Аеродром Хенри Коанда
| Међународни аеродром Хенри Коанда | |||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Општи подаци | |||
| Изворни назив | Aeroportul Internaţional Henri Coandă | ||
| IATA | OTP | ||
| ICAO | LROP | ||
| Тип | Јавни | ||
| Оператор | Compania Naţională Aeroporturi Bucureşti S.A. | ||
| Држава | Румунија | ||
| Најближи град | Букурешт | ||
| Надморска висина | 96 m | ||
| Статистика | |||
| Писте | |||
| Смер | Дужина | Површина | |
| m | ft | ||
| 08R/26L | 3.500 | 11.484 | Асфалтирана |
| 08L/26R | 3.500 | 11.484 | Асфалтирана |
Међународни аеродром Хенри Коанда-Букурешт, раније Аеродром Отопени (IATA: OTP, ICAO: LROP) (рум. Aeroportul Internaţional Henri Coandă) је један од два Међународна аеродрома који опслужују Букурешт.
Аеродром Хенри Коанда је најкоришћенији аеродром у Румунији, где је 2007. године кроз аеродром прошло скоро 5 милиона путника.
Аеродром се налази у градићу Отопенију 16,5 km северно од центра Букурешта. На аеродрому је смештена национална авиокомпанија ТАРОМ.
Садржај |
[уреди] Историја
Током Другом светском рата, Аеродром Отопени је коришстио Трећи рајх. До 1965. године био је коришћен као војни аеродром и био је једина и највећа главна база румунског вазухопловства. Аеродром Банеаса је до 1965. био једини аеродром у Букурешту који је служио за цивилне ваздухопловство. Са порастом путника који су користили Аеродром Банеаса реновиран је Аеродром Отопени да би био спреман за цивилну употребу. Писта је била продужена за 1.200 метара на 3.500 метара, која је тада била и већа од тадашње писте на Аеродрому Орли у Паризу. Такође, на аеродрому је грађен и нови терминал за домаће и мећународне летове.
Крајем шездесетих година 20. вела, када је Амерички председник Никсон посетио Румунију изграђен је нови ВИП салон а 13. априла 1970. аеродром је реконструисан, а капацитет је подигнут на 1,2 милиона путника годишње. Са порастом путника, летова и авиокомпанија изгађена је још једна писта и више рулних стаза за ову нову писту.
У 1997. годину изграђена је модерна хала за одласке са капацитетом од 1.000-1.200 путника на час и пет модерних авио мостова. У 2000. почела је модернизација хале за доласке као друга фаза реконструкције.
Данас је Аеродром Хенри Коанда је један од најмодернијих аеродрома у источној Европи и највећи аеродром у Румунији.
[уреди] Авиокомпаније и дестинације
Авио компаније које користе Аеродром Хенри Коанда-Букурешт су (стање од Марта 2008. године):
[уреди] Међународни летови
- Адрија ервејз (Љубљана)
- Аерофлот (Москва-Шереметјево)
- Алиталија (Милано-Малпенса, Рим-Леонардо да Винчи)
- Бритиш ервејз (Лондон-Хитроу)
- Булгарија ер (Софија)
- Виндџет (Форли)
- Делта ер лајнс (Њујорк-ЏФК)
- Карпатер (Кијев)
- Ејгијан ерлајнс (Атина)
- Ел Ал (Тел Авив)
- Ер Лингус (Даблин)
- Ер Молдова (Кишињев)
- Ер Франс (Париз-Шарл де Гол)
- Иберија ерлајнс (Мадрид)
- Изиџет (Мадрид, Милано-Малпенса)
- Килкер (Барселона)
- КЛМ (Амстердам)
- ЛОТ пољске авио линије (Варшава)
- Луфтханза (Минхен, Франкфурт)
- Луфтханза Риџенал летове обавља Еуровингс (Диселдорф)
- Малев (Будимпешта)
- Олимпик ерлајнс (Атина)
- Остријан ерлајнс (Беч)
- Ромавија (Сибињ, Тел Авив)
- Сајмбер ер (Копенхаген)
- Сајпрус ервејз (Ларнака)
- Свис интернешнал ер лајнс (Женева, Цирих)
- Сиријан Араб ерлајнс (Алепо, Дамаск)
- Скандинејвијан ерлајнс систем (Копенхаген)
- ТАРОМ (Алепо, Аман, Анталија, Атина, Барселона, Бејрут, Беч, Брисел, Будимпешта, Баленсија, Дамаск, Дубаи, Истанбул-Ататурк, Каиро, Кишињев, Ларнака, Лондон-Хитроу, Мадрид, Милано-Малпенса, Минхен, Париз-Шарл де Гол, Рим-Леонардо да Винчи, Солун, Софија, Тел Авив, Торино, Франкфурт)
- Туркиш ерлајнс (Истанбул-Ататурк)
- Финер (Хелсинки)
- ФлајОнЕр (Пескара)
- ЧСА (Праг)
[уреди] Домаћи летове
- Карпатер (Темишвар)
- ТАРОМ (Бакау, Баја Маре, Јаши, Клуж Напока, Орадеа, Сату Маре, Сибињ, Сућеава, Темишвар, Тргу Муреш)
[уреди] Чартер авиокомпаније
- АтласЏет (летњи летови до Турске)
- Ер Малта (Малта)
- Ион Тириац ер (бизнис авијација)
- Корал блу ерлајнс (Шарм ел Шеик)
- Нувелер (Монастир)
- ТАРОМ
[уреди] Карго авиокомпаније
[уреди] Спољашње везе
