Олусегун Обасанџо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Олусегун Обасанџо

{{{опис_слике}}}

Биографија
Датум рођења 5. март 1937.
Место рођења Абеокута (Нигерија)
Нација Нигеријац
Вероисповест хришћанство
Професија војно лице, политичар
Мандат(и)
5. и 12. председник Нигерије
13. фебруар 197630. септембар 1979.
Претходник Муртала Мохамед
Наследник Шеху Шагари
29. мај 199929. мај 2007.
Претходник Абдулсалами Абубакар
Наследник Умару Јар'Адуа

Олусегун Арему Окикиола Метју Обасанџо (енгл. Oluṣẹgun Arẹmu Okikiọla Matthew Ọbasanjọ; Абеокута, 5. март 1937) је пензионисани генерал нигеријске војске, те пети и дванаести председник Нигерије и оснивач Четврте Нигеријске Републике.

Биографија[уреди]

Рођен је 1937. године у држави Огун,[1] на југозападу Нигерије, у народу Јоруба. Потиче из хришћанске породице. Године 1958, пријавио се у војску и борио се у нигеријском грађанском рату. Тамо се истакао као добар и успешан командант. Освојио је место Овери, чиме је био завршен грађански рат.

Након краја рата, десио се пуч 1975. године, на девету годишњицу доласка на власт Јакубуа Говона. Сам Обасанџо постао је заменик вође пуча и његов предстојник уреда. Био је на листи за одстрел групе уротника који су планирали удар, али је један пуковник погинуо када је замењен с Обасанџом. Један од оних који су требали да буду убијени био је и бојник Теофилус Данџума, који је заједно с Мурталом Мохамедом, довео Говона на власт.

Када је предводник пуча Муртала Мохамед убијен, сам Обасанџо је 13. фебруара 1976. дошао на власт као војни вођа, али ипак није постао диктатор.

Сишао је с власти 1. октобра 1979. године. Тада је власт предао Шехуу Шагарију. Војска је 1983. поновно дошла на власт. Кад је десет година после срушен и тај режим, на власт је дошао Сани Абача који за време своје петогодишње диктатуре често кршио људска права.

Олусегун се побунио против Абаче, због чега је завршио затвору, као и многи други угледни политичари. Он није учествовао нити подупирао пуч који се догодио 1983. године. Те исте године постао је пензионисани генерал. Након Абачине смрти, пуштен је из затвора. Новооснована Народна демократска странка Нигерије предложила га је за председника и он је однео победу.

Као први цивилни председник након 16 година војне власти од 1983. до 1999, присегнуо је 29. маја 1999. године. Данас се у Нигерији 29. мај слави као држани благдан, под именом Дан демократије.

Посећивао је западне земље током првог мандата, желећи да спере љагу коју је на Нигерију бацио Абача. Победио је и на председничким изборима 2003. године. Ти избори били су процењени као намештени, а Обасанџови противкандидати били су Мухамеду Бухари и потпуковник Оџукву, који је своједобно отцепио Бијафру 1967. године.

Одступио је с места председника Нигерије, након избора одржаних у априлу 2007. године.[2] Дана 29. маја 2007, на дужности председника заменио га је Умару Јар'Адуа.

Говорило се да је хтео да промени устав, како би добио трећи четверогодишњи мандат као цивилни председник. Његов предлог није прошао у Националној скупштини.[3][4] Током владавине друге војне хунте господарски раст био је само 3 %, а он га је у два мандата удвостручио, те су вањске резерве Нигерије нарасле са 2 милијарде на 43 милијарде долара.

Иако је два пута добио изборе, у својој држави Огун на југозападу Нигерије није превише популаран, јер је 1979. предао власт Шагарију, а не некоме из свог народа.

Лични живот[уреди]

Два пута се женио и оба пута остао удовац (прву жену су му убили, а друга је умрла природном смрћу).

Извори[уреди]

  1. ^ Hamilton, Janice. Nigeria in Pictures. Page 71
  2. ^ „President of Nigeria loses bid for a 3rd term“. International Herald Tribune. 29. 3. 2009.. Archived from the original on 19. 3. 2007. Приступљено 12. X 2012.. 
  3. ^ Bid to Allow Nigerian a Third Term Hits Snag - Washington Post. Published: May 13, 2006. Access date: July 18, 2012.
  4. ^ Nigeria Rejects Term-Limit Change in Constitution - NPR. Published May 17, 2006. Includes transcript. Accessed: July 19, 2012.

Спољашње везе[уреди]