Виз ер
 |
||
| Виз Ер | ||
|---|---|---|
| ИАТА W6 |
ИКАО WZZ |
Ознака WIZZ AIR |
| Датум оснивања | 2003 | |
| Чвориште | ||
| Флота | 36 (+123 наручених) | |
| Број дестинација | 66 | |
| Седиште | Будимпешта,  Мађарска |
|
| Главне личности | {{{главне_личности}}} | |
| Вебсајт: www.wizzair.com | ||
Виз ер (Wizz Air), (мађ. Wizz Air Hungary Légiközlekedési) је мађарска нискотарифна авиокомпанија са главним базама у Мађарској и Пољској.
Авио-компанија је основана септембра 2003. 19. маја 2004. је обавила први лет из Катовица у Пољској, а 23. јуна 2004 су почели са редовним саобраћајем из Будимпеште. Виз Ер лети искључиво авионима типа Ербасом А320-200. Главне базе су му Катовице и Будимпешта, а тренутно лети из 15 база у Европи. Бивши директор мађарске националне авио-компаније Малев Јосеф Варади је генерални директор Виз ера. Највећи акционар је фонд Индиго партнерс из САД.
Садржај |
[уреди] Пословни подаци
Виз ер се декларише као највећа нискотарифна авио-компанија у Средњој и Источној Европи. Лети са једним типом авиона са укупно 180 седишта, која имају размак од 76cm. Током првих три месеца пословања Виз Ер је превезао 250 000 путника,а у првој години пословања компанија је имала око 1.400.000 путника. У 2011. години Виз ер је превезао 11 милиона путника (15% више у односу на 2010.).[1]
[уреди] Флота
Флота Виз ера састоји се од следећег типа авиона (подаци од 12. фебруара 2012)[2]
| Тип авиона | Укупно | Број наруџбина | Број седишта |
|---|---|---|---|
| Ербас А320-200 | 36 | 123 | 180 |
Закључно са фебруаром 2012. године, просечна старост авиона из флоте Виз ера износи мање од 3 године.[2]
[уреди] Резервације
Виз ер је нискотарифна компанија са могућношћу резервација карата преко интернета, позивног центра или преко путничких агенција. Коришћење кредитне картице приликом резервације на интернету кошта додатних 8 евра, а телефонска резервација путем позивног центра кошта 10 евра.[3] У неким земљама Европске уније плаћање се може обавити и путем текућег рачуна.
[уреди] Одредишта
Ајндховен, Аликанте, Анталија, Архус, Бари, Барселона, Београд, Берген, Болоња (Форли), Брисел (Шарлруа), Брно, Будимпешта, Букурешт, Бургас, Валенсија, Варна, Варшава, Венеција (Тревизо), Верона, Виљњус, Вроцлав, Гдањск, Гетеборг, Глазгов (Прествик), Гренобл, Дебрецин (од 18. јуна)[4], Дизелдорф (Виз), Дортмунд, Дубровник, Катанија, Катовице, Келн, Кијев, Клуж, Корк, Ларнака, Ливерпул, Лођ, Лондон (Лутон), Мадрид, Малага, Малме, Меминген, Милано (Бергамо), Напуљ, Осло, Палма де Мајорка, Париз (Бове), Пиза, Познањ, Праг, Рим (Фјумићино), Рим (Ћампино), Сарагоса, Симферопољ, Скопље, Софија, Сплит, Ставангер, Стокхолм (Скавста), Тампере, Таргу Муреш, Темишвар, Торино, Турку, Франкфурт (Хан), Хамбург (Љубек), Шефилд.[5]
У својој историји Виз ер је испробао пуно линија, од којих су неке после извесног времена суспендоване због нерентабилности.
[уреди] Види још
[уреди] Референце
- ^ http://www.aviokarta.net/vesti/895-wizz-air-prevezao-11-miliona-putnika-u-2011/
- ^ а б Флота Виз ера. Приступљено на дан 12. 2. 2012.
- ^ Списак накнада за услуге Виз ера. Приступљено на дан 12. 2. 2012.
- ^ Виз ер лети из Дебрецина од јуна 2012.. Приступљено на дан 13. 2. 2012.
- ^ Одредишта Виз ера. Приступљено на дан 12. 2. 2012.
[уреди] Спољашње везе
