Абду Дијуф

Из Википедије, слободне енциклопедије
Абду Дијуф
Abdou Diouf
Абду Дијуф

Абду Дијуф 2008.

Биографија
Датум рођења 7. септембар 1935 (75 год.)
Место рођења Сенегал Лоуга (Сенегал)
Вероисповест сунит
Политичка партија Социјалистичка партија Сенегала
Мандат(и)
2. председник Сенегала
1. јануар 1981. — 1. април 2000.
Претходник Леополд Седар Сенгор
Наследник Абдулаје Вејде

Абду Дијуф (Луога, 7. септембар 1935[1]), је био афрички политичар и 2. председник Сенегала, познат по томе што је на власт дошао мирним путем и на исти начин отишао с места председника.

Биографија [уреди]

Родио се у месту Луога, а школовао у домовини и иностранству. Право је дипломирао 1959. године[2]. Вративши се кући почетком 1960-их, радио је многе високе политичке дужности у администрацији председника Сенгора. Био је министар планирања и индустрије, а у 27. години живота Леополд му даје поверење, па Абду постаје премијер, јер је његов претходник злоупотребљавао положај и покушао да изведе пуч[2]. На положају премијера се доста добро показао, тако да је када су дошле 1980е године, а Сенгор одступио са положаја председника на стару годину 1980, Абду је постао нови председник следеће јутро.

Допуштао је политичку активност, па се сматра једним од најбољих политичара пост-колонијалне Африке. Већ 1983. одржани су избори. Учествовало је 14 странака. На претходним изборима суделовале су 4 странке, а Сенегал их данас има чак 65. Године 1988. поновно је одржао изборе и поново однео победу. Једна од његових највећих заслуга јесте та да је стопа заражених ХИВ-ом била мања од 2 %.

Изгубивши изборе 2000. године, мирно се повукао с положаја, а наследио га је Абдулаје Вејде, његов дугогодишњи политички противник. Сам Вејде је рекао да Диуфу треба бити додељена Нобелова награда за то што је мирно сишао са власти, а Диуф је тренутно главни секретар Франкофоније.[3][4]

Извори [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Абду Дијуф
  1. ^ Biography at Socialist Party website ((fr)).
  2. ^ а б Rake, African Leaders: Guiding the New Millinium, p. 193. Scarecrow Press, Inc, 2001.
  3. ^ "Abdou Diouf, premier francophone", Afrik.com, October 20, 2002 ((fr)).
  4. ^ "Biographie de Monsieur Abdou DIOUF", francophonie.org ((fr)).