Рајанер
 |
||
| Рајанер | ||
|---|---|---|
| IATA FR |
ICAO RYR |
Ознака Ryanair |
| Настала | 1985. | |
| Центар | Даблин,  Република Ирска |
|
| Флота | 286 (+23 поручених) | |
| Дестинације | 165 дестинација | |
| Веб-сајт www.ryanair.com | ||
Рајанер (Ryanair) је ирска нискотарифна авио-компанија са седиштем у Даблину. Урачунава се како у највеће европске нискотарифне авио-превознике тако у најуспешније авио-компаније са својих 362 линија у 22 државе. Велики развој компаније је уследио после дерегулације авиосаобраћаја у Европи 1997. Компанија спада у једну од најконтроверзних авио-превозника. Док је на једну страну хваљена за своје конзеквентно пословање које доноси путнику ниске цене, на другој страни је критикована од стране синдиката због понашања према запосленима, скривеним таксама и додатним наплатама за путнике.
Садржај |
Пословни подаци [уреди]
Компанију су основали 1985. Кристи Рајан (Christy Ryan), Лиам Лонеген (Liam Lonergan) и Тони Рајан (Tony Ryan). Кристи Рајан је био из Вотерфорда, места у јужној Ирској. Лиам Лонеген је ту имао туристчку агенцију и био тур-оператор. Тони Рајан је претходно био основао једну малу авио-компанију Гинес Пит Авијација (Guinness Peat Aviation). Идеја оснивача је била да превозе путнике из Велике Британије тј. Лондона за Вотерфорд у Ирској. При томе је било потребно да се превазиђе дуопол државних компанија Ер Лингус и Бритиш ервејз. По тадашњим правилима делимично дерегулиране Европске заједнице било је довољно да једна од држава чланица одобри летове. Из протекционистичких разлога, како би заштитила Ер Лингус ирска влада није одобрила летове, али је слободном тржишту отворена британска влада Маргарет Тачер одобрила летове. Са петнаестоседишним пропелерским Ембраером компанија је започела летове на релацији Ирска-Велика Британија. Прво се летело из Вотерфорда за Лондон-Гетвик, а 1986. је дошла и друга линија из Даблина за Лондон-Лутон. На две линије и са два авиона компанија је превезла 82.000 путника за једну годину.
Док се број путника све више повећавао, компанија је правила губитке. Зато јој је 1991. требало реструктурирање. Тај задатак је био поверен Мајкл ОЛири (Michael O'Leary). Њему је од стране оснивача предложено да погледа концепт пословања америчке авио-компаније Саусвест (Southwest). Тај концепт „без додатка/оптерћења“ (енг. "no frills") подразумевао је само једну категорију седишта у авиону и ограничење на један тип авиона. Од 1993 ОЛири води компанију. 1995. је превезла 2,25 милиона путника.
Од 1997. је у Европској унији дозвољено авио-компанијама да лете на релацијама других земаља чланица. То јо компанија Рајанер искорила за екпанзију. После успешног пласирања акција на берзама у Даблину и Њујорку, компанија је увела нове летове према одредиштима у континенталном делу Европе. Осим у земљама ЕУ компанија лети за Мароко и Норвешку.
Превезени путници [уреди]
| Година | путници | промена у % |
| 1985 | 5,000 | — |
| 1986 | 82,000 | ▲1540 |
| 1987 | 322,000 | ▲292 |
| 1988 | 592,000 | ▲83,8 |
| 1989 | 644,000 | ▲8,7 |
| 1990 | 745,000 | ▲15,6 |
| 1991 | 651,000 | ▼12,6 |
| 1992 | 945,000 | ▲45,1 |
| 1993 | 1,120,000 | ▲18,5 |
| 1994 | 1,666,000 | ▲48,7 |
| 1995 | 2,260,000 | ▲35,6 |
| 1996 | 2,950,000 | ▲30,5 |
| 1997 | 3,730,000 | ▲26,4 |
| 1998 | 4,629,000 | ▲24,1 |
| 1999 | 5,358,000 | ▲15,7 |
| 2000 | 7,002,000 | ▲30,6 |
| 2001 | 9,355,000 | ▲33,6 |
| 2002 | 13,419,000 | ▲43,4 |
| 2003 | 19,490,000 | ▲45,2 |
| 2004 | 24,635,000 | ▲26,4 |
| 2005 | 35,000,000 | ▲42,2 |
| 2006 | 40,500,000 | ▲15,7 |
| 2007 | 49,000,000 | ▲21 |
| 2008 | 57,700,000 | ▲17,7 |
| 2009 | 65,300,000 | ▲13,1 |
| 2010 | 72,200,000 | ▲10,5 |
| 2011 | 76,400,000 | ▲5,8 |
Флота летјелица [уреди]
Рајанер лети искључиво са већим летјелицама него највећи конкурент Изиџет. Компанија је наручила 120 Боинга 737-800, док има додатне опције за куповину 193 Боинг 737-800. Нацрт будућег пословања предвиђа да се користе кожна седишта у авионима због лако и брзог чишћења. Такође се превиђа да сви авиони имају винглетс (енг. winglets). Због константне испоруке нових летјелица се број авиона у флоти непрекидно мења.
Одредишта [уреди]
Главна база је аеродром Лондон-Стенстед са кога Рајанер има 88 линија. Поред тога компанија има следеће додатне базе: Брисел-Шарлоа, Даблин, Франкфурт-Хан, Глазгов, Ковентри, Корк, Ливерпул, Милано, Марсељ, Пиза, Рим, Шанон, Стокхолм-Скаваста, Жирона
Авиони са посадама су на тим базама стационирани и одатле лете за остала одредишта. Рајанер је компанија која искључиво лети на споредне аеродроме, где су трошкови услуга знатно мањи него на великим аеродромима. То обрнуто значи да су ти аеродроми удаљени далеко од велики градова. Пример: Аеродром Торп који компанија рекламира и наводи као Осло удаљен је од Осла 150km.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
