Александров стуб
Aлександровски стуб (рус. Алекса́ндровская коло́нна) познат и као Александријски стуб (рус. Александри́йская коло́нна), је централна тачка Дворског трга у Санкт Петербургу, Русија. Споменик је подигнут после победе Русије у рату са Наполеоновом Француском . Колона је добила име по руском цару Александру I, који је владао од 1801. до 1825. године.
Стуб[уреди | уреди извор]
Александров стуб је пројектовао архитекта француског порекла Огист де Монферан, изграђен је између 1830. и 1834. са архитектом рођеним у Швајцарској Антонио Адаминијем, а откривен је 30. августа 1834. (Дан Светог Александра Цариградског). За споменик се тврди да је највиши те врсте на свету са 47,5 m (155 ft 8 in) висок и на врху је статуа анђела који држи крст, као тријумфални стуб може бити највиши, али Споменик Великом пожару у Лондону је самостојећи стуб висок 62 м. Као монолит који је вађен, померен и подигнут, најтежи је забележен. Статуу анђела дизајнирао је руски вајар Борис Орловски . Лице анђела има велику сличност са ликом цара Александра I.
Стуб је један комад црвеног гранита, 25,45 m (83 ft 6 in) дуга и око 3,5 m (11 ft 5 in) у пречнику. Гранитни монолит је набављен из Виролахтија у Финској и 1832. године морским путем превезен у Санкт Петербург, на баржи специјално пројектованој за ову намену, где је подвргнут даљој обради. Без помоћи савремених дизалица и инжењерских машина, стуб, тежак 600 тона 30. августа 1832.[1] подигло је 3.000 људи под вођством Вилијама Хендисајда за мање од 2 сата. Постављен је тако уредно да није потребно везивање за базу и фиксира се у свом положају само сопственом тежином.
Постоље[уреди | уреди извор]
Постоље Александровог стуба украшено је симболима војничке славе, које је вајао Ђовани Батиста Скоти .
На страни постоља према Зимском дворцу налази се рељеф на коме су приказане крилате фигуре које држе плочу са натписом „Александру I из захвалне Русије“ . Композиција укључује фигуре које представљају реке Неман и Вислу које су повезане са догађајима из Отаџбинског рата. Са бока ових фигура налазе се прикази старог руског оклопа – штит кнеза Олега Новгородског, шлем Александра Невског, напрсник цара Александра I, ланчић Јермака Тимофејевича и други делови који подсећају на хероје чији су ратни подвизи донели славу Русији.
Остале три стране су украшене рељефима са алегоријским фигурама Мудрости и Изобиља, Правде и Милости, Мира и Победе, а последња држи штит са датумима 1812, 1813 и 1814. Ове композиције су појачане приказима староримских војних симбола и руских оклопа.
Скице за барељефе израдио је Огист де Монферан . Величину њихових композиција ускладио је са монументалним формама споменика. Панеле је према планираној величини дизајнирао уметник Ђованни Батиста Скоти. Моделе су израдили вајари Пјотр Свинцов и Иван Лепее, орнаменталне украсе вајар Јевгениј Балин. Ливење бронзе је обављено у радњама Чарлса Берда у Санкт Петербургу .
Комеморативни сребрни рубља по дизајну Н. Губеа искован је 1834. године и прича се да је сандук са овим новцем постављен у темеље.[2][3]
Стуб током каснијих година[уреди | уреди извор]
Године 1952. по некима недавни извештаји, власти Совјетског Савеза су захтевале да се статуа анђела замени статуом Јосифа Стаљина.[4] Уклоњена је историјска ограда од ливеног гвожђа око стуба током совјетског периода. Ограда је обновљена 2002. године.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ The Annual Register 1833
- ^ „Legends of Alexander's Column”. Архивирано из оригинала 2020-06-25. г. Приступљено 2015-04-02.
- ^ Russian rouble
- ^ http://www.newsru.com/arch/cinema/29aug2002/angel.html – В 1952 году из Москвы пришло распоряжение, предписывающее главному архитектору Ленинграда в месячный срок заменить ангела на Александровской колонне бюстом Сталина.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Ротач А. Л. Александровская колонна. Leningrad, 1966.
- Любин Д. В. Александровская колонна. Санкт-Петербург, издательство Государственного Эрмитажа, 2013.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
