Хајле Селасије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хајле Селасије I

Haile Selassie in full dress.jpg

Датум рођења 23. јул 1892.
Место рођења Ејерса Горо (Етиопија)
Датум смрти 27. август 1975.
Место смрти Адис Абеба (Етиопија)
Титула Цар Етиопије
Период 2. новембар 193012. септембар 1974.
Претходник/ци Заудита
Наследник/ци успостављена република
Порекло и породица
Династија Соломонска

Хајле Селасије I (енгл. Haile Selassie I; Ејерса Горо, 23. јул 1892Адис Абеба, 27. август 1975) је био последњи етиопски цар.

Биографија[уреди]

Хајле Селасије I у Вашингтону 1963

Рођен је под именом Рас Тафари Маконен, а након крунисања 2. новембра 1930. године прозван је Хајле Селасије I. Хајле на етиопском језику значи „Снага“, а Селасије значи „Свето Тројство“-дакле Хајле Селасије отприлике може да се преведе као „Снага Свето Тројство“. Њјегова цела титула, док је владао, била је „Његово Царско Величанство Хајле Селасије I, Цар над Царевима, Господар над Господарима, Освајачки Лав Јудејско Племе, Изабраник Божји“.[1] Био је 225. потомак краља Соломона и краљице од Сабе, Соломонска династија.[2]

Дана 2. новембра 1930. наследио је престо након смрти свог претходника, прастрица краља Менелика II, те је уједно и последњи владар Етиопије. Почиње да спроводи важне аграрне реформе, политичке и судске реформе, те се брине за еманципацију робова. Установио је парламент и судски систем, али је све заправо било формално, јер је права власт остала при владару.

Године 1935. уочи Другог светског рата Италија, под Мусолинијем, је извршила инвазију Етиопије и Селасије је не успевши да се супротстави, отишао у прогнанство у Енглеску у мају 1936. године.[3] Тамо је помогао Британцима да испланирају кампању која је довела до ослобођења Етиопије и његовог повратка на власт 1942. године.

Вративши се на власт почео је да обнавља своју ратом погођену домовину. Највећа достигнућа су му аграрна реформа (1942—1944)[4], еманципација робова (1942)[5], те успостава парламента.

Године 1955. издао је ревидирани Устав, покушавајући тако да државу уведе у 20. век.[6] Парламент је добио одређене, али опет ограничене моћи, па је народ осећао да то није довољно.[7] Селасије је 1960, након неуспелог покушаја свргавања са престола, обећао економски развој и социјалне реформе. Године 1961. поклонио је једну од својих палатa да се користи као главни кампус универзитета y главном граду Етиопије, Адис Абеби.[8]

Током 1960-их, Селасије је постао све више заузет спољним пословима. Године 1963. је играо главну улогу у оснивању Организације афричког јединства, и у спору између Сомалије и Етиопије који су прерасли у оружане сукобе. У марту 1964. је договорено примирје. Године 1965. сазвао је Конференцијy оријенталних православних цркви где је стеко титулу „Заштитник Вере“.[9] Почетком 1970. био је посредник у спору између Сенегала и Гвинеје, Танзаније и Уганде, као и Јужног и Северног Судана.

Бавећи се проблемима других земаља, игнорисао је проблеме властите државе: велика неједнакост у подели добара, рурална неразвијеност, корупција власти, растућа инфлација, незапосленост и тешка суша на северу (19721975). Године 1974, студенти, радници и војници започели су серију штрајкова и демонстрација које су кулминирале 2. септембра 1974. када су оружане снаге свргнуле Селасија са престола и марксистички оријентисана војна хунта „Дерг“ преузела власт.[10]

Већина царске породице је била затворена у затвору Адис Абеби. Дана 23. новембра 1974. шездесет бивших високих званичника царске власти стрељано је без суђења.[11] У марту 1975. монархија је укинута, а Етиопија проглашена републиком. Дана 27. августа 1975. Хајле Селасије I умире.[12] Његови посмртни остаци су пронађени 1992. године испод бетонске плоче у бившој царској палати. Године 2000, приређена му је царска сахрана у организацији Етиопске православне цркве.

Одликовања[уреди]

  • Етиопија Врховни командант орден звезде Етхиопија – 1909[13]
  • Етиопија Велики кордон орден Соломонов (Етиопија) – 1930[14]
  • Етиопија Велика огрлица орден Соломонов Печат (Етиопија)[13]
  • Етиопија Велики кордон орден краљица од Сабе (Етиопија)[13]
  • Етиопија Велики кордон орден Свете Тројице (Етиопија)[13]
  • Етиопија Велики кордон орден Менелик II (Етиопија)[13]
  • Уједињено Краљевство Витешки орден великог крста светог Михаила и светог Ђорђа – 1917
  • Flag of Italy (1861-1946) crowned.svg Орден круне Италије – 1917
  • Flag of Italy (1861-1946) crowned.svg Орден светих Морис и Лазарус – 1924
  • State Flag of Greece (1863-1924 and 1935-1970).svg Орден искупитеља (19 August 1924)
  • Белгија Орден Леополда (Белгија) – 1924
  • Уједињено Краљевство Витешки орден великог крста краљевског Викторианског – 1924
  • Уједињено Краљевство Витешки орден великог крста орден Бата – 1924
  • Луксембург Орден златног лава дома Насау – (25 Maj 1924)
  • Француска Орден Легије части велики крст – 1924
  • Португалија Орден торањ и мачем Португала – 1925
  • Flag of Italy (1861-1946) crowned.svg Витешки орден пресвето благовештење – 1928
  • Уједињено Краљевство Краљевског Викторианског ланац – 1930
  • Јапан Велики кордон орден Хризантема – 1930
  • Flag of Egypt (1922–1958).svg Огрлица орден Мухамеда Алија – 1930
  • Холандија Витешки орден великог крста орден Холандски лав – 1930
  • Пољска Орден белог орла Пољске – 1930
  • Сједињене Америчке Државе Врховни командант легије заслуге – 1945
  • Норвешка Огрлица орден светог Олав Норвешке – 1949
  • Шпанија Огрлица орден Чарлса III (1954)
  • Југославија Орден Југословенске велике звезде – 1954
  • State Flag of Greece (1863-1924 and 1935-1970).svg Орден за војне заслуге 1. класе (28 Oktobar 1954)
  • Немачка Посебна класа орден за заслуге Федералне Републике Немачке – 1954
  • Француска Војна медаља Француске – 1954
  • Холандија Витешки орден великог крста Вилиамов – 1954
  • Уједињено Краљевство Страни витешки орден подвезице – 1954
  • Данска Орден слона – 1954
  • Шведска Огрлица орден Серафим – 1954
  • Мексико Огрлица орден Азтец орао – 1954
  • Аустрија Велика звезда украса части за заслуге Аустрије – 1954
  • Flag of SFR Yugoslavia.svg Почасни грађанин Београда – 1954[15]
  • Јужна Кореја Орден за заслуге за Националне фондације (орден Републике Кореје) – 1955
  • Италија Огрлица орден заслуге Републике Италије – 1955
  • Јапан Огрлица орден Хризантема - 1956
  • Јужни Вијетнам велики крст Национални орден Вијетнам - 1958
  • Мјанмар Орден истине – 1958
  • Бразил Огрлица орден јужног крста – 1958
  • Индонезија Звезда Републике Индонезије, 1. класе – 1958
  • Пакистан Хилал-И-Пакистана, 1. класе – 1958
  • Тајланд Орден Маха Цхакри – 1958
  • Португалија Рибанд од три војне реда Христа, Бенедикт Авиз и Ст.Јамес мач (1959)
  • Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Орден Суворов 1. класе – 1959
  • Сомалија Орден Леопард Сомалије – 1960
  • Египат Орден Ниле (22 Maj 1963)
  • Иран Иран велика огрлица орден Пахлави – 1964
  • Уганда Командант oрден штита и копaља Уганде – 1964
  • Румунија Звезда Народска Република Румунија (1964)
  • Flag of Hungary (1957-1989; unofficial).svg Банер Народне Републике Мађарске, 1. класе са дијамантима – 1964
  • State Flag of Iran (1964-1980).svg Иран спомен медаља 2500. годишњице оснивања Персијског царство (14 Oktobar 1971)[16]
  • Flag of Jamaica.svg Јамајка дом кралјева лауерат, Јамајка – 1966
  • Хаити Огрлица националног орден част и заслуге – 1966
  • Хаити Огрлица орден Жан-Жак Десалинес Велики – 1966[17]
  • Пољска Пољска Реститута Пољске (1967)
  • Малезија Ордеn државне круне Малезије – (21 May 1968)
  • Гана Орден Звезда Гане– 1970
  • Flag of the Vatican City.svg Орден of Пија IX – 1970
  • Flag of SFR Yugoslavia.svg Почасни грађанин Социјалистичке Федеративне Републике Југославије – 1972[18]
  • Аргентина Орден ослободиоца Сан Мартин
  • Демократска Република Конго Огрлица орден леопард
  • Сенегал Орден лав
  • Малави Орден лав
  • Камерун Орден валоур камеруна
  • Перу Орден сунца Перу
  • Венецуела Огрлица орден биста ослободиоца Симон Боливар
  • Боливија Орден кондор Анда
  • Застава Републике Кине Специјални степен реда повољних Облака
  • Flag of Iraq (1921–1959).svg Велики Орден Хасхемитес
  • Финска Огрлица орден бела ружа
  • Тунис Орден независност
  • Сирија Орден Умаиад
  • Того Орден Моно Того
  • Flag of the Republic of the Congo Орден заслуге конгоанског
  • Габон Орден Екваторијална Звезда
  • Нигерија Ордеn Федералне Републике Нигерије
  • Уганда Ордеn извор Нила
  • Замбија Орден орла Замбије
  • Јордан Ордер Хусеин ибн Алија
  • Мароко Орден Мухамеда
  • Судан Часни Ланац
  • Flag of the Philippines Раја Орден Сикатуна Филипини
  • Либерија Велики витешки оркестар орден пионира
  • Кенија Велики начелник орден златног срца
  • Чехословачка Орден белог лава 1. класе са огрлицом
  • Либија Орден Идрис I Либија
  • Либан Национални орден Либан
  • Flag of the Central African Republic Национални орден Централноафричкој Републици
  • Саудијска Арабија Орден кралја Абдул Азиз, 1. класе, Саудијска Арабија
  • Чиле Национални орден Чиле
  • Чад Национални орден Чад
  • Бенин Национални орден Бенин
  • Мали Национални орден Малија
  • Мадагаскар Национални орден Мадагаскар
  • Мауританија Национални орден Мауританија
  • Гвинеја Национални орден Гвинеја
  • Горња Волта Национални орден Републике Горње Волте

Војни чинови[уреди]

Селасије покушава да одбрани државу од италијанских фашиста

Хаиле Селасије је имао следеће чинове:[19]

  • Фелдмаршал Царске Етиопске Војске
  • Адмирал Флоте Царске Етиопске Морнарице
  • Маршал Царског Етиопског Ваздухопловства
  • Фелдмаршал Британске Војске

Цитати[уреди]

Викицитати „Кућу изграђену на граниту и снажниом темељу ни најезда пљуска, шикљање олуја и јаки ветрови неће моћи да сруше. Неки људи су написали Причу мог живота представљано као истину оно што заправо произилази из незнања, грешке или зависти; али они не могу да отргну истину из свог места, чак и ако они покушавају да убеде друге да верују.“
(Увод из Мој Живот и Етиопијски Напредак, Аутобиографија Њјегово Царско Величанство Хајле Селасије I)
Викицитати „И морамо да погледамо у себе, у дубинe наше душе. Морамо постати нешто што никад нисмо биили и за које наше образовање и искуство и окружење су нас лоше припремили. Морамо постати већи него што смо били, храбрији, већи у духу, већи у изгледу. Морамо постати чланови нове расе, која ће се издићи изнад ситничавих предрасуда, дугујући нашу крајњу оданост не нацијама, већ нашим ближњима унутар људске заједнице.“
(говор уједињене нације 6. Окотобар 1963.)
Викицитати „Човек који поставља своје циљеве сувише ниско, и ко прихвата премало као довољно, расипа таленат и способности са којим га је Свемогући Бог и природа обдарила. Хајде да поставимо наше циљеве превисоко; хајде да захтевамо више од себе него што верујемо да поседујемо.“
(Престолски говор 2. Новембар 1963.)
Викицитати „Проучавај и испитуј све, али изабери и прати оно што је добро.“
({{{2}}})
Викицитати „Користите своје знање за добро, да сачувате мир међу људима.“
({{{2}}})
Викицитати „Данас човек види све своје наде и тежње да се троше пред њим. Он је збуњен и не зна куда лута. Али он мора да схвати да је Библија његово уточиште, и окупљање за сво човечанство. У њјој ће човек наћи решење његових садашњих тешкоћа и смернице за његову будућност, и ако он не прихвата са јасном савести Библију и њену велику поруку, не може да се нада спасењу. Што се мене тиче, ја славим Библију.“
(Хајле Селасије I)

Породица[уреди]

31. јула 1911. Рас Тафари оженио Менен Асфав. Заједно су имали шесторо деце, престолонаследник Асфав Восен, принцеѕа Зенебеворк, принцеѕа Цехај, принц Маконен, и принц Сахле Селасије.

  • Принцеза Тенагневорк (12. јануар 1912 - 6. април 2003) муж командант Деста Дамтев, деца принц Амха Деста, принц Искиндер Деста, принцеза Ајда Деста, Себле Деста, Софија Деста и Хирут Деста.
  • Престолонаследник Асфав Восен (27. јул 1916 - 17. фебруар 1997) жена царица Медферишворк Абебе, деца престолонаследник Зера Јаков, принцеза Илигајеху, принцеза Марјам Сена, принцеза Сехин Азебе, принцеза Сифрашу Бизу.
  • Принцеза Зенебеворк (25. јул 1918 - 25. март 1933) муж командант Хајле Селасије Гугса.
  • Принцеза Цехај (13. октобар 1919 - 17. август 1942) муж генерал Лиџ Абије Абебе, била је почасни председник удружења за добробит Етиопских жена (1935-1942).
  • Престолонаследник Маконен (16. октобар 1923 - 13 мај 1957) погинуо у саобраћајној несрећи. Жена Сара Гизав, деца принц Павле Восен Сегед Маконен, принц Михајл Маконен, принц Тефери Маконен, принц Биде Мариам Маконен, принц Давит Маконен.
  • Принц Сахле Селасије (27. фебруар 1931 - 24. април 1962) жена Махисенте Хабте Маријам, дете престолонаследник принц Ермиас Сахле Селасије.

Извори[уреди]

  1. ^ Lee V. (1983, July) The Roots of Rastafari. Yoga Journal No. 51. ISSN 0191-0965. p. 18
  2. ^ Shinn, David Hamilton and Ofcansky, Thomas P. (2004). Historical Dictionary of Ethiopia. Scarecrow Press. ISBN 0810865661. p.265
  3. ^ Spencer, John (2006). Ethiopia at Bay: A Personal Account of the Haile Selassie Years. Tsehai Publishers. ISBN 1599070006. p. 62.
  4. ^ Ofcansky, Thomas P. and Berry, Laverle (2004). Ethiopia A Country Study. Kessinger Publishing. ISBN 1419118579. pp. 63–4.
  5. ^ Hinks, Peter P.; McKivigan, John R. and Williams, R. Owen (2007). Encyclopedia of Antislavery and Abolition, Greenwood Publishing Group, p. 248. ISBN 0-313-33143-X.
  6. ^ "Ethiopia Administrative Change and the 1955 Constitution". Country-studies.com. Retrieved 12 September 2010.
  7. ^ Mammo, Tirfe (1999). The Paradox of Africa's Poverty: The Role of Indigenous Knowledge.The Red Sea Press. ISBN 1569020493. p. 103.
  8. ^ http://www.angelfire.com/ny/ethiocrown/palaces.html. Imperial Palaces and Residences of Ethiopia. Retrieved on 12 August 2014.
  9. ^ http://www.ethiopianorthodox.org/english/ethiopian/01addisababaconf.html. The Oriental Orthodox Churches Addis Ababa Conference, January 1965. Retrieved on 8 August 2014.
  10. ^ Launhardt, Johannes (2005). Evangelicals in Addis Ababa (1919–1991). LIT Verlag. ISBN 3825877914. p. 239-40.
  11. ^ Shinn, David Hamilton and Ofcansky, Thomas P. (2004). Historical Dictionary of Ethiopia. Scarecrow Press. ISBN 0810865661. p. 44
  12. ^ "Haile Selassie of Ethiopia Dies at 83". New York Times. 28 August 1975. Retrieved 21 July 2007.
  13. ^ а б в г д Copley, Gregory R. Ethiopia Reaches Her Hand Unto God: Imperial Ethiopia's Unique Symbols, Structures and Role in the Modern World. Published by Defense & Foreign Affairs, part of the International Strategic Studies Association, 1998. ISBN-10: 1892998009. p.17
  14. ^ Religous, Traditional & Ceremonial. The Official Website of The Crown Council of Ethiopia. The Crown Council of Ethiopia. Retrieved 13 August 2014. <http://www.ethiopiancrown.org>
  15. ^ „Đilas podržao predlog“. Blic.rs Приступљено 12 September 2010. 
  16. ^ Badraie. None. Retrieved on 24 April 2014.
  17. ^ Abbott, Elizabeth (1988) Haiti: An insider's history of the rise and fall of the Duvaliers. Simon & Schuster. ISBN 0671686208. p. 139.
  18. ^ Odluka o proglašenju Njegovog Carskog Veličanstva Cara Etiopije Haila Selasija Prvog za počasnog građanina SFRJ ("Službeni list SFRJ", br. 33/72 319–655
  19. ^ "Shoa6". Royalark.net. Retrieved 12 September 2010.

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Заудита
Цар Етиопије
1930. - 1974.
Наследник:
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}