стевановић, политичар и бизнисмен
- 1968. — Кајли Миног, аустралијска певачица и текстописац
- 1974. — Бојана Маљевић, српска глумица
Смрти [уреди]
- 1843. — Ноа Вебстер, амерички филолог и лексикограф.
- 1937. — Алфред Адлер, аустријски психолог, један од Фројдових следбеника.
- 1944. — Тихомир Ђорђевић, српски етнолог и фолклориста.
- 1972. — војвода од Виндзора, абдицирани енглески краљ Едвард VIII.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави: