7. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
7. септембар (7.9.) је 250. дан у години по грегоријанском календару (251. у преступној години). До краја године има још 115 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 7. септембар
- 1701. — У Хагу је потписан споразум Енглеске, Аустрије и Холандије против Француске, познат као „Друга велика алијанса“.
- 1714. — Цар Карло VI потписао је у Рахстату са Французима „Баденски мир“ којим је окончан Рат за шпанско наслеђе, а Французима су припали Алзас и Стразбур.
- 1764. — За краља Пољске крунисан је руски штићеник Стањислав II Поњатовски, последњи пољски монарх. Током његове владавине (до 1795) Русија, Пруска и Аустрија извршиле су три деобе Пољске, која је као независна држава обновљена 1918.
- 1812. — Бородинска битка, на 125 километара од Москве, једна од најкрвавијих битака у Наполеоновим ратовима, у којој су и Руси, под командом Кутузова, и Наполеон имали велике губитке. Недељу дана касније Наполеон је ушао у Москву. Ова пирова победа Наполеона једна је од преломних тачака захваљујући којима је Света алијанса успела да победи Наполеонову „Велику армију“.
- 1813. — Први пут је употребљен назив „Ујка Сем“ за САД, у уводнику њујоршког листа „Трој Пост“.
- 1860. — Италијански револуционар Ђузепе Гарибалди је са својим „црвенокошуљашима“ заузео Напуљ, у рату за ослобођење земље од Аустријанаца и уједињење Италије.
- 1901. — Потписан је Пекиншки протокол којим је окончан „Боксерски устанак“ у Кини. Побуну против странаца угушиле су европске силе, Јапан и САД, а Кина је приморана да плати одштету за њихову имовину уништену током устанка.
- 1936. — У Хобартском зоолошком врту угинуо последњи торбарски вук, познат као „Бенџамин“. С њим је изумрла ова врста.
- 1940. — Немачка авијација под командом Хермана Геринга почела је бомбардовање Лондона. Првог дана погинуло је више од 300 људи.
- 1944. — дан када су јединице НОВ-а ушле у град и ослободиле Врање, који је већ био напуштен од стране Бугара
- 1962. — Тајван је прекинуо дипломатске односе с Лаосом, након што је Лаос успоставио дипломатске односе с Кином и Северним Вијетнамом.
- 1975. — Завршено је пресељавање Турака на Кипру. Под надзором УН, око 9.000 људи пребачено је са југа на север земље.
- 1986. — Бискуп Дезмонд Туту постао је надбискуп Кејптауна у Јужној Африци као први црнац поглавар јужноафричких англиканаца.
- 1990. — Као одговор на ревизију Устава Србије 1989. којом је значајно смањена аутономна власт у покрајинама Војводини и Косову, 144 албанска делегата Скупштине Косова прогласили су у Качанику Устав Републике Косово.
- 1990. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
- 1991. — У Хагу је почела са радом Међународна мировна конференција о Југославији. У раду конференције учествовали су сви чланови Председништва СФР Југославије, председник савезне владе и шесторица председника југословенских република. Председавајући Конференције, на којој је усвојена Декларација о мирном решењу југословенске кризе, био је лорд Карингтон.
- 1994. — У команди америчке војске у Берлину последњи пут је спуштена америчка застава, чиме је, након скоро пола века, формално окончано америчко војно присуство у Берлину.
- 1999. — У земљотресу у близини Атине, једном од најјачих у Грчкој у последњих преко 40 година, погинуло је 101 лице.
- 2001. — У нигеријском граду Џос избили су хришћанско-муслимански сукоби током којих су запаљене цркве и џамије. Према подацима Црвеног крста, за непуних недељу дана насиља, убијено је најмање 500 људи, а стотине повређено.
Рођења [уреди]
- 1533. — Елизабета I, енглеска краљица.
- 1726. — Франсоа-Андре Филидор, француски композитор и шахиста
- 1829. — Фридрих Кекуле, немачки хемичар
- 1895. — Жак Ваше, француски дадаиста. (†1919.)
- 1909. — Елија Казан, амерички филмски и позоришни режисер.
- 1914. — Џејмс Алфред ван Ален, амерички физичар.
- 1952. — Недељко Тодоровић, познати српски метеоролошки стручњак
- 1955. — Мира Фурлан, глумица.
- 1963. — Изи-И, амерички репер. (†1995.)
- 1965. — Дарко Панчев, фудбалер.
Смрти [уреди]
- 355. — Силван, римски војсковођа и узурпатор.
- 1566. — Никола Шубић Зрински, хрватски бан.
- 1788. — Коча Анђелковић, вођа српских добровољаца у аустријско-турском рату.
- 1929. — Владимир Матијевић је био српски трговац, добротвор и оснивач најзначајнијих организација Срба у Хрватској и Аустроугарској
- 1949. — Хосе Клементе Ороско, мексички сликар.
- 1983. — Борис Хагелин, шведски проналач и шифрант (* 1892.)
- 1985. — Ђерђ Поја, мађарски математичар. (* 1887.)
- 1995. — Радивоје Лола Ђукић, режисер и комедиограф (* 1923.)
- 1997. — Мобуту Сесе Секо, председник и диктатор Заира од 1965. до 1997. када га је са власти збацио Лоран Кабила.
- 2008. — Дино Дворник, хрватски певач (* 1964.)
Празници и дани сећања [уреди]
- 1822. — Гувернер Бразила, принц Педро, прогласио је независност од Португала и прогласио се за цара. Португал је признао независност Бразила 1828.
- 1944. — Дан ослобођења града Врања
- 1964. — У месту Сип на југословенској и у Гура Ваји на румунској обали Дунава, уз присуство председника Југославије и Румуније Јосипа Броза Тита и Георги Георгију Дежа, постављен је камен темељац на градилишту хидроелектране Ђердап.
